Beogradske opštinske novine

Год. XXI

- 250 -

Број 43

Београду ни за своје најнужније основне школе, већ ће их у најскоријем времену морати куповати за скуне новце од приватних људи. Зато ми и мислимо, да је најбоље, да се наша цептрална пијаца зида на оном месту, на коме је и данас, а велики Општински Дом, нека се зида на шанцу крај Београдске Задруге. * Разгледајући разне пијачне зграде по Европи, интересовала су нас и њихова уређења. Говорећи о пештанској пијаци, ми смо већ напоменули, да на пијаци осим административних лица, постоје и чиновници са стручним знањем о прегледу зелени и варива, да постаје даље стручаи марвени лекари за преглед меса и живине, па да и има пијачни хемичар, за извођење хемијских анализа, за све животне намирнице над којима се у опште могу вршити ове анализе. А како је код нас? Један квартовни лекар са спремом доктора целокунног лекарства, мора да врпш све ове трџ разне дужности (једино што не нрави хем. анализе). Он је и хемичар и марвењак и пољонривредник, а поред те троструке дужности он је и лекар за сиротињу и полицајни лекар при своме кварту. У уређеним земљама и ове две последње дужности су раздвојене. Сиротињски лекар искључнво лечи сиротињу, а полицајни води надзор над проституцијом и врши лекарске прегледе над мртвацима. А за све ове разнолике и многобројне послове добија београдски општински лекар „грдну" годишњу награду од '2500 динара. Све друге општине по Србији ооље илаЛају своје лекаре, него ли београдска, а кад се још ногледи, како лепо награђује наша општина своје инжињере и своје главније чиновнике трошарине и водовода онда се заиста морамо чудити да .је општина тако маћијски расположена према својим лека-

(1114—1131.). Ступивши млад на угарски престо завади се одмах са млетачком републиком. Резултат тога рата био је, да су Млеци заузели неколико далматинских градова (Задар, Спљет, Шибеник, Трогир), који су пређе припадали Угарској. После овог рата завади се и с Византијом. Још из раније виз. цареви гледали су мрско на Угарску, која им заузе Срем, Хрватску и Далмацију на које су земље они још од најстаријих времена полагали право. Непосредни повод сада за рат био је у томе, што византински двор не хте издати Алма, стрица краља Стевана, кога је краљ Коломан ослепио, да би своме сину осигурао иресто. Услед тога дође до рата, коме је позорница био Срем. Стеван II иређе с војском Саву, освоји Београд, поруши београдски град и нареди, да се камен од рушевина пренесе лађама у Земун, који овом приликом утврди. 1 После тога угарска војска продре дубоко у визант. области и пустошећи преко Среца (дан. СоФије) допре до Нловдива, где је Грци сузбију. Идуће године грчки цар Јован Комнен скупи војску од Грка и разних најамника и један део пошље преко Црног Мора Дунавом, који победи угарску Флоту и дође у помоћ главној византинској војсци, која је сувим дошла до Дунава. Византинци пређу Ду-

1 Кг. Копз(. Ј- Лгесек, Неегеза^гавве, стр. 84

рима, и ако она врло добро зна, да њени лекари, поред 60 осталих лекара у Београду, врло ретко или никако не долазе у додир са платежним болесницима. — Наетавиће се —

Н А Р Е Д Б А Како сада по вароши у велико влада болест „шарлах" која се помоћу трамваја као најачих посредника за преиос и ширење шарлаха може најлакше преносити по граду, Суд општине београдске, на основу тач. 5. чл. 93. закона о општинама, с обзиром на §. 326. крив. законика Наређуј е: Уирави Безименог Друштва за трамваје града Београда: 1, Да у вече сва трамвајска кола која су намењена за саобракај идућег дана, добро споља и изнутра очисте. 2, Седишта и наслоне у колима добро очистити и поред тога са крпом умоченом у 5% раствора карболне киселине добро избрисати. 3, Под на колииа са истим раствором нолити. За тачно вршење и неиспуњавање ове наредбе биће одговорна поменута управа и у сваком противио примећеном случају биће кажњена строго по прописима §. 326, а који законски пропис одређује казну од 10—150 динара или од 1—20 дана затвора. Наредбу ову нослати Управи у препису да по истој строго поступа. Од Суда општине града Београда 15. октобра 1903 год. Београд. К№ 2230.

нав и потуку угарску војску, која се разбеже. Год. 1128. ушли су Византинци и у Срем и разрушили земунски град, ну убрзо се измире са Стеваном II. У ово се доба први пут јавља Малевили (или старом Таурунуму) данашње име Земун, и то код грчких писаца као 2еи§пппоп или 2еи §т1 (Хебур;), које се тада, по старословенском, изговарало „Землгн", као што налазимо у многим доцнијим српским споменицима, (н. пр. „Землвнв град разби"). 1 Како је изгледао Срем у ово време може се видети из причања једнога савременика, Тзеновљанина Грималди-а, који је 1120. год. пропутовао преко Срема, у коме је видео доста лепих и великих градова, само је већина њих била у рушевинама. 2 Стеван II умро је без порода, с тога дође на престо његов брат од стрица Бела II Слепи (1131—1141.), син Алмов, који је доведен из Цариграда. Место њега владала је Угарском његова разборита жена, лепа Јелена, кћи рашкога великог жупана

1 Гласник, књ. 42, стр. 271. — К. Јиречек вели да је назив „Землвн" старословенски (Неегв(га88е, стр. 83. а не вели да је бугарски, као што хоће г. Руварац (в. Сланкамен, стр. 8.). — Илија Округић тумачи да је Земун добио то име но томе, што су његови становниди у ово доба живели по земуницама, јер нису сматрали за вредно да граде куће, иошто су непријател.и често на њих нападали (в. АгМу, IV, 227.). 2 ]>г. Петар Ст. Марковић, монографија Земуна, стр. 51.

Н А 3 Н А Њ Е Поводом тражења многих грађана да им се врати трошаринска такса на робу коју су унели у варош и платили трошаринску таксу, па је за тим извезли ван реона — одбор општински у седници од 30. септембра ове године решио је: да сваки који тражи повраћај трошаринске таксе има испунити следеће услове, па да му се трошаринска такса може вратити: 1.) да при увозу робе и плаћаљу трошарине изјави трошаринском органу, да ће од робе коју увози, све или један део да извезе ван реона, те^да му тај орган на признаници о плаћеној трошарини то назначи ; 2.) да при извозу робе учини пријаву трошаринском органу на извозној станици и поднесе прописну пријаву да му овај извоз овери. У тој пријави мора бити словима означен број колета, начин паковања, садржина и нето тежина; 3.) уз молбу за повраћај трошарине мора се поднети: а.) признаница, да је иста плаћена и да на истој има оверење трошаринског органа, да је роба при увозу оглашена за извоз ; б.) оверена пријава од трошаринског органа, да је роба изашла ван реона; в.) товарни лист (фрахт) отправне станице жељезничке или паррбродске, ако ;је роба жељезницом или паробродом отцрављена, из кога ће се видети да је роба приспела на место где је упућена. Без ових доказа који су условљени решењем одбора, поднете модбе за повра ћај трошарине неће се у рад ни узиматиОво решење одбора саопштава се гра. ђанству ради знања и управљања. Бр. 4909. Управа београдске општинске трошарине, 12. октобра 1903 године, у Београду.

Уроша. Јелену називају маџарски историци племенитом и разборитом краљицом. Противу Беле II јави се као претендент на престо Борис, син Коломанов (од друге жене), који се родио у Русији. Кад није могао да добије помоћ од Византије, обрати се своме рођаку Бољеславу, нољском краљу. Због овога изроди се рат између Угарске и Пољске, који је вођен на северној страни угарске државе. док је јужна страна, са Сремом, била до краја владе Беле П на миру. По смрти Беле П (1141. г.) дође на владу његов десетогодишњи сип Тејза II. (1141—1161.) За време његова малолества унрављао је државом палатин Белуш, по пореклу Србин, и мати Гејзина, мудра Српкиња, краљица Јелена. За владе Гејзе П прошла је преко Срема војска друге крсташке војне, коју су водили немачки цар Конрад Ш и Француски краљ Луј VII. Ова је војска ишла истим путем, којим и прва крсташка војска и остале мање крсташке чете, које су пре или после ње прошле. (НАСТАВИЂЕ СК)