Beogradske opštinske novine

Број 47

— 291' —

Год. XX

РЕДОВНИ САСТАНАК 25 октобра 1902 год. Председавао председник београдске општине г. Милов. Р. Миринковић. Од одборника били г. г. М. Клидис, Урош Благојевић, Т. Ц.-Јанковић, Дим. Наумовић, Св. Јанковић, Дамњан Стпјковић, Никола И. Димитриј^вић, Мих. М. Ћорђевић, Јован Смедмревац, Милош Валожић, Малован Миленкивић, Б. С. Живковић, Р. Драговић, Петар Новаковић, Тодор Ј. Михаиловић, К. Теодосијевић, Ђорђе Н. Петровић, Ј. Константиновић, С. М. Веселиновић и Лааар М. Матић. ДеловоЈј, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане ^4 октобра тек. годане и примљен без измена. II Предеецник извештава одбор, да је на дневном реду претрес у нојединостима пројекта буџета београдске општине за 1903 годину, који се састоји из три по особ састављена буџета и то: I, буџета суда београЈске оаштине, II буџета новог гробља београдске општине и III буџега трошарине београдске општине. Прво ће се пристЈПити претресу I буџета суда београдске општине, па онда редом даље. Пре него се присгупи томе послу, има одбор да оддучи: да ли ће се прво претресати пројекат расхода или пројекат прихода ових буџота. По његовом мишљењу ред би био утврдити нрво издатке нрема потребамз, дакле претрести прво буџет расхода, па потом приступа претресу пројекта прихола, дакде изнаћи приходе за покриће унесених расхода. Разлози су за ово ти: штоопштина није приватно лице. Ошптински су представници дужни, да оцене најтачније њене потребе за 1903 годину и предвиде у буџету расходе на њих, па но том да на те расходе распореде општ. приходе па најзад ако дотадањи приходи нису довољни за покриће тих расхода, а они се м« рају неодложно чинити, изнаћи, створити приходе за њихово покриће. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ није за то да се прво утврђују расходи па приходи. По његовом мишљењу треба бити на чисто са приходима, па према њима и раеходе удешаватп. Ни у ком случају не могу се уводити нове дажбине, ако досадањи приходи нш-у у стању да подмире расходе. Какви могу бити нови приходи, мањ ако се неће чинити задужење. С тога треба прво утврдити приходе, па према њима расаоредити расходе. Одборник г. Јован Смедеревац такође је за то, да се прво утврде приходи, па расходи. Општина има један приход, који не треба, да је дирнут. То је приход од трошарине. Међу тим тај се приход сваке године троши. На љега су пребачени и расходи на технички персонал. Одбориик г. Раденко ДраговиЛ такође је за то да се прво утврде приходи па расходи. Ако се тако буде урадило, неће се поједине позиције расхода повећавати, ако се не буде располагало довољном сумом прихода. Ако би се обртно урадило, онда би се, ако би се приликом претреса позиција расхода нека повећала, а нрихода по том не би било за покриће, морала опет приступити претресу расхода и повећање позиције смањивати. Одборник г. Тогиа МихаиловиК не дели мишљење предговорника, који су за претрес прво прихода. Општина живи са свим другим животом од живота приватних. Жнвот општине не само што се мора одржавати, но се општина мора и усавршавати, а за то су потребни и већи издаци у њеном буџету. При утврђивању општ. расхода могу се чинити разне комбинације, да сз неупотребни расходи избаце а мање потр.ебни сведу на минимум. Да су пак општине издаци

у тесној вези са њеним напредовањеМ; као и да сви ми тежимо њеном унапређењу то не треба нарочито доказивати. Живот ошптине није што и живог приватних. Општина мора чинити оне издатке, који су потребни за њен живот и унапређење, док приватни мора то чанити у колико има. Нама су свима познати општ. приходи и расходи и према томе ми нећемо имати да стварамо нове приходе за покриће расхода, Јер пројекат општ. буџета показује вишкове. Одборник г. Божа С. ЖивковиЛ слаже се са предговорником. Одбсрник г. Тома Цинцар-ЈанковиИ чуди се говору одборника г. Тоше Михаиловића и изјавхује, да се опшгински расходи имају удешавати према приходима. Треба се према губеру нружати. Прецседник општине налази, да би представништво престоничке општине, као представништво најјаче умне подобности од свију представништва општинских у Србији, ваљало да предходи примером осталим преставницима. Ако се то хоће, онда су раздози одборника г. г. Тоше Михаиловића и Боже С. Живковића тачни. Ако се хоће, да опшгина живи таквим животом, каквим треба да живи па да напредује онда се њене потребе имају прво утзрђивати, па онда изналазити извори за нокриће расхода на те потребе. Не може се на живот оиштине никако примениги оно што се у приватном животу каже: ако имаш само један динар, ради само с љим. Мишљење одборника г. Тоше Михаиловића засновано је и на науци Одборникг. Раденко ДраговиЛ је за претрес прво прихода па расхода, јер нас и сам пројекат буџета на то упућује, пошто су у истом издожени нрво приходи па расходи. Одборник г. Манојло Клидие чуди се тврђењима одборника г. г. Тошо Михаиловића и Боже Жавковића, јер оаи друкчије код своје куће раде, адрукчије овде код општине говоре. Камо лепе среће, да је држава прво утврђивада прво стварне своје приходе, па према њима удешавада и расходе, не би сада било деФицита. Одборник г. Божа С. Жи вковиЛ са трговачког гледишта разуме да би требало утврђиват^р прво приходе па расходе, ади се то не може применити и на општину^и државу, јер оне живе сасвим друкчијим животом. Код њих није пигање шта се може утрошити, него колико се моЈ>а утрошити. Пошто се нико више не јавља за реч председник ставља на решење: да ли ће се прво приступнти претресу пројекта расхода или прихода општ. буџета за 1903 годину. Посде ноименичног гласања, — одбор је са 11 против 9 гласова решио: ДI се приступи прво претресу пројекта прихода па после пројекта расхода општ. буџета за 1903 годину. III Приступљено је претресу у нојединостима пројекта прихода I буџета суда београдске општине за 1903 годину и по прочитању сваке тачке по особ, —одбор је решио: Да се у буџет београдске општине, за 1903 г. I буџет суда београдске општиие за 1903 годину унесу следећи приходи: А. Судски Приход. 1. Од зграда:

1. Дућан код Саборне цркве 2. „ у Дубровачкој улици . 3. Кућа у Краљ; Наталије ул. 4. „ „ Таковској ул. , . 5. „ на углу Васине и Добрачиие улице . . . . 4360.

ДИНАРА 720'912-— 8001571-50 6. Кућа на углу Југовића и Кн. Љубице ул 120'7. Дућан у Краља Александра ул. 1 246'8. Дућан у Краља Александра ул. II 381'9. Дућан у Краља Александра ул. III 386*10. Дућан ^ Краља Александра ул. IV" 28111. Дућан у Краља Александра ул V 40112. Дућан у Краља Александра ул. VI 261*13. Дућан у Краља Александра ул. VII 37014. Дућан у Краља Александра ул. VIII 430'15. Дућан у Краља Алектандра ул. IX 400'16. Дућан у Краља Александра ул. X 682'17. Дућан у Краља Александра ул. XI 648*18. Дућан у Краља Александра ул. XII. 769 19. Подрум код Текије . . . 200-10 2. Од дрварских плацзва; 20. Дрвара на Зеленом венцу . 14421. „ у Бари Венецији 1иП. 2430.22. „ „ „ III, 230023. „ „ „ IV и VI. 158724. „ „ „ V. 85125. „ „ „ VII. 676'26. „ „ „VIII, IX. X и XI 1200- 27. Дрвара у Бари Венецији XII и XIII 1501 28. Дрварау Бари Венецији XIV и XV 1600.29. Дрвара у Бари Венецији XVIII 300. 3. Од земљишта: 30. Плац у Скадарској улици . 60- 31. „ дат Нестору Милосављевићу 14432. Плац дат Нестору Милосављевић 240'33. Плац дат В. Димитријевићу. 12034. „ „ Управи Монопола дувана . 1000'35. Плац дат Фабриципалидрвца 1000'36. „ „ ЕснаФу опанчарском 300'37. „ „ Ђорђу Вајферту на утоку реке Топчидерске . 5038. Плац дат И. Бајлону код Гасног резервоара . . . 100'39. Плац даг И. Бајлону код старе кланице 64'50 40. Плац дат И. Бајлону на марз. тргу 60*41. Земљиште код војног сењака 206'42. „ испод старе Ботанич. баште 15643. Земљиште дато Б. Поповићу на Карабурми 6044. Њива испод старе кланице. 900'45. „ до Убанлића винограда 10246. Плацу Господ. Јевремовој ул. 60- 47. Њива код Дунав. кеја. . 2448. Плац у Спасовској ул. . . 72'49. „ код Мокролушког иотока 30'50. Од незаграђсних плацева. . 600'51. „ мајдана. . ... . 200'Од леденица: 52. Код Славије 20'53. „ Српске Круне* • . . . 12- —