Beogradske opštinske novine

Број 43

— 249 —

Год. XXI

јевтиеих и дивних посмртних веиаца, иза њих воћари, иа иродавци брашиа и паирнке и продавци свега и свачега, што се може у једној великој вароши потражити. Иза главне зграде је додатак пијаци исто тако лепо покривен и назидан, и ту су смештена жива живина и јаја. Испод тог додатка, а у продужењу подрума смештена је колосална мапгана за електрично осветљење, електрично покретање пењалке и остале машинерије и радионице, које служе искључиво на потребе само ове једне пијаце. % Лајпцшнка пијаца исто је тако монументална зграда у непосредној близини панораме, росплаца и новог општинског дома. Унутрашња је конструкција такође изведена од гвожђа. Чистоћа се примерно одржава. За разлику од пештанске у овој је пијаци одмор од подна до 4 сата по подне. Нарочито звоно огласи одмор, и онда се свикупци удаљују. Продавци сређују своје ствари, чисте и перу своје дућане, ручају и нредају физички , од ране зоре, уморено тело своје кратком али веома потребном одмору. Тачно у 4 сата отварају се велике гвогдене вратнице, и пијаца се поново до 8 сати у вече пушта промету. У Цириху су под покривеном зградом на левој обали Лимата смештене само месарнице. Држе се доста нечисто, а мирис им кружи далеко по околипи. Остала пијаца растурена је на мосту преко Лимата, и на левој страни вароши, с обе стране главне улице. Главне пијаце у Загребу, Салцбургу, Линцу и Вајмару доста су сличие великој пијаци у Београду. Покретљиве пијачне кућице или су од дасака, или су импровизоване великим пиљарским амбрелима. Унутрашњи део Беча — Штат такође нема пијачне зграде, а Беч у опште нема централне пијаце. На Фрајунгуцигу и ХоФу влада велика живост од 2 сата по поноћи

пораза, капитулацијом дакле а не услед уговора, како се обично узима. 1 На овај начин нестаде хрватске државе и ми не видесмо до сада да је Срем икада подпадао под Хрватску. Због свога положаја и плодног земљишта Срем је променио много господара. Око њега су се грабили и имале га у својим рукама све околне државе сем Хрватске. 2 Крајем XI. века отночети су крсташки ратови. Како је сувоземни нут са запада за исток (за Цариград) водио преко Срема, то је и Срем видео неколике крсташке војске. Као што је познато крсташке ратове изазвали су на западу више узрока. Као први и најглавнији узрок јесте религиозно осећање, које је било најживље осећање средњега века. Ну поред овог узрока било је и других, као: политичких, социјалних и економско-трговачких узрока. Сви су ови узроци скупа допринели, да се у XI, XII и XIII веку учине они велики изливи народа са запада на исток.

1 Докаве да је Хрватска пропала још 1091 г. а не 1102. г. в. у Предаван>има из Српске Историје на Вел. Шкоди од г. Љ. Ковачевића (нештампано). 2 Г>1\ Фрања Рачки да би спасао своју историчарску савест у последње време и сам је признао ово. тј. да Хрватска није имала под собом Срем. Међу тим остали хрватски писци неће да признају и приме ово него и даље задржавају његово старо погрешно мишљење, чинећп то све а<1 тајогет СгоаЦае §1опат !

па равно до подне. Онда се непродата роба повуче у суседне пиљарнице или закупљене подруме, кућице се све расклопе и однесу, место се почисти* и удеси тако, да странац, који је пре подпе био на том истом месту, у оном огромном вашару и вреви, неће познати после подне истога дана пијачно место, јер је оно сада преобраћено у спремљене чисте улице и шетнице. Јединствена је ваљда пијаца у Новоме Саду. Ту вам је пијаца на једној доста широкој улици, а нротеже се равна два километра, од владичанског конака па чак до поштанске зграде. После подне од иијаце нема ни трага ни гласа, већје улица претворена у занимљиви новосадски корзо. Специјално рибљу пијацу наилазимо у Млецима. Она је на Великом Капалу, малена је, за највише осам корита а покривена је са 3 стране, са четврте каналске остала је отворена. Рибља пијаца у Трсту је нарочито зидана зградица крај мора, а у близини жељезничке станице. Корита и тезге размештене су по крајевима, а средина је остала за пролазак свету. Ту се ретко продају велике морске рибе, већ већином ситне, сардине и остале врсте а и октапоти, острице и друге морске ситнурије. Али се ови приморски градови не могу похвалити чистоћом. У том је погледу наша рибља иијаца на Дунаву заиста одмакла. Пијаца у ФранкФурту је покривена и отворена цео дан. Пијаца у Визбадену заузима особено место међу осталим иијацама. Она је на пијачном месту, под ведрим небом, а испод целога места озидани су подруми, који примају непродату робу или чувају животне намирнице, да се брзо не укваре. % Али највећу грдосију на свету, представљају без сумње НаИез сепћ - а!е§ у Паризу, огромне просторије централне пијачне зграде париске. То вам је ланац огромних павиљона израђених од гвожђа а покривеОви крсташки ратови не постигоше свога циља. Христов гроб оста и даље у рукама неверничким, али су ови ратови донели неочекиване резултате. На западњачке народе извршио се благотворни утицај услед додира са византинском и арабљанском цивилизацијом, која је била на много вишем ступњу од тадашње западноевропске цивилизације. Још пре 1096. год. прошло је кроз Срем више неорганизованих крсташких чета, а ове године, пре но што ће се кренути права крсташка војска (по хронолошком реДу ирва од познатих осам крсташких војни) прошла је преко Срема једна велика маса светине, већином сиротиње (из северие Француске) под предвођењем сиротног витеза Валтера Гоље. Сви крсташи пређу преко Малевиле (данашњег Земуна) у Београд, при чем су неколико од њих били заостали у Малевили, где се заваде са грађанима и буду потучени. У том стигне пред Малевилу и друга маса крсташа под предвођењем познатог проповедника Петра „Пустињака" из Амјена. Ови да би осветили своје другове, а у исто време и чувши, да се заповедник земунски договара са грчким београдским војводом Никитом противу њих, нападну на Малевилу и у брзо је освоје, јер се грађани нису надали овом нападу, 1 Тада

1 \УПкеп, СгеасћЈсМе с!ег Кгеигги^е, књ, I, стр. 83.

них стаклетом. Скуна сви павиљони заузимају 88 хиљада квадратних метара поврншне а броје на 4 хиљаде пиљарица. На томе месту одавно је постојала пијаца, али јој је тек Наполеон III дао овај модерни изглед одобривши 60 милијона Франака за њено грађење и проширење. У најновије доба дозидана сујош 2 нова павиљона. Али је и то све мало, јер су јутром, када је пијаца у живости. закрчене колима и робом све суседне улице, па и најближи булевари. Средином ове пијаце иде коловоз од 30 метара ширине, и дели павиљоне један од другога. У сваком је павиљону друкчија роба. Већ око поноћи почиње довоз робе на пијацу и одмах почиње продаја иа велико. Такова продаја траје само до 8 сати, и онда се ти павиљони затворе а до подне су отворени даље павиљони, где се купује на ситно. У 2 павиљона смештене су месарнице на велико, у трећем продаја самих зечева, у четвртом продаја меса на мало; у петом слане и живе рибе и морски ракови, у шестом бутер, јаја и најразличнтији сиреви; у осталим пак павиљонима а нарочито по улицама ван праве пијачне зграде продају се остале животне намир-* нице: зелен, воће, вариво и поврће. Четири камена степеништа воде у доње нодруме са 1200 одељења и великим басенима за живу рибу. * Далеко је од нас помисао, да предлажемо Београду грдосију париске пијаце, али би могли из Париза позајмити само згодну гвоздену конструкцију, која би се могла лепо поставитп над половином дела наше велике, пијаце, ако се у опште не пресели та пијаца са свога места. Најлакше је донети одлуку, да се пијаца пресели, али би нитање иа једанпут искрсло, куда ваља иселити велику пијапу? Сва боља места, паша богата општина поклонила је држави и многим приватним установама, тако да данас она нема места у

крсташи носеку све што су затекли у ва _ роши не штедећи никог, тако, да се рачуна, да је у том покољу пало преко 4000 жртава. Затим су пљачкали Малевилу пуних пет дана и кад чуше да долази противу њих угарски краљ Коломан с војском, превезу се с пленом у Београд и продуже пут за Цариград. 1 Ускоро за овом разузданом светином, управо талогом ондашњег западно-европског друштва, прошла је кроз Срем права крсташка војска под предвођењем ГотФрида Буљонског. Ма да у опште ове чете наоружаних поклоника, које су сачињавале по један крсташки поход, нису биле под јаком дисциплином, ипак је ово била уређенија војска и она је прошла мирно кроз Срем. Прошла је преко Винковаца, Вуковара, за тим скренула на југ и дошла у Франковилу (данашње село Манђелос), где се задржала три дана, јер је Франковила у то време била једно од највећих места у Срему. При прелазу крсташа преко Саве стигао је и краљ Коломан, који је ГотФриду Буљонском предао његову браћу, коју је као таоце задржао, да би крсташи мирно прошли кроз Угарску. У ХП. веку за Угарску настадоше мучна времена. По смрти краља Коломана дође на владу његов син Стеван II

1 Кас1, XXXI, стр. 229.