Beogradske opštinske novine

Број 14

— 99 —

Год. XXI

За министра народне привреде г. Љубомира Новаковића, министра на расположењу. На основу наређења Унраве града Београда од 25. ов. м. Ј\2 10737, Суд београдске општине обзнањује београдском грађанству овај указ. Од суда београдске општине 27. марта 1903 г. АБр. 2960, Београд.

Београдском Гра^анству Његово Величанство Краљ, благоволео је прокламацијом Својом од 25. ов. м. објавитп: 1., да враћа у потпуну силу и важност Устав од 6. Априла 1901 године; 2., да према члану 106. Устава дсжпвотнп чланови Севата наименовани по чл. 70. Устава пзраде привремени пзборни закон као и привремени пословни ред за оба дома. Да мандати за прве изборе вреде за посланике Народне Скупштине до 21. Маја 1907 године а за изабране сенаторе до 8. Септембра 1909 године. Његово Величанство Краљ. овом прокламацијом свима земаљским властима заповеда да по овоме уставу и овим наред бама поступају, а свакоме да им се по корава, Целом Српском Народу шаље свој Краљевски поздрав препоручујући милу нашу отаџбину заштити Свемогућег Бога. Кабинет је остао исти. Државни је Савет измењен сасвим. Доживотни сенатори постављени су пови. За председника Сената постављен је ђенерал Јован Белимарковић. а за потпредседнике Стојан Вељковић и Филип Христић, чланови Сената. За председника државног Савета постављен је ђенерал Антоније Богићенић члан Сената, а за потпредседника Владимир Јовановић члан Сената.

так Стевапов у Србију придаје владици Данилу или, још боље, српском свештенству у чије је име радио владика Данило и опдашњи српски архијепископ Бикодим. Али сасвим је оправдано мислитп да то није било тако просто као што прича Стеванов бпограФ у родослову: Стеван се ннје могао вратити у Србију само умоливгаи за то краља Милутина, нити је краљ Милутин могао онако олако и само по својој вољи допустити Стевану да се врати у Србију. Тако се не сме мислити, јер ни пре није само од Милутина зависила судбина Стеванова, а напред је јасно казано да Стевап није кажњен само зато што је то краљ Милутин хтео, него, напротив, краљ је Милутин био ириморан од других да ослепи и уклоии Стевана из Србије. Стеван се дакле није могао вратити у Србију само тако ако му то отац допустп, већ ако му узмогне донустити. Напред је изложено како су значајнп догађаји били узрок да Стеван буде кажњен, а према овоме како о томе родослов на споменутом месту говори, може се сасвим узети да је то била Милутинова прпватна ствар. Не треба наново доказиватн да би тако схватање овога догађаја било потпуно неоправдано. Мора се дакле претпоставити да су Стеванову повратку претходили у Србијп некн дотађаји којп су учинилп да се Стевану омогући повратак.

И прокламације и укази о овоме објављени су у „Српским Новинама" од 25. ов. м. На основу наређења Управе града Беогарда од 25. ов. м. Ла 10740, ово се саопштава, београдском грађанству. Од суда београдске опгатине 27. марта 1903 г., АБр. 2961, Београд.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 4 марта 1903 г. Председавао заступник председника општине г. Владимир Лацковић. Ододборника били: г.г. Д. Тадић, Д-р. М. Леко, Р. Драговић, Урош Благојевић, Лазар М. Матић, М. Штрбић, 'Борђе Н. Петровић, Ј. Константиновић, К. Теодосијевић, Нетар Новаковић, Милов. Миленковић, Димитрије Наумовић, Др. Јован Данић, А. Н. Крсмановић, Мих. М. Ђорђевић, Дамњан Стојковић, Никола И. Димитријевић, Милан Димић, Милош Валожић, Св. Јанковић, Јован Смедеревац и А. Ј. Аксентије.1ић, Дедовођ Мих М. Марјановић I Прочитап је записнстк одлука седнице држаие двадесет петог Фебр, 1 ара тек године н примљен без измеиа. II Одборник г. Јован Слкцеревац наводи да би насипање баре Венеције општину коштазо, кад би је насипала препосом земљо са Карабурме вагонпма српске државне жељезнице а према цени превоза ноју је дпрекција општини дала и условима у понудп дирекције ошаченим и то: превоз једног вагона од 6 га 3 3,50 двнара или 0,60 дин. прснос кубног метра земље; копаље, утоваривање и истоварпвање 1 т 3 1,05 динарз; пренашање од пруге до места ио 0,20 дии. од кубног метра, дакле насипање једног кубног метра стадо би општпну насииањем на овај начин 1,85 динара. Ако се тако наспе 300000 куб. метра коштаће насипање истих општппу 555000 дипара. Међу тим општина може насутп бару Венецпју преносом зомљ9 из прокопа иза ВајФертове пиваре, одакле је и жељезничка дирекција узимала земљу за насипање бареВенеције

где је сада жељезничка станица па да је то ко. шта много мање, а ево рачуна о томе шта би општину на тај начин насипање баре стадо. Општина је још пре десет година куппла шине и точкове од вагонета. Она би од тих пшна могда да направи колосек од баре Венеције до прокопа иза ВајФертове пиваре преко топчидерског друма. Да тај кодосек не би сметао саобраћају истнм друмом општина би имала да направи на истом друму ћуприју од 50 га. дужине. За пренос земље пмала би да набави две машине. Све бп то коштадо п то: Две машине по 15000 дин. 30000 динара Оправка 30 вагонета 4500 „ 2500 прагова 3000 „ Усеци у земљу с обе стране 4000 „ Ђуприја од 50 м. 13000 „ Свега 54500 „ Копање, утоваривање, истоваривање и разношење земље коштало ба но 0,80 дан. од кубног метра пда 300.003 т 3 по0,80 дип. свега'240000 динара, дакле са сиремањем напред пзложеног свега 294.500 динара односно 1 динар од кубног мегра. Сва бп ова преносна ерества општина могла да употреби за насипање и остадог деда баре Венеције и ке-а па да је исго кошгаопет 1 дннар од кубног метра. Предлаже да се на овај начин изврши насипање баре Венеције, Засшуиник иредсеЈника оиишине захваљује одборнику г. Смедеревцу на овоме депом и корисном предлогу, али држи да се исти не може остварити са кредитом који се за ову годину располаже на насипање бара, ади ако би се исти предмег везао са грађењем кејова онда би се могао извесги помоћу кредита који би се за грађење кејова имао одобрити. Одборник г. Јован Смедеревац изјављује, да се машине за превлачење вагонета кад се нема кредпта не морају куповати, јер се вагонети могу превдачити теглеком стоком, па ба ипак ошптина у овој годпни расподагала сумом од 25000 динара за копање, утоваривање, истовариваље и размештање земље, а у будуће би стављала у буџет суме за то према својој финансиској могућности так 1 , да бп за неколико

Кад се ово има на уму, онда јелако увидети шта све, ради иотпуног објашњења овога догађаја, недостаје наведеним причању у родослову; видеће се како се у родослову причање о повратку Стеванову почиње доцније него што би требало. Ништа се не говори о томе шта је претходило, те тако, с обзиром на оно штоје раније било, догађај је постао нејасап п неразумљив. Стога не можемо бити задовољни само онпм што се о новратку Стеванову из Цариграда прича у родослову, већ, ако хоћемо ца нам је ствар јаснија, морамо тражити још обавештења. Али пошто та обавештења не можемо наћи у изворима, морамо их тражити у неким другим приликама које стоје у вези са повратком Стевановим, или које се могу лако довести у вези са тим догађајем. 12. Из досадашњег излагања може се видети да је узрок прогонству Стеванову у Цариград било с једне стране то што га краљ Драгутин пије могао трпети у Србији страхујући за права свога сина, а с друге стране то што је краљ Милутин хтео да избегне могућност нових нереда, док је Драгутнн жив, који би могли настати ако би Стеван и даље остао у додиру са властелом. Да би се дакле Стеван могао вратити у Србију потребно је било: да томе впше не може сметати краљ Драгутмн, и да краљ Милутин може као

поуздано рачунати да Стевап неће имати разлога да се наново против њега буни заједно са влаетелом. ТТТто се прве погодбе тиче, она се створпла сама од себе. Марта месеца 1316 године умро је краљ Драгутин, а одмах након тога краљ је Милутин показао уколико се мислпо држатп речи коју му је на сабору 1313 године дао: он ухвати Драгутинова спна Владислава, баци га у тамницу, и заузме му Браничево и Мачву са Београдом. 1 Овај поступак Милутинов најочитије показује да он није никада озбиљно помишљао одрећи се своје намере: да наслеђе престола обезбеди за своје потомке; а оно што је понекад изилазио у сусрет Драгутиновим жељама била је чисто политичка игра његова. Из тога се дакле може известн да је овим поступком краљ Милутин рад био да постигне двоје: да обезбеди свога наследника од Владислава и да овлада Браничевом и Мачвом. Због овога другога дошао је у сукоб са Угарском, која је 1319 године са папом, Филипом Тарентским и босанским баном скло1 Мхсћа МаЉиз, Шзкопа е(;с.: „...Аппо Вот(тј) МСССУП погрешно место: МСССХУ1; (в. Руварац „Годишњица" II, стр. 2.44 и Рејаскеујећ. Шз<;опа, бегујае, стр. 223.). Ропшшз Кех Шерћапиз Какелае, сапш ДеШит 801ием, Шет иШпгат »иае тогНз з^пауЦ, еМат У1а<Шаи8 1р8Ш8 Шиз рег ра4пшт зиит, зсхНсеЈ Ке^ет ТЈговсшт, сагсега^иг." 8ећлуап(1(;пег, 8спр(огез, ^от. III. стр. 643. Уиореди Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Иеторија срц. народа, 1895-6, стр. 104.