Beogradske opštinske novine

Број 42

— 233 —

Год. XXI

Данашљим Уотавом поотављене су довољно шнроке погодбе да се може успешно радити на извођењу посдова којима треба да је задатак: унапређивањем привреде и развијањем привредне снаге народне јачати његово материјално благо|тање, а напоредо с тим ширењем просвете и неговањем религиозних осећања, подизати културни развитак народни и спремати погодбе за национални му ирепорођај. Народна је Скупштина дубокога уверења, да се сад треба посветити овим задацима јер парод тек резултатима рада на њима добија снагу, а земља углед, који су неопходно потребни, да би Србија могла бити поуздана залога Срнству, чији интереси треба да су нам, као завет предака, увек на срцу. У сређеним се финансијама огледа и сређеност дрнсавна н зато је доиста потребно посветити најозбнљнију Палкњу рационалном лечењу наших поремећених финансија и оиорављању наше запуштене прпвреде. Одзивајући се жељи Вашега Величанства, Народна ће Скушнтина, руковођена уверењем да се правилно схваћени народни и државни инТереси могу очувати од повреда само тако, ако се државне потребе буду одмеравале према привредној снази народној, уложити заједно с владом све своје старање око тога, да се буцет у што скоријем времену доведе у равнотежу не само најозбиљнијом штедњом по свима струкама државне управе, него и реформама којима би се државна администрација, у свези с правилним решењем чиновничкога питања, упростила. Политички препорођена и финансиски оиорављена, моћи ће Србија вршити у Српству историјом намењену јој улогу, ако се буде користила сређеношћу унутрашњих односа да се привредно оснажи, културно унапреди и војнички ојача. Народна Скупштина ће с тога прихватити с највећом готовошћу све Мере којнма се буде тежило, да војска, која је, заједно с народом, и на делу доКавала да јој је Отаџбина дража од свега, буде и спремом и опремом у истини поуздана залога наше боље будућности народне. Срећна што је и из уста Вашега Величанства чула потврду свога уверења да, војека српска као одбрана Отаџбине и потпора реда и законитости стоји на висини свога патриотскога позива, Народпа Скупштина верује, да ће она, под вођством Унука највећега ратничкога генија српскога, збратимљена око престола Вашега Величанства, одговорити очекивањима свога Краља и надама српскога народа. Живећи и сама у овим надама Народпа Скупштииа ће приступити с највећом озбиљношћу како проучавању државнога прорачуна, у свези с потребним изменама у иозитивним законима и законских предлога: о среској п окружној самоуправи, о радњама и о обезбеђењу усева од елементарних непогода, тако и ревизији закона: о општинама, о штампи, о чиновницима грађ. реда и о судијама. Законском предлогу о трговинском уговору с Турском поклониће Народна Скупштина нарочиту пажњу, а пошто стојимо пред закључивањем нових трговинских уговора и с другим државама, мисли да је потребно да јој се, још у овом сазиву, изнесе на решење и законски предлог о аутономној царинској тарифи која треба у преговорима о њима да послужи као основа. Ваше Величанство, Народна Скупхптина Примила је с највећим задовољством жељу Вашега Величанства да Србија буде на Балкану углед законитости, реда и мирнога паПредовања. И њено је уверење да ће само таква Србија бити угледна и поштована, Н с тога је примила иа врло повољно знање саопштење, да су наши односи са свима државама исправни. У таквим је односима залога за унутрашње развиће и добар међународни положај земље. Народна је Скупштина срећна, што се жеље Вашега Величанства сусрећу на овом путу с ваздашњим жељама српског народа: да се, у духу традиционалне народне политике, а засноване на иекреном поверењу, негују најчвршће везе с моћном и братском Русијом чије је само биће иоуздано јемство за опстанак н бољу будућност малих словенских народа да се одржавају најбољи односи са суседном монархијом Аустро-Угарском, с којом нас везују многобројни интереси; да се учвршћују односи искренога пријатељства са суседним и сродним балканским народима које њихови бигни државни и национални интереси упућују да у споразуму потраже начин како ће заједничком снагом обезбедити јемства за своју бољу будућност. Народна је Скуиштина примила на поволлш знање саопштење о иради, којом је најзад службено призната српска народиост у Турској. Тиме је уклоњена једна неправда, која је дуго време ометала духовно развиће нашпх сународника у границама суседне царевипе, али су, на жалоет, остали у пуној снази узроци, због којих је данас тако императивна потреба, да се подесним реформама иобољша положај једновернога и сроднога становништва, чија нас страдања морају тиштати, И Народна се Скупштина нада, да ће Висока Порта, уз пријатељско садејство Русије и Аустро-Угарске, а уз нрипомоћ осталих Великих Сила, стварним реформама ујамчити безбедноет и културни нанредак немирима и страдању изложених нокрајина, према чијој судбини ио верским и крвним везама, не можемо бити равнодушни, и зато мисли, да не смемо никако губити из вида дужности, пред које нас може етавити даљи развој догађаја у нашем еуеедству. Ваше Величанство, На делу сложнога, истрајнога и уепешнога рада, коме је задатак обезбедити Отаџбини срећНију будућност, Народна Скупштина стоји једнодушна уз Вас, љубљенога изабраннка српскога народа, и уз Ваш Дом, оличење српске заветне мисли, и као из једнога грла, с највећим одушевљењем кличе: Да јкиви Његово Величанство Петар I ! Да живи Његов узвишени Дом! Да живи српски иарод! 5 октобра 1903 год. У Београду Долазе потписи Председништва Н. Скуиштине