Beogradske opštinske novine

Број 9

— 64 —

Год. XXI

врло добро зна да су ови локали потребни општини за смештај њених канцеларијз, тражи да се исти уступе за канцеларијс ове државне установе која није установљена само за катастрирање Београда већ и целе земље, према чему, ако су општине дужне да, је издржавају онда су дужне све а не само београеска општина. Са наведенога не може да пристанг, да се овај захтев г. министра Финансија усвоји. Застуиник тредседника отгштине изјављује да овој установи нису потребни многи локали да иста има да руководи првенствено катастрирање Београла, које је врло важна ствар за пгти и да с тога београдска опттина треба да се одазове овоме захтеву г. министра Фипансије. Оцборник г. Јован Смедеревац изјављује да је говор одборника г. Живковића тачан. Али кад со узме да општински катастарско одељак односно да општина на катастрирању Београда и ако је утрошила веће суме, није до сада ништа урадила а да ће се катастрпрање земље сада почети са београдском ошптином, онда налази да онштина треба да се одазове овоме аахтеву г. министра Финансија, Даље, пошто је општина предузела кораке за оснивање евога катастарског одељка требало би условити да у овој згради буде и општ. катастарски одељак, како би исти са државним бпо у што тешњој вези. Одборник е. Раденко ДрагпвиЛ противан је томе, да онштина даде локале за државни ка> тастарскп одељак, па ма му сада и не требало више соба, јер ће се за сада за то узети од општине две собе на после и цео спрат поменуте зграде, на огрев, осветљење, послуга и т. д. По саслушању свега тога, — одбор је решио: Да се министарству Финансија ставе на расположење две собе на другом спрату општ. куће бив. Вучка Грудића само на извођење кагастра и за време док општини исте собе не устреба^у. VI На предлог одборвика г. Томе ЦинцарЈанковића од 27. новембра 1902 АБр. 11524,одбор је решио:

српске властеле — нарочито зетска — гдедао да се дигне против краља Милутина са Стеваном на челу, докје другиможда гледао да подигне краља Драгутина; затим да Стеван није хтео пристати уз властелу све док се краљ Драгутин и краљ Милутин нису измирили, и да је тада, незадовољан начином на који је закључен мир између егда поби Тоуркд в I, Грбц ^ хб " (Обаје записа критички издао Љуб. Стојановић у својој збирди „Стари српски записи и натписи," Београд1902, стр. 19). По првомнатпису могло би се мислити да се то тиче прогонства оних Турака које је Милутин узео себи као најамнике (в. Срби и Турци, стр. 67.), али други јасно каже да је то било у Византи.ји — „вб ГрвдћхБ". Питање је самода ли се у овим записима говори о победи коју је задобила прва Милутинова војска коју је слао Андронику, или друга. Ја пак мислим да ее ово тиче ове друге, а ево зашто. Напред је сиоменута Андроникова повеља манастиру Хилендару датирана (Флоринеши, ор. м4. стр. 43) октобра 1313 године,иу њој се прича (наводим речи по Новаковићеву преводу) какојеуратовима против Турака византиској војсци „не мало помогла српска војска својимсуделовањем, јер је моћнаи јуначнакао ивизанти.јска, сложно е византијском ударала на непријатеља, борећи се снажно и с одужевљењем" (Срби и Турци, стр. 58—59); затим наетавља: „Пошто пак поменути непријатељи сасвим пропадоше или погибоше и тога ради се подиже грдно узнемирење у Турској (Персији«, те се са свих страна војска подиже, и наша (источно римскај во ')Ска иређе па ону страну иротив Турака. II у томе је рату оиет учествовала друга шомоћна сриска војска, не пезнатпа, која је с нама ирешла па ону страну ." (Срби и Турци, 84—85). Из ових речи јасно је да је хриеовуља цара Андроника писана иосле оба сриска ратовања против Турака у Тракији и у Малој Азији; а пошто је хрисовуља писана у октобру 1313 године, и пошто наведени запиеи из те године помињу да је краљ Милутин те годчне победио Турке, онда је сасвим поуздано да је Новак Гребострек у лролеће или у лето, или за све то време, ратовао у Малој Азији против Турака. Прва помоћ српска Византији могла је бити послана 1312 или и коју годину раније.

Да се од сума нредвиђених онштинских буџетом за 1903 годину на одужење општинских дугова издаје дотичним општинским повериоцима на крају сваког месеца једна дванаестина или ако то не буде никако могуће онда на крају свака три месеца једна четвртина. VII По прочитању процене имање г. Боже С. Живковића, овд. индустријалца АБр. 11153 а посде потребног обавештавања, — одбор је решио: Да општински суд противу ове процене изјави жалбу господину министру грађевина пошто иста није извршена у смислу решења општинског одбора од 23. августа 1902 год. АБр. 5702, нити су процениоци изричићу исту дали своју о цену саобразно чл. 31, грађевинског закона за варош Београд, о чему је доказ сама нроцена. Примедба: Одборској седници кад је ова одлука донесена није присуствовао одборник г. Божа С. Живковић, као интересован. VIII По прочитању процене АБр. 10336 непокретног имања Димитрија Николића, овд. дрвар. трговца, које постоји у улици Старипе Новака и Рејонској а које се сече ради регулације истих улица: као и по прочитању изјаве согасгвеника г. Николића, — одбор је решио: Да се усвоји ова процена АБр. 10336 и да се за регулисање улица Старине Новака и Рејонске експроприше целокуно процењено имање Димитрија Ииколића, овд. дрвар. трговца, које мери девет хиљада седам етотина двадесет и два кв. метра и деведесет и четири кв-адратна десиметра, по процењену вредност од седамдесет пара динарских по квадратном метру. Дакле да се сопствениву по пзвргаењу зак. Формалности за целокупно ово његова оца и стрица, Стеван не само пристао уз властелу, него сам узео иницијативу у устанку. Покрет је спреман тихо и смишљено, као што је већ речено, и кад је све у Зети било готово, заоочело се агитовати и код властеле по осталим крајевима, где је такође нашао одзива. 1 Даље се по речима у родослову види да оружан покрет није изишао изван зетске границе, напротив могло би се по речима: „ Он же (Стеван) видев иришаствије родитела својего, и бежа об он иол реки Бојани глаголаемије" 2 мислити да је Стеван са својима у Зети био изненађен доласком Милутиновим. Свакојако јасно је да је краљ Милутин предухитрио општи покрет, и да је напао на Стевана у тренутку кад је овај око себе имао само зетску властелу. До боја не дође, него Милутин покуша да се са Стеваном намири на леп начин. Он га, како се у родослову прича, позива да му дође, позива га чисто плачевно: „Мило и драго чедо моје, ја те зовем а ти ми се не одазиваш! У тузи мислим да си близу мене, — пружам руке а тебе нема! Ослепићу 1 „И начетв вбзносити се мнслив свогего, како да В1.3БМТБ 16МОУ (краљу Милутину) ИР%СТ0ЛБ 16ГО. И великоу вБзмоуштеншб бнвБшоу междоу има, начетБ велшожи еего пр-ћвнсокааго крали пр1иБштавати лбстивзими глаголн, гако да оставлБше господина свогего и кб томоу идоутБ. Тако бо и бнств. Многи бо свблазнив (,ше се отБстоупише отб сего благочвстивааго кралга кб снноу |его." Дан., Животи краљева, стр. 124—125. 2 Дан., Животи краљева, етр. 125.

земљиште исплати из општинске касе кад ова буде у могућности да исплату изврпш на терет дотичне буџетске партије шест хиљада осам стотина и шест пара динарских. IX По прочитању процене општинског имања, које се вма додати имању Је®рема Живковића, овд. абаџије, које лежи у бари „Венецијп" у новој улици која се има просећи од жељезничке станице до Фабрике дувана, — одбор је решио: Да се усвоји ова процена и да се имању ЈеФрема Живковића, овд. абаџвје, које постоји у бари „Венецији" у новој улнци, која се има просећи од жељезничке станице до Фабрике дувана према приложеном протоколу експропријације и регулације арондише две стотине шеснаест квадратних метара и седамдесет и девет квадратних десиметара општинеког земљишта, постојећег пред овим имањем Живковића а по процењену вредност од четири динара по квадратном метру, дакле пошто општини положи нроцењену вредност истог земљишта у осам стотина шесет и седам динара и шеснаест пара динарских X По прочитању процене АБр. 10187 непокретног имања: Јелене Павловић и Љубице Симоновић што се одузима у цељи регулације Балканске п Босанеке улице од њиховог имања у Босанској улици бр. 75, — одбор је решио: Да се ова процена усвоји и да се по извршењу законских Формалности сопегвеницима иснлати из општ. касе кад ова буде у могућности да исплату изврпш на терет буџетске партије за шесет и пет кв. мегара и десет кв. десиметара земљишта које се има одузети од њиховог земљишта, постојећег у Босанској улици бр. 75 за регулисање Балканске и

од многих суза, а љута жалост — што си ме оставио — пара ми срце, и раздиру ме силни уздисаји! То ли учини, чедо моје, чему се не надах од тебе? Та дођи, драги сине мој, да се утеши старост моја!" Али Стеван оклеваше да изиде пред оца; то је учинио тек после дугог преговарања с воде са својим родитељем. У целоме родослову нема интересантнијега места од овога у коме се прича како се Стеван предао своме оцу. Оно нагони човека да замишља како је у души својој осећао писац који придаје онако сјајне придеве краљу Милутину, кад прича о лаком прелазу његову од највеће нежности родитељске ка необичној свирепости. Он сасвим наивно прича како је краљ Милутин љубећи Стевана, кад му се овај предао, у себп мислио: „Ето видим да сам доспео у дубоку старост, а видим да ћу и доцније имати мука и невоља од овога свога сина, ако га оставим у слободи." И после нежног родитељског миловања, родитељ сина окива и шаље у тамницу! Па што је још горе, шаље своје поверљиве људе који га ухвате и ослепе! То прича побожни писац, не чудећи се нимало: он се труди да за то нађе примера у светом писму и, како се то њему чини, налази: тако, зло, вели он, прођоше и два сина Илијева, Офиније и Финеј, па тако