Beogradske opštinske novine

Год. XXI

— 266 —

Број 46

Немају право гласања на општинском збору: 1, који су осуђени због злочинства док не поврате грађанску част; 2, који с ј осуђени на затвор са губитком грађанске части за време док им је она пресудом одузета; 3, који се налазе под ислеђењем за дела по 1 и 2 наведена; 4, који се налазе под стециштем док се оно са њиховог имања не скине; 5, који су под старатељством; 6, који су под полициским надзором; 7, који пису платили свој порез и прирез за прошлу годину (чл. 32. зак. о општинама). Збор ће ее држати у згради општинеког еуда Узуи Миркова улица бр. 1. Збор ее отвара у 8 чаеова нре подне, а бирачи могу долазити на збор од 8 чаеова пре подне па до 12 у подне и од 2 чаеа па до 5 чаеова по подне, у које ће време глаеачки одбор, ма да сви бирачи ниеу дошли, наредпти да ее затвори двориште зграде општинеког суда и да се непуштају на глаеање који иосле долазе. А по том, пошто прими глаеове од свију оних који су на време дошли а још ниеу глаеали, гласачки ће одбор решити и оглаеити да је глаеање евршено. У смислу чл. 181. закона о општинама садашњи одбор београдеке општине изабрао је за предеедника глаеачког одбора овога збора одборника г. Манојла Клидиса а за чланове истог одбора грађане г. г. Димитрија Ђорђевића, Саву Раденковића, Тошу Ђурића и Саву Константнновића, трговце; а њима за заменике г. Михаила Илића, Витомира Симића, Милана Јечменицу и Коету Глишића, трговце. Извештавајући о овоме београдеке грађане, Суд београдске општине позива их да на овај збор дођу и уиотребе евоја грађанека нрава. Од суда београдске општине 6 новембра 1903 годипе АБр. 10737, Београд. Председиик београдске општине Жоста 2. ЗлабиниМ с. р. Деловођ, Марпо Ж Жобапобип с. р.

ПОДЛИСТАК

ИСТОРШ СРЕША напиоао МИХ. Ј. МИ/1АДИН0ВИЋ (Овај је рад награђен са 400 дин., ирвом видовданском на,градом Београдске Оиштине од 15. јуна 1899. год.) (наставак) Краљ Луј не остави мушког порода и с њиме престаје анжујска династија на угарском престолу. Његова лгена Јелисавета, кћи босанског бана Стевана, роди му две кћери, од којих старија донесе своме мужу као мираз Угарску, а млађа Пољску. Старнја кћи ЈГуја Великог, Марија, уда се за Жигмунда Луксенбуршког, који је тада владао у кнежевини Бранденбургу. У ово се доба јавља као претендент на угарски престо потомак анжујске династије, Карло Драчки. Њега прогласе његове присталице за краља 1385. г. Краљица Марија и њена мати Јелисавета привидно су се измириле са Карлом а за тим, на 40 дана од како се Карло Драчки прогласио за краља, буде од присталица краљичиних мучки нападнут и повређен од чега и умре.

По љеговој смрти настају нереди и борбе између обеју завађених страна, па су се ове борбе у неколико и Срема дотакле. Најзад дође муж краљичин Жигмундо из Чешке у Угарску, где га дочека непријатељски расположено угарско племство. Жигмундо са својим присталицама и чешком војском нређе Дунав и уђе у Срем где еузбије бана Иваниша, који се повуче ка Пожези. Најзад уступцима племству могао је Жигмундо да уепе, да га прогласе за угарског краља (1387—1437). Некп наши историци држе, да док се Жигмундо борио с племством, дотле је наш кнез Лазар отео од Угарске Срем. Други опет мисле, да је кнез Лазар још за време Душана био српски намесник у Срему. Међу тим у ствари неће бити тако. Кнез Лазар пије могао добити Срем и у њему бити намесник, јер Срем није ни био међу земл>ама цара Душана а тако исто није био ни у области земаља „нејаког" Уроша. У Срему је за време кнеза Лазара господарио мачвански бан Никола Горјански, као намесник угарског краља (од 1356 до 1374), а пре Горјанскога припадао је Срем бану Андрији Лацковићу (од 1351 до 1356 г.). Да кнез Лазар није владао Сремом доказао је зналачки наш заслужни критичар и историк И. Руварац у својој изврсној расправи о кнезу Лазару.

Према томе Србима из Срема није било суђено да учествују у боју на Косову, где се решавало питање о превласти српској или турској над српеким државицама, у ком су боју Турци крунисали успех, који су још маричком битком (1371 г.) над несложним и неувиђавним Србима постигли. 1 За време владе краља Луја Великог и Жигмунда Дубровчани су у Срему развили велику трговину. Најважнији њихов трг био је у Сремској Митровици. Као што смо напред видели крајем XI и почетком XII века био је стари град Сирмија већ у развалинама. 2 . У целости је био само храм св. Димитрија , око кога се поче подизати ново насеље, па се у ово доба поче губити и старо име града, те се по имепу храма и ово ново насеље назва Дмитровица, доцније Митровица. Још средином XIII века била је Митровица 1 Занимљиво је како народно предање хоће да оправда Сремце за неучествовање у боју косовском., не одричу^и им при том добру вољу. У шабачком округу има место Банов Брод под седом Бановим Иољем. Народ у том крају нрича, да је „ бан сремски ," идући с војском на Косово, дошао дотле, па ту чув да је битка свршена и дарство пропало, Бан ту свисне од жалости, а во.јска му се поврати. Због тога се то место прозва Ванов Брод (в. М. Ђ. Мшгићевића, Кнеж. Срб., 489). Дакле „Додкан стиже на Косово Марко," па тако и наш „сремски бан." 3 У X веку по сведоџби Конст. Порфирогенита јот је био знаменит град, удаљен, како вели, 2 дана од Београда (Кас1. БУ1, страна 75). МеЈ>у тим крсташи 1189 г. видели су место старог Сирмиума само развалине (КаЛ, ХБП, 121.).