Beogradske opštinske novine

Год. XXI

- 241 —

Број 42

Душан Јовановић, слуга, Драгутин Младеновић, б. келнер, Матвја Јовановић, брав. раденик, Тода жена, Светозара Костића, стаклоресца, Милутин Тодоровић, трг. номоћ., Милош Стојковић, шпекулант, Јуца Радосављевић, Марко Васиљевић, Савка жена Милије Стојановића, Радоица Васиљевић, Вучко Васиљевић, циганин, Милорад Васић, свирач, Персида ж. Ђоке Ђорђевића, матроза, Наталија СтеФановић, Милан Максимовић, поручник и Антоније Дуњак, кочијаш; да су доброг владања и сиротног имовног стања: Јован Сенић, б. трг., Никола Николић, обућар, Добривоје Попадић, уредник, Милан Манојловић, калФа бакалски, Танасије Стојановић, настојник, Алекса Богдановић, бив. трг., Милан Ж. Ђорђевић, б. трг. и Војислав Милетић, каФ,; да су доброг владања и доброг имовног стања: Радивоје Ђорђевић, воскар, Петар Марковић, литограФ, Јован Маринковић, чинов. монопола, Љубомир Мировић ; трг., Милан Стојисиљевић, кројач, Коста Глишић, трг., Витомир Милојковић, чинов. Љуба Бојовић, новинар, Коста Андрејевић, пензионер, Јосиф Клајн, часовничар, Живојин Величковић, адвокат, Милош Ристић, благајник, Ђорђе Јездић, трговац, Јосиф Ковачевић, ироФ., Владислав Илић, трг., Живко Ђорђевић, воскар, Миливој Бођански, штампар, Тоша Предић, агент и Михаило Матић, чинов., Тодор Чупић, каФ., Лазар Газибарић, адв. и Михаило Павловић, трговац; да су доброг владања и средњег имовног стања: Кунортије Мандил, кожар, Петар Мандорић, настојник,. Милосав Гачић, пиљар, Ђока Јеротијевић, ка -Ф., Милош Петровић, званич., Јоца Јуришић, ковач и Горча Андрејевић, ћевапџија. III По прочитању молбе Михаила Димића, ликерџије АБр. 9251, одбор је изјавио мишљење: Да је г. Михаило Димић, ликерџија, и пре атентатана пок. краља Миланаи носле тога све до данас био владања доброг, и Одмах по свом доласку на престо почео је Самуило да ослобађа и друга словенска племена од Визаџтије. Свакако је цар Самуило у ово доба из Подунавља и Поморавља, које су области биле у његовој власти, упао и у Срем, у ком је била лабава угарска власт, те Срем у другој половини X века долази под власт ове нове бугарке државе. 1 Тадаптњи грчки цар, храбри Василије II., нападне с војском на Средац, али не само да га могаше освојити, него у повратку и потучен од Самуила 986. г. 2 Цар Самуило намисли тада да уништи грчку власт на целом Балк. полуострву и да на место њено постави своју власт. Таквој његовој идеји били су сметња српски кнезови у Дукљанској, Требињској, Хуму, Неретљанској, Рашкој и Босни и с тога Самуило, пре но што би освојио Солун и јегејско поморје и тиме уништио грчку власт на Балкану, науми прво да подвласти ове независне српске кнежеве. 3 Самуило удари прво на Зету и освоји је, а да би зетског кнеза Владимира при1 Ово би се у неколико слагало са опгатим твр3> ен>ем г. И. Руварца: „У првој иоли X века Угри држе Срем, а између 950—1019. год. иостао је бугарском иокрахипом-" Шематизам архидијецезе Сремско-карловачке за и 884. г. Ниемо имали при руци овај шематизам, али сма * вај Руварчев податак добили добротом свога наставника, . Љ. Ковачевића. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, стр. 195. 3 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, 196.

да је увек уживао и данас ужива глас доброг грађанина. IV Председник износи одбору на мишљење молбе: Љубомира М. Костића, медецинара, Зорице Ј. Ковачевић, ЈЈове Ђорђевића суд. пуковника и Срете Богојевића, Ковачевића, који траже уверења о породичном односу. По саслушању тога и молби СтБр. 3971, 3972, 3937 и 3945, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може дати тражено уверење о породичном односу. V По прочитању акта Управе града Београда АБр. 9068, и молбе Адама Дригуље, пекарског калФе, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може по молби учинити ако томе на путу не стоје никакве законске сметње. Каквог је владања Адам Дригуља, одбору је непознато. VI По прочиташу молбе грађана чубурско улице АБр. 8404, — одбор је решио: Да се на ћошку чубурске улице подигне јавна чесма о трсшку грађана те улице. VII По прочитању молбе овд. ^асапа АБр. 8369, којом моле да се осдободе колске таксе при увозу меса са сшминске клгшнце и во прочитању ранијег судског решења и решења министра финансија, — одбор је са 13 нротив 8 (против гласали одборници г. г. Петар Новаковић, Јанаћ Константивовић, Р. Драговвћ, А. Н. Крсмановић, Мих. М. Ђорђевић, Никола И. Димитријевић, Мидан Димић и Милов. Миленковић,) решио: Да се ова молба касапа, којом моле да се ослободе колске таксе при увозу меса с кланице, одбаци као на закону неосноване. добио ипак за себе, измири се с њим и поврати му државу, удавши за њ своју кћер Косару. Поред Зете освоји Самуило Хум, Босну и Рашку, чији кнежеви признаше његову врховну власт. Пошто се овако обезбедио од суседних држава, зарати Самуило 991. г. на Византију и отме јој неке градове. Год. 996. допре Самуило до Солупа,- оплепи његову околину и упути се у Тесалију, али га војвода Василијев, НићиФор, нападне на реци Сперхију и тако потуче, да се једва и сам Самуило сиасао. 1 У ово се доба беше оснажила и Хрватска са својим краљем Држиславом, ну млетачки дужд Петар II Орсеоло, по одобрењу византинског цара, оевоји Хрватској далматинске градове: Задар, Трогир и Спљет са некојим острвима. 2 Ткалчић, који претендује на име критичног историка, вели за Држислава да је освојио у ово доба Срем. 3 Међу тим ово је тврђење које би требало тек доказати, ну оно се, према стању ствари, не би могло ни доказати. После победе на Сперхију, повраћаја Драча и ослабљења Хрватске год. 999.

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, 197—199. 3 Исти, стр. 200. 3 1 \-ап ТкаШс, Р оу. Н гу . стр. 29. „2ет1ја теДји 8ауот 1 Бгауот а4ап 8пет, кој! зи тес о<1 IX. ујека Ви§аг1 с1г2аИ, 8 уесћп сЦе1от 81ауотје ро<1а зе то^исети 1 уеНкоти кпеги Т)гхт1ауи.

VIII По прочитању молбе Душана Димитрије- • вића, кондукгера АБр. 9094, да му се имање споји с општинскимводоводом, — одбор је решио: Да се ова молба Душана Димитријевића, усвоји и спој изврши о трошку молиоца. IX По нрочитању понуде Косга Милојковића, бравара АБр. 4247, и извешћа економата АБр. 8996, — одбор је решио : Да се оиштински дућани у Дубровачкој улици бр. 52 издаду под закуп од првог маја 1904. године до 1 маја 1907 године досадањем закупцу Кости Лазаревићу, под досадашњим условима за укупну годишњу цену од девет стотина двадесет динара, но с тим, да му може оиштина одрећи закуп без икакве накнаде, ако општина буде ово своје имање секла због регулације. X По прочитању понуда зграда за смештај вореског оделења, мишљења одборске секције за економат и изјаве 1Јг. Јована Ђурића АБр. 9075, — одбор је решио: Да се за смештај пореског оделења за град Београд узме под закуп зграда Бг. Јована Ђурића, у улици Кн. Михаиловој у којој су сада канцеларије истог одељења, а за време од првог новембра ове године па до првог маја 1904 године, по цеви од тјри стотине педесет двнара месечно. Да потребне онравке на згради изврши г. Ђурић, а ако он то не учини да их општина изврши о његовом трошку и вредност истих одбвје од кирије. За смештај одељења пореског од 1 маја 1904 год. дасе општина обратиУправи Фондова и по могућности узме под закуп зтраду где је сада Управа Фондова. XI По прочитању понуде зграде Марије Алин за смештај нореског одељења за кварт савамалски и мишљења секције АБр. 8829, — о^бор је решио: цар Василије пређе у ОФансиву према Самуижу и почне му освајати поједине градове и области. Год. 1002. сукоби се са Самуилом код Скопља и потуче га. После ових успеха цар Василије премешта бојно иоље у Азију, те тако између Византије и Самуила све до 1014. г. не дође до већег сукоба. 1 У лето 1014. обнови се војна међу Самуилом и Византињанима. Самуило пошље на Солун војводу Несторица, којн буде потучен. Самог Самуила Василијева војска опколи и потуче, и при том му је заробљено 15000 војника. Овим заробљеницима Василије ископа очи, па их отправи у Прилеп цару Самуилу, који, потресен овим зверским поступком, пресвисне (15. септ. 1014.). 2 Самуила наследи његов син Гаврило Роман Радомир, који је својом подобношћу за престо много изостајао иза оца. Кад Василиј е дозна за смрт Самуилову, пошље војску, те заузме неке градове и, ма да му је цар Гаврило нудио мир, он и даље освајаше поједине области. 3 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, стр. 202У издању од 1893. (за средње школе) вели се да је Самуилу још ово остало,- већи део Арбанаске, Подримл.е, горње и средње Повардарје, Морава, С'рем, Браничево, предели око Среца и српске самосталне кнежевине, а остале области (скоро половина царевине) да су биле у грчким рукама (стр. 41). 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, 203. 8 Исти, стр. 204.