Beogradske opštinske novine

Број 43

— 246 —

Год. XXI

општини потребно тако једно имање за смештај оснонних Савиначких школа. то нредлаже одбору да се исто имање купи на дан дицитадије. По саслушању тога одбор је решио: Усваја се овај предлог председника општине. Да исто имање за рачун општине лицитира и купи председник општине, пошто се претходно са 2—3 општин. одборника, које сам избере договори о цени, коју би општина заистоимање имала рачунадати". По саслушању изјаве одборника г. Милана Петровића и председника општине, — одбор је примио прочитани загисник оддука седнице од 26. ов. мес. с овим допунама одборника г. Петровића и председника општине. II По прочитању акта иследних власти АБр. 9281, 9373, 9372, 9375, 9374, 9352, 9409 и 9314, — којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио : Да су м-у непознати: Милан Максић, калФа браварски, Милош Чарнојевић, тал.игаш, Никола Бранковић, сензал, Тодор Илић, клач, Љубомир Михајлоиић, Фијакерист; да је доброг владања и доброг имовног стања: Жан Бастелик, директор трамваја; да су доброг владања и средњег имовног стања: Коста Петковић, хлебар и Авдра Гавриловић, ироФесор. III 11редседннк износи одбору на мишљење молбе Жив. Величковвћа, Дим. Гошу и Тинке Сегеди, којима моле да им се издаду уверења о породичном односу. По прочитању тих модби СтБр. 4019, 4034 и 4043, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима могу издати тражена уверења о породичном односу. IV По прочвтању акта Управе града Београда АБр. 9350 и 9245 и модби Марије Живановићке, рођак. Кадасе ова завера открије, Диоген би окован и затворен. 1 По смрти Романа III (1034.) појави се у драчкој области буна. Ову буну потпомогне српски кнез Стеван Војислав, и он заузме ову област. Мећу тим грчка у брзо, савлада устанак а кнез Војислав мораде отићи у Цариград, да тамо неко време проведе.Год. 1040 побуне се противу Грка српска племена око Мораве и Вардара. Вођа устанка био је Петар Дељан који се називао сином цара Гаврила Романа. 3 С тога што је Дељан претендовао на бугарску круну, добију и учасници у овој буни име Бугара, ма да су по народности били Срби. Устанак Дељанов имао је за неко време успеха. Он је ослободио скоро све области. које је цар Самуило имао у последње време у својим рукама. Међу тим устанак је ипак убрзо утушен због издајства Алусијана, брата Јована Владислава, убијце Гаврила Романа. 1 Кас1, ХХУ. 222. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист Срц. Нар. (за Срц. школе), отр. 38 8 Рачки вели да Кедрен из мржше назива Дељана еином неког заробљеника, а да је он]одиста био син Гаврида Романа. Ово доказује тим што је једва 20 година прошдо, од како је нропада Бугарска, и за ово кратко време није се могло уништити познавање чланова владалачке куће. Г. Љ. Ковачевић вели (в. Нредавања из Срп. Ист. у Вел. Школи), да немамо разлога не веровати Кедрену, јер се лажни владаоци могу јавити не после 20 година, но и после једне године (на пр. Лажни Димитрије).

удове и Михаила Ристића, трг. због поданства, — одбор је изјавио мишљење : Да се молиоцима може по молби учинити, ако томе не стоје на путу какве законске сметње. V По прочитању решење суда АБр. 9397, о одређеној цени хдебу, — одбор је примио к знању с одобравањем ово решење суда, но с тим да у комисију, за проучење питања, о цени хлебу, норед одборника одређених у одлуци одбора од 29 априда ов. год. уђе и одборник г. Тома ЦанцарЈанковић. VI По нрочитању модбе овд. трговаца, да им се допусти да могу држати на сдободном руковању есенцију, мишљења Управе трошарине и трошаринске секције АБр. 9310, — одбор је решио : Да се ова молба овд. трговаца, да им се дозволи да могу држати на слободном руковању есенцију, одбаци као неумесна. VII По прочитаљу молбе Манојла Торбице, агента, АБр. 9306, да се овдасти општински суд да коначао решава о повраћају онштинске трошарине на предмете извезене ван трошаринског реона, а на које је плаћена општинска трошарина, ипопрочитању мишљења одборске секције, — да за повраћај трошаринске таксе треба прописати :1, да сваки онај који тражи повраћај трошарине плакене на робу, коју је извезао ван реона, пријави нри увозу п нлаћању трошарине,. да ће исту робу сву или неки део да извезе ван реона, па да му се то на признавици назначи. 2, да при извозу робе исту пријави трошарннском оргаиу на извозној станици и ноднесе прописну пријаву на оверење, у којој мора бити означен број кодета, начин наковања, садржина и нето тежина.

После смрти неподобног цара Михаила IV ПаФгагонца (1034—1041) дође на престо Михаило У. Овај цар није владао ни 5 месеци, а после смрти му настају метежи, који престаше ступањем на престо Константина IX мономаха (1042.). Константин 7Х нареди драчком војводи Михаилу да са великом војском нападне на кнеза Војислава, који је узнемиравао драчку област. Михаило нападне на Војислава са 60000 војника, али близу Бара буде до ноге потучен. 1 Неки а нарочито угарски историци држе, на основу листине палатина Рада од 1057. г., да су Угри освојили од Византије Срем још око 1054. —56. год. У овој се повељи вели: „Ја Радо палатин молио сам милост славног краља Андрије и племенитог војводе Адалберта, да бих смео своју цркву св. Димитрија над Савом, коју сам ја после многих ратних напора са це лом цокрајином оном („сит !о1а ргоутс1а Ша," тј. Сремом) светој круни повратио (гесШ1салч) 2 итд. Међу тим већина критичких писаца држе ову листину за лажну, а за истиниту

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. С. Н. (за Ср. школе), стр. 40. 2 Гејег, Сос1. сНр1от. I, о94. — Латинеки цитат ове повеље налази се и у делу Е. Ника „Срби у Угарској." стр. 24.

3, да сваки молилац уз молбу за повраћај трошарине поднесе признаницу, да је исту платио и да на истој има примедба трошаринског органа, да је робу иријавио за извоз. 4, оверену пријаву од трошаринског органа да је роба изашла ван реона. 5, товарни лист упутне станице железничке или нарабродске станице, ако је роба жедезницом или лађом оправљена, из кога ће се видети, да је роба ориспела на место опредељења. По овако поднетим молбама и доказима и по изјављеном мишљењу управе трошаринске, секција је мишљења, да може сам суд наређивати повраћај трошарине, — одбор је решио: Да се усвоји ово мишљење одборске секције за трошарину. VIII По прочитању модбе ТриФуна Живановића, АБр. 9399, — одбор је решио : Да се ТриФуну Живановићу из овогодишњег трошаринског прихода врати осамдесет пет динара колико је платио трошарине на шљиве које је довезао на жељезничку станицу а одатле извезао истс шљиве у иностранетво, што је доказао и признаницама. IX По нрочнтању процене имања Вује Ранковића, цариника, АБр. 7351, — одбор је рсшпо: Да се уевоји ова процена и да се сопственку г. Вуји Ранковићу, иснлати, када онштина буде у могућностн да ову исплату изврши и то: за 75 кв. м. и 58 кв. дес. земљишта по шесет пет дин. од кв. метра свега четири хиљаде девет стотина дванаест дин, и 70 пр. днн. и за 135 кв. м, зграда по осамдесет и пет дин. од квадр. метра свега једанаест хиљада четири стотине шесет пет динара и то: ако сопственик на захтев ошнтине зграде норуши у коме случају материјал од истих њему има прппасти, а ако сопственик зграде поруши пре него што општина буде то од њега траје ематрају: СгеТЉагсН, Гаг1а11, КоИег, Ргау, К. 8га1ау и други. 1 Ма да Угри нису око 1055. г. имали Срем у својим рукама, није могућно, да су они у ово доба учинили какав упад у Срем, те тиме повредили границе и, како веле византиски писци, „оскрвнули мир с Романи." 2 После смрти Стевана I отимале су се у Угарској две странке о ирвеиство. Западњачка странка, која се ослањала на странце, хтела је да продужи Стеванов рад на религиозном преображају угарског народа, а народна угарска странка била је противна западним уредбама, мрзелајетуђинце, а, у неколико, и Хришћанство. После Андрије I (1046. —1061.) народна странка подигне на престо његова брата Белу, с којим настаде у Угарској реакција против западњачких уредаба, па и против самог Хришћанства. Ову реак-

1 Гебхарди по овој листини држи да је Срем тада (1057. г.) био у маџарској влаети а да су га Грци отели нешто касније, око 1058. год., када је Иеак Комнен пошао противу Угара и Печенега и тада вели, „8штшп 1)Ие1> т с1ег Ое-угаи <1еа ^песМзсћеп Кахвегв, с1ег 81сћогдШИ§ ћстиће1е, сИеае ОтепгСеаЈин^ ипЛ <1ав дапгс ћи^апасће Сопаиа(ег »ећг \уоћ1 ги уептаћгеп" (1Јис1си'1§ А1ђгесћ1: СоћћагсИ, Севсћ. Ђ. К. Нип§агп, књ. I, стр. 458.) 2 Каск1, Кас1, XXVII, 96. — Према неким угарским писцима Византинци би имали у рукама Срем само до Петро.варадина. Тако Рпес1пћ Рез1у вели: „Бсе (Јпесћеп ћеааазеи ићпдем 8угш1еп пиг Т јгз Ре1етагс1ет, \ује (Иез аиећ Сшпатив .аиава^Ј, с1ег ет8(%е §пеећ18сће РраСес!: уоп Вупшеп." (Цп^атсће Кеуие за год. 1882., стр. 21).