Beogradske opštinske novine

Број 14

— 98 —

Год. XXI

ми АЛЕКСАНДАР I по милости Божјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег Министра унутрашљих дела, а на основу члана 23 а закона о устројству општина и општинских власти, — постављамо: за председника општине вароши Београда, Николу Стаменковића, проФесора Велике Школе, са платом, која је одређена буџетом општине београдске за ову годипу. Наш Министар унутрашњих дела нека изврши овај указ. 28. шарта 1903. год. у Београду АЛЕКСАНДАР с. р. Мгтистор унутрагшшх дела, В. М. Тодоровић с. р.

Београдском Гра^анству Његово Величанство Краљ благоволео је иревисоким својим Указом од 23 марта ове године уважити оставку, коју му је поднео Минисгар иностраних дела г. Сима Лозавић и ставитп га на расиоложење, а у исто време поставити за заступника Министра иностраних дела г. Павла Денића, Министра грађевина. На основу наређеља Управе града Београда од 25. ов. м. Ј\в 10738 суд београдске општине обзпањује београдском грађанству овај Указ. Од суда београдске општине 27 марта 1903 г., АБр. 2959 Београд.

подлистп

ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА НАПИСАО МИЛ0Ш Л. ЗЕЧЕВИЋ (11) И ова господа моја као праве слуге Христове..., узевши благослов од игумана и од овога преосвештенога, одоше у државу овога побожнога (краља Уроша Милутина). Прво дођоше преосвештеноме архијепископу господину Никодиму, поклонише му се и предадоше писма од сабора светогорских калуђера. И тако овај мој преосвештени архијепископ Никодим прими те речи, и као човек доиста добру рад, ревнитељ истинске љубави, мрзећи зле људе и чувајући се сваке неправде, одмах се подиже побожноме и христољубивоме краљу Урошу. И тако овај преосвештени отиде заједно са овим богоизабраним светогорским калуђерима; и кад су ови предали писма која су нисана од стране светогорског сабора, и затим кад су улучили згодно време, приступише са овим преосвештеним архијепископом, го-

Београдском Гра^анству Његово Велпчанство Краљ благоволео је Прокламацијом својом од 24. ов. м. објавити: Да обуставља важност Устава од 6. априла 1901 године за кратко време до Његове даље наредбе п узимајући у своје руке вршење свеколике највише државне власти благоволео је наредити што ће силу закона имати: 1. Указ о налменовању Сенатора од 6. априла 1901 године као и сви потољи укази о накнадним наименовањима нрестају важити као да нису ни постојали. Тако исто сви садашњи чланови Државног Савета стављају се на расноложење према определењима §. 34. закона о чиновницима грађанског реда. 2. Народна Скупштина која је нзабрана за периоду 1901, 1902, 1903 и 1904 године распушта се а мандати изабраних сенатора за периоду 1901, 1902, 1003, 1905. 1905 п 1906 године престају важити. 3. Престају важити и укидају се ови закони: A. Закон о штампи од 18 Децембра 1901 године; Б. Закон о изборима чланова Народног Представништва од 12. Децембра 1901 године; B. Закон о општинама од 21 Марта 1902 године; Г. Закон о пословном реду у Сенату од 21 Маја 1902 године; Д. Закон о пословном реду у Народној Скупштини од 21. Маја 1902 године. 4. Ступају у законску силу и враћају се у важност: А. Закон о штампи од 12. Марта 1881 године са изменама и допунама од 12. Јуна 1882 године, 11. Јуна 1884 године и 9. Јула 1898 године; Б. Закон о општинама од 24. Марта 1866 године са изменама и допунама од

сподином Никодимом ка побожноме (краљу), и што год имаху усмених порука од стране оних који су их послали, све исказаше. Овај пак преосвештени, имајући доиста велику слободу код овога побожнога (краља), приђе му и стаде говорити слатке и разложите речи, којима би могао велики гнев краљеве јарости преобратити у благост, — као што и би. „Овај пак побожни краљ, не хотећи презрети таке молбе овога преосвештенога и свега богољубивога сабора светогорскога него се смилова и рече: „Испуњавам оно што тражите и заповедам да у свему буде воља вапта, као што говорасте о моме сину." — А ови побожни захвалише Богу и овоме побожном, и поклонише му се говорећи: „Бог милостиви који награђује свакога ко је благ, и који услишава оне који га искрено призивају а свима молбу иснуњава различним даровимасвоје богате милости, —тај једини, премилостиви Бог сваке видљиве и невидљиве ствари, нека испуни оно што ти срце жели и тражи. „И потом побожни краљ посла посланике са својим обележјем тасту своме, благоверноме грчкоме цару кир Андронику у славни град Константинов, где је држан син његов, поручивши му да га пусти. Кад је то чуо васељенски цар, обрадова се врло, па, указав му многе почасти и давши му све што му је требало, заповеди да га са

8. Октобра 1875, 14. Јула 1878, 28 Децембра 1879, 11 Јуна 1884 и од 24. Априла 1885 године. Ове наредбе добивају сву законску силу и важност чим се у „Српским Новинама" обзнане за све власти и грађане. Прокламација са овим највишим наредбама објављена је у „Српским Новинама" од 25. ов. м. Кабинет је остао исти. На основу наређења Управе града Београда од 25. ов. м. № 10739, ово се саопштава београдском грађанству. Од Суда београдске општине 27. марта 1903 године, АБр. 2962, Београд.

Београдском Гра^анству Његово Величанство Краљ, благоволео је превисоким Указом својим од 24. ов. м. уважити оставку кабинета ђенерала г. Цинцар-Марковића и сву господу Министре из истог кабинета ставити на расположење, а у ист > време благоволео је поставити: За Председника Министарског Савета свога почасног ађутанта ђенерала г. Димитрија Циннар - Марковића, министра на расположењу; За министрз војног, свога почасног ађутанта ђенерала г. Мплована Иавловића, министра на расположељу ; За министра унутрашњих дела г. Велимира Тодоровића, министра на распложељу ; За министра правде г. Антонија Пантовића, министра на расположењу : За министра грађевина и заступника министра иностраних дела г. Павле Денића, министра на расположењу; За министра Финансија г. Милована Р. Марннковића, министра на расположењу; За министра просвете и црквених послова г. Луку Лазаревића, министра на расположењу; почашћу испрате у државу родитеља његова... 1 „И кад је (Стеван) приспео своме родитељу, заједно са својим сином Душаном и са неколико мале деце своје, припаде ногама његовим (држећи везане очи — како доликује слепоме) и горким сузама говораше: „Оче, знам да си по крви благ; смилуј се на мене недостојна; што сам год учинио мплостиву лицу твоме, све се то на мени сврши, и ја ево признајем своја безакоња. Не тајим, нити одричем оно што знаш, него као кривац у свему и као мртвац лежим бачен пред тобом, али не презири пород свој." Овај његов родитељ, побожни краљ, ие могући одолети жалости и тузи срца свога, а видећи сина свога, који му говораше таке речи, смилова се и даде му неки мали део од области будимаљске жупе да ту живи." 2 11. Тако се о повратку Стеванову прича у родослову; овоме се причању, што се појединости тиче, нема шта ни додати ни одузети, јер је оно најпотпуније и најопширније казивање о том догађају. Али оно, поред свега тога, не даје потпуно објашњење о томе. Из овога се причања види да се главна заслуга за новра1 Овде наетаје цохвала цару Андронику који је лепо поступао са Стеваном у Цариграду. 2 Дан., Животи краљева, стр. 164 — 170.