Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

НЕДЕЉД 7. ДЕЦЕМЕРА 1903.

Број 50.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

1Д Е Н А: 3& Србију на годину ДИН ара на пола године 3 ђ За стране земље на годину "... 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПНСИ НЕ ВРАЂАЈУ СК НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ П Р И М А Ј 7 0Е

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 29. Новембра 1903 г. Предеедавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић; од одборника били г. г. Милоје М. Гајић, Тоорђе Н. Петровић, Стеван Макеимовић, Тодор Пејчић,' Д-р Е. Михел, Г. Драговнћ, Н. Крстић, Марко С. Петронијевић, Тома Цанцар-Јаикошћ, Ђока А. Димитријевић, Мих. Драгићевић, Д. ЈГ. Симић, Илија С. Илић, П. Т. Милијћ, Милан Марковић. М. Тодоровић, Трајко Стојковић, Иван К. Трпковић, М. С. Милошевић, Милош Х.-Поповић, Јова Петковић, Мих. Милићевић, Ж. Бугарчић, В. Н. Вуловић, Мих. Гувидић, Тодор Ђурић, Д -р М. В. Сми .Баник, С. Азријел, Др. Радовановић, Аца Н. 3. Поповић, Урога Благојевић, Д-р Л. Пачу, Мил. С. Мостић, Н. И. Стаменковић, Марко Петровић, Евг! Чоловић, Мах. Лазаревић и С. Ј. Константиновић. Деловођ, Марко Н. Новаковић. I Председник извештава одбор да су на другом збору београдских грађана, држаном на дан 21 овог месеца, изабрати за одборнике београдске општине г. г. Милан Мост/гЛ, адвокат; Д-р Лаза Дачу, Државпи Савегник: Д-р М. П. Леко, ректор В. Школе; II. И. СтаменковиЛ, проФесор В. Школе; Раденко ДраговиИ, трговац; Давид Л. СимиН, тргонац; Стева Максимовић, трговац; Марко ЛетровиЛ, своштеник: Д-р Милан Радов аноеиЛ, унра ник опттс држав. болнице ; Милан 0. ИетровиЛ, инжињер жел. дирекциј а-,Настас КрстиЛ, трговац; Соломон Азријел, трговац; Тодор ЂуриЛ, трговац; Марко Трифковић, начел. мин. нар.

привр.; Велисав ВуловиЛ, инжињер желез. дирекције; Д-р Е. Михел, реФерент за јавну хигијену; Сава КонстантиновиЛ, трг.; Ђорђе А. ДимитријевиЛ, трговац; Сава РаденковиЛ, трговац; Јоца СтанковиЛ, инжињер желез. дирекције; Урош БлагојевиЛ, учитељ у пепс.; Тома Цинцар-ЈанковиЛ, управник беогр. царинар.; Живан БугарчиЛ, кречар ; Ђо-рђе ПетровиЛ, трг.; Младен ТодоровиЛ, абаџија; Квгеније ЧоловиЛ, трговац; Аца 3. Н. ПоиовиЛ, индустријалац; Михаило МилиЛевиЛ, благајник у иенсији; Трајко СтојковиЛ, каФеџија; Илија ИлијЛ, трговац у Крал> Милановој улици, а за њихове заменике : г г. Мих. ДрагиЛевиЛ, унравник Прометне Банке; Милорад РувидиЛ, архитекта; Милош X. ПоаовиЛ, агроном; Марко ПетронијевиЛ, кројач; Тодор ПејчиЛ, ванарски трговац; Д-р М. СмиљаниЛ, нрОФесор гимназије; Милош МилошевиЛ, инжињер ; Милан ЛазаревиЛ, адвокат; Мих. РајиЛ, инжињер ; Антоније ЈовановиЛ, трговац ; Радисав ЈовановиЛ, трговац; Јован ПетковиЛ, економ; Иван ТриковиЛ, хлебар ; Милан МарковиЛ, столар ; Иетар МилијЛ, обућар. Да су у данашњу седницу дотли да ноложе заклетву и дужност приме одборници г.г. Евгеније Чоловић, Давид Симић, Никола И. Стаменковнћ, Д-р Лаза Пачу, Аца 3. Н. Поповић, Д-р Милап Рад1вановић, Настас Крстић, Урош Благојевић, Д-р Е. Михел, Живан Бугзрчић, Михаило

Милићевић, Трајко Стојковић, Илија Илић, Мла ден Тодоровић, Ђорђе Петровић, Велисав Вуловић, Ђорђе А. Димитријевић, Милан Мостић, Тодор Ђурић, Марко Петровић, Стеван Максимовић, Тома Цанцар-Јанковић, Раденко Драговић, Сава Костантиновић, Соломон Азријел и њихови замеаициг.г. Милан Лазаревић, Милан Марковић, Тодор Пејчић, Јован Петковић, Иван Трпковић, Петар Милић, Мдлорад Гајић, Малош Милошевић, Д-р Манојло Смиљанић, Марко Петронијевић, Милош X. Поповић, Милорад Рувилић и Михаило Драгићевић. Моли нротопрезвитера: да од ових одборника и њихових заменика узме заклетву сем од одборника г. Соломона Азријела, који ће по обредима своје вере и законским пронисима иоложити заклетву. Пошто је протопрезватер примио заклетву од ових одборника и њихових заменика и честитао имшиадним говором нову дужност, — одбор је примио к знању ово нолагање закдетве и говор протопрезвитера. II Иредседник моли одборника г. Соломона Азријела, да и он по прописима мојсијевске вере и закона положи закетву на одборничку дужност. Пошто је г. Азријел, положио заклетву, — одбор је примио к знању ово полагање заклетве.

ПОДЛИСТАК

ИСТ0РШ СРЕША НАПИСАО МИХ. Ј. МИ/јАДИНОВИЋ Ова) је рад награђен са 400 дин., ирвом видовданском наградом Београдске Оаштине од 15. јуиа 1899. год.Ј (НАСТАВАК) Пошто су извори у оиште оскудни за познавање старпје топограФије Срема, то је овај верап топограФски оиис врло важан, јер се из н>ега може увидети тадашње невољно стање Срема за владе Турака. Вранчић је и касније, год. 1567. путовао као послаппк у Царпград. У његовој пратњи био је тада и Италијан Марко Антоније Пигафета , који је описао овај пут. За Вуковар и Петроварадин ПигаФета нам даје белешке, које код Вранчића немамо, пошто је он ноћу прошао поред ових места. За Вуковар („Уа]со\ т аг") вели даје велика варош, да је име добила по реци Вуки (УоЈсо). 1 Путописац је видео врло дуг

1 Ова се река још за Римљана звала 1Ј1са или Ша1ека. По имену реке и место су Словени назвали Вуково, па је после помаџарено изагало Вуковар (као од Ђаково — Ђаковар). Вуково је било још у XIII. в. главно место

дрвен мост, који је Сулејман при свом полазу на Сигет (1566.) саградио. Помиње даље Петроварадин, мали али леп градић, ограђен наоколо зидинама и кулама. 1 При повратку ПигаФета је ишао сувим преко Срема. Пут његов у исто је време и један од најглавнијих путева, којим су Турци продирали нреко Београда у Угарску и Аустрију. Носле 6 часова (или 18 миља) од како је ступио иа сремско земљиште доспео је у село Мали ЈСарловци. Вели да су становници овога села Рашани (Срби) а околна је земља сва опустошена и врло мало обрађена. Ово је без сумње данашње село Карловчићи, које лежи на средокраћи између Београда и Митровице. Одавде је за 7 часова дошао у „МИтог", за који каже да се српски зове „ АШгопГгга 1 ' , маџарски „8ауа 8. Бете1;ег" а Латини су га звали бшвшш, по чем се п предео зове 8ћ'ппеп8е (сремски), који је „најглавнији део Угарске." 2 ПигаФета помиње рушевине старога сирмискога града. Даље вели да у Ми-

вуковарске жупаније. Год. 1231. дао је славонски војвода Коломан становницима око Вукова (ћозрШћив јих!а саз(;гит \Уа1ко\у соттогапНћиз) разне повластиде, ме|у осталим и да смеју слободно ловити рибе у Дунаву и у Вуки. Год. 1380. био је жупан у Вукову бан Иван Хорват, који је каеније у овом крају водио борбу са присталицама краља Жигмунда (V. КШс, Орјн гетаЏа, I, стр. 167.). 1 Ка<1, кн,. С, стр. 93. 2 КаЛ, књ. С, стр. 140.

тровици има много кућа, удобних као и у Угарској. Ту има санџак своју столицу. Митровицу, вели, као и многа друга места (Илок, Вуковар и др.) поседовао је Ловре, син Николе, последњега краља босанског а после Ладислав, племић угарски. У овој вароши станују Турци, Срби и Угри. 1 Да иоменемо још неколико путника, у колико њихови нутописи допуњују већ поменуте. Год 1571. нропутовао је поред Срема Карло Рим. У свом путоиису помиње и он град Петроварадин, и вели да су „Турци при опсади овог града изгубили 40.000 људи." Предањем је увећан овај број, који је у ствари био до 2000. Даље казује да су становници у тврђави сами Турци а ван тврђаве станују хришћани. У тврђави се налази стара хришћанска црква, коју су Турци нретворили делимично у мошеју а делимичпо у хамбар за жито. Спомиње на путу ЈКарловце, лепо и врло велико село, са развалинама старог града и врло лепом црквом. Ту је било и неколико дућана (дашчара) српских трговаца. 3 У путном дневнику носланства Леслијева 3 непознати путописац вели за Илок,

1 ЈШ. 2 Кас1, кпј. СХП, стр. 171. — Држи се да су Карловци основани између 1395. и 1400. год. Узима се, да им је име дошло по осиивачу Карлу, коме је краљ Жигмундо дао нека добра у Срему (в. Агкге, кн>. V, стр. 193.). 3 Ка(1, СХП, 213.