Beogradske opštinske novine

Број 46

— 267 —

Год. XXI

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 15. Октобра 1903 г. Председавао председкик београдске сшштине г. Коста д. Главинић. Од одборннка били: г. г. Тодор Мијаиловић, Д. Тадић, А. Ј. Аксентијевић, М. 0. Петровић, Јанаћ Константиновић, Урош Благојевић, Јов. Максииовић, Тома Циндар-Јанковић, Дии. Паум ЈВић, А. Шток, Д Ђ. Миловановик, Св. Јанковић, Богоје Јовановић, ЈБуба Дојчиновић, Мих. М. 'Борђевић, Дамљаа Стојковић, Никола И. Димитријевић, Јов. Смедеревад, Сг М. Веселиновћ, Милан Димић, Лавар М. Матић, Петар Новаковић, Др. М. Радовановић, М. Клидис, Р. Драговић, К. Н. Лазаревић. Деловођ, Марко Н. Новаковић. — Свршетак XV По прочптању молбе г. Косте Теодосијевпћа: одборника, да му се уважп оставка коју је поднео на одборску дужност, пошто је постао општински чиновник, — одбор је решио ; Да се уважи оставка г. Кости Теодосијевићу, на одборничку дужност. XVI По прочптању молбе Српске музичке школе АБр. 9488, — одбор је решио : Да се музичкој школи изда шеснаест метри дрва за огрев школских локала. XVII По прочитању модбе грађана удице Трнске, АБр. 9645, да им се подигне јавна чесма, одбор је решио : Да се грађанима Трнске улице о њиховом трогнку на средокраки исте улице поднгне јавна чесма ако се може у исту вода извеети, а да ее не набушује главна цев, с тнм да им се вода може одузети, кадгод то потрошња исте у варош« буде изискала. XVIII По прочптању молбе Српског пољопривредног друштва АВр. 9309, да се осдободе колске таксе, — одбор је решио : Да се Сриско пољоцривредно Другагво ослободи плаћаља трошарине општинске

знатно место у Срему. 1 За време Луја и Жигмунда носта знатпо нарочито са живе трговине, коју су водилн наеељенп дубровачки трговци, који добише многе новластице и повеље од угарских краљева, нод чијом је заштитом тада била и дубровачка република. Пут, којим су дубровачки трговци долазили у Срем, ишао је од ушћа Неретве преко Босне, пролазно нреко Зворника и долазио у Митровицу. Од Дубровника до Срема стизали су у средљем веку курири од прилике за 12 дана. Зимп је требало два пут толико времена да се стигне од Дубровника до Срема. Доба цветања дубровачке колоније у Митровици било је од 1356 год. до год. 1396. 2 Митровачка колонија по доиусту дубровачког већа имала је право да сама решава своје међусобне спорове. Тога ради она је имала нрава на своје веће и на две судије. Из Митровице ишли су дубровачки трговци и даље у Угарску, где их за краља Жигмунда налазимо у Илоку, Ковину, Темишвару и другим местима. 3 Поред тога Митровица је било и главно излазно место, одакле су угарске војске прелазиле у Мачву и даље на југ у Србију. 1 V. КШс, Ор18 гет. I, 191. — У маџарским споменицама помиње се као 8геп(; Г>ете1ег, у талијанском као 8ап 1>шп(:п итд. 2 Кош1. Јоа. Лгееек, Нап<1е18зћ'а8ве, стр. 82. 3 ЈМ<1ет.

на справе, семе и плави камен, што увози са стране, а тако исто да се ослободе од плаћања колске таксе. Да се за ово ослобођење издејствује надлежно одобрење. XIX По прочитању модбе Гавре Секудића, АБр. 9863, да се његовом имању арондише општинско земљиште регулационог ®онда, — одбор је решио: Да ужи одбор, у који да уђу одборници г. г. Раденко Драговић и ГХетар Новаковић, ступи у ближи споразум и погодбу са Гавром Секулићем, о уступању земљишта регулац. Фонда, но да ногодба важи када је и одбор одобри. XX По прочитању молбе г. Саве Грујића, председника министарског и Државног Савета АБр. 9795, да се арондише његовом имању земљиште регулац. Фонда општине бооградске, — одбор јо решио ; Да ужи одбор, у који да уђу одборници Димитрије Наумовић и Адолф Шток, ступи у ближи споразум и погодбу са молиоцем или његовим пуномоћником, о уступању овог ошптин. земљишта, но да погодба важи када је и одбор одобри. XXI На предлог општинског суда АБр. 9847, одбор је решио: Да трећи члан надзорне комисије за осветљење и трамваје буде без нарочитог хонорара г. Андра Ристић, реФерент за оеветљење и трамваје, пошто је члан надзорне комисије Иван Козлић, умро. За заменика бира се г. Јован Смедеревац, инжињер — грађевинар. XXII По прочитању извешћа ужег одбора за преглед рачуна општннских за прво полгође АБр. 9447, — одбор је решио: У XIII п XIV веку Срба се толико намножило у Срему, да су чинили већину сремеког етановииштва. Број Срба се умножавао нарочпто досељавањем из Србије, због чега Срби и добише назив КабеЈаш. 1 (Т. ј. Рашани, по Рашкој, старој српској држави). Одмах после косовске катастроФе Жигмундо се хтео користити српском иесрећом и његова војска отме два српска града у Гружи. Кад Бајазитова војека 1390 год. удари преко српског Подунавља на Угарску, Угри пх одбију, па онда уђу у Браничево и оплене га. Год. 1391 Турци први пут уђоше у Срем, али су били лоше ереће, јер их код села Манђелоса пресретне угарска војска, коју је предводио Јован Моровићки. У том боју Турци су билп потучени, а угарска војска и овом приликом продре преко Саве, у српску кнежевину. 2 Краљ Жигмундо увиђајући опасност од Турака, којп почеше редом освајати све суседне државе, ноче се озбиљно спремати противу Турака, а сем тога учини апел и на западне хришћанске народе, да га потпомогну у овоме светом рату. Жигмундо пређе с војском Дунав и сукоби се с Турцима код Никопоља (1396. г.). Ту је Жигмундо био потучен, и Бајазитова 1 „тојогет ћагЈет Веггтае Кааејапоб ткаћНаге," в. И. Руварца Стари Сланкамен, стр. 20. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист., књ. II, стр. 4.

Да се усвоји ово извешће ужег одбора за преглед рачуна општинских за прво полгође ове године са свима напоменама изложеним у истом. XXIII Председник идвештава одбор, да су готови општински рачуни за треће тромесечје тек. године и моли одбор да их прегледа. По саслушању тога и прочитању акта АБр. 4244, — одбор је решио : Да ужи одбор, у који да уђу г. г. Тома Цинцар-Јанковић и Соломон Азриел, прегледа општинске рачуне за треће тромесечје и о томе поднесе одбору извешће. XXIV На нредлог општ. суда АБр. 9879, — одбор је решио; Овлашћује се општински суд, да ступи у споразум са Народним Музејом, да се ствари набављене за општински музеј пренесу у једну собу Народног Музеја, на којој ће стајаги натпис: Општински Музеј. Ствари да остану у Народном Музеју све док општина не изнађе локале за смештај свога музеја. XXV По прочитању преддога оиштин. суда АБр. 9713, да се раеходују пропала општин. нотраживања, — одбор је решио : Да ужи одбор у који да уђу одборници г.г. Михаило Ђорђевнћ, Дамњан Ђорђевић и Милан Димић, проучи све предмете по којима се имају расходовати пронала општинска нотраживања и о томе поднесе одбору извешће с мишљењем. XXVI По прочитању понуде Јакова Дамњановића, предузимача ГБр. 3749, да калдрмише позоришну удицу, — одбор је решво : Да се усвоји ова нонуда Јакова Дамњановића, и уступи му се посао на доврвојска, у којој је био и деспот Стеван Лазаревић, као вазал са својом коњицом, одржа победу. После никопољске победе, која је поред косовске највише учинила, да Турци утврде своју власт па Балканском Полуострву, нродру Турци и у Срем, где издајством заповедника градског добију Сремску Митровицу, која је била у најбољем цвету свога напретка, али је Турци тада (1396. год.) спалише. 1 Уиравник града Митровице, неки Матко, који је издао град Турцима, нређе и сам у турску службу, јер је и раније био потајни иротивник Жигмундов, а Турци су тада опленили Срем и Славонију, допревши чак до Штајереке. 2 Деспот Стеван Лазаревић радио је и раипје на томе, да се здружи са угарским краљем Жигмундом противу Турака а год. 1403 склопи са Жигмундом и ФОрмални савез. По томе уговору они су имали један другом да помажу у рату противу Турака а Стеван доби овом приликои као Феуд Мачву с Београдом и Голубац, око којих су се дотле водиле борбе између српске и угарске државе. 3 Деспот Стеван добио је сем поменутих градова и неке 1 13г. Копз!. Ј. Јћ-есек, Нау<1е1881га88еп, стр. 82. 2 V. К1а1с, 0р18 гет., кн>. I, стр. 191. 3 Љ. Ковачевић И Љ. Јовановић, Ист. II, стр. 13