Beogradske opštinske novine

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

НЕДЕМ 19. ОКТОБРА 1903.

Број 43.

ИЗЛАЗВ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ II, I " II V : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ

К 0 Н К У Р с У општини београдској упражњено је место Управника трошарине. Плата Управнику трошарине одређена је за ову годину у 4080 динара с правом на тантијему према члану 35 уредбе од 19. дедембра 1901 године АБр. 12092, а за идуће годнне плата и тантијема одређиваће му се општинским буџетом. Управник трошарине може бити само онај, који испуњава ове погодбе: а., да је рођен ила прирођен Србин; б., да је потпуно здрав; в., да је школски образован, т.ј. да је изучио правни или који други Факултет, или админнстративну или тргова^ку школу (академију) ила какву другу стручну шаолу било код нас или на страни и да за то има уредна документа; г., да је био државни или општински службеник и да је као такав провео у активној државној или опгптинској служби најмање 5 година; д. да је као државни или општински службеник признат као енергичан;

Тако исто могу конкурисати и они, који су најмање 5 година били службениди на угледном положају код каквих домаћих новчаних завода, индустријских и акционарских предузећа или су њима самостално управљали, а уз то да имају и погодбе из тачке а, б и в. Који буде изабран за управника трошарине мора приликом пријема дужности положити општинској каси каудију у 8000 динара, које може бити у готовом новду, српским државним хартијама од вредности или интабуладији на I степен на непокретно имање у Београду, које треба да има двоструку вредност кауције у коју се залаже, а да су зграде, које на истом постоје, осигуране од пожара. Рок за пријаву је до 15. новембра т. г. закључно. Још ближа обавештења могу се добити у општинском суду. Позивају се они који имају услове за ово место да општинском суду у стављеном року поднесу цријаве са документима. Од суда београдске ошптине 16- октобра 1903 Београд, АБр. 10.001.

ПОДЛИСТАК

ИСТОРШ СРЕША НАПИСАО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад награђеп са 400 дин., ирвом еидовданском наградом Веоградске Оиштгте од 15. јуна 1899. год.) (НАСТАВАК) г. Срем под византинском влашћу (од 1019 до 1073. год.) Византински цар Васшшје II могао се поносити са резултатом своје четрдесетогодишње војне. Када је први пут повео војску противу Бугарске, имао је тек 25 година, а кад је ову војну са потпуним успехом довршио, било му је већ 64 године. У исти мах он је довршио ону велику борбу, коју су византински цареви скоро два и по столећа водили са балбанским Словенима, и која се у ово доба довршила са потпуним подвлашћењем ових. Грчка царевина беше тада сила, каква није била никад од доласка Јужних Словена на Балкан. полуострво. Византинска се империја тада простирала од полуострва Истре па на исток до реке ЕуФрата у Азији, и

од реке Драве па на југ до острва Кипра. С тога је појмљив онај тријумФ и дочек Василијев, кад се вратио у Цариград. Одмах друге (1020.) године издао је цар Василије Хрисовуљу, којом је уредио црквене односе у покореној бугарској држави. Уз јепископа средачког (Троабгсрт]?), нишког (N1007) брапичевског (ВраустСг/?), београдског (ВеАгурабму), помиње се: КаI тоу гс тахотоу тг^ 0ра|хоу..." 1 Голубински коментаришући ову повељу вели: „Трамскан — -пјд 0рар,оу остаетек иока по своеи мвстности совершенно неизвЂстнон)" (стр. 70.). Међу тим по мишљењу г. Љ. Ковачевића ово је сремски јепископ. 2 И ово је још један доказ, да је Срем био саставни део бугарске државе, кад се и његов јеиископ спомиње у овој хрисовуљи, међу осталим бугарским јепископима. Ио смрти Сирмановој управљао је у Срему, у име византинског цара, Сирманов убијца Константин Диоген, као архонт сремски („архш У том је положају остао до 1028. год., када га цар Константин VIII. премести у Бугарску, поставив га војводом Бугарске (ЗоОха ттј? ВоиАуарЕае), да, као искусап војвода, брани ове области

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 30. Сеатембра 1903. год. Предеедавао дредеедннж београдске општине г. Коста Д. Главинић. Од одбориика Пили г. г. Тома Цинцар-Јавковић, Днм. Наумовић, Д. Г Б. Мидовановић, Милов. Миленковић, М Клидие, Д. Тадић, М. 0. Петровић, А. Ј. Акеентијевнћ, М. Павловић, Петар Новаковић, К. Теодосијевић, М. Штрбић, Јов. Макеимовић, Р. Драговић, Милош Валожић, Милан Димић, .Јован Смедеревац, Урош Благојевић, Дамњан Стојковић, Никола И. Димитријевић, Них. М. Ђорђевић и Богоје Јовановић. Делоко)) Марко Н, Новаковић. I Прочитан је записник одиука седнице од 26. ов. мес. Одборник г. Милан ДетровиЛ примећује, да није заиисан у записнику н.егов предлог који има л;а гласи : да се изнесе одбору да реши, хоће дн се и даље давати бесплатне билете за улаз кола у варош онима који излазе иа своја имања, ван трошаринског реона. »Председник изјављује да треба у заииснак да уђе одлука, прошле седнице, која треба да гласи : Председник општине извештава одбор да се на дан 6 окт. т. г. продаје јавном дицитацијом од сгране Уираве Фондова непокретно имање I. укоп. беогр. друштва које постоји на Савинцу; како је

1 Е Голубинскаго, кратии очерк-в иет. прав. церквеи болгарскои, сербскои и рум. етр. 200. 2 В. о овоме Љ. Коваћевића нредаваља из Ист. Срп. Нар. (нештампано).

од Печенега, који почеше да прелазе преко Дунава и нападају на Бугарску. 1 Год. 1025 умре Василије II, а после њега долазе, нарочито у прво време, ненодобни владаоци, који својим радом далеко изостају иза Василија II. Тада насташе у Византији честе буне и, као обично, честе промене на царском престолу, услед чега је царевина непрестано опадала. Цареви су били већином самовољни, не презајући ни од самих злочина. Бојећи се од свога народа и од великаша поверавали су своју и државну одбрану туђинској, најамничкој војсци. Услед дворске раскоши, најамничке војске, подмитљивости и грабљивости чиновничке данак се увећавао, алијенапротив трговина и привредна снага народна опадала. Таква дакле држава, у којој је владало растројство и нсморал, није имала будућности, но се лагано али систематски клонила својој пронасти. — Цара Василија наследи брат му Константи VIII, који се, како вели Кедрен, понајвише бавио трчањем, игром и глумом. 2 После Константина УШ дође на престо Роман III. За владе овога цара беше се створила једна завера, у којој, поред многих великодостојника, беше и пређашњи сремски архонт, Константин Диоген, који је по жени био цару

1 1)1'. Гг. КаеМ, КаЛ, БУ1., 125. 2 КаД, XXV, 219.