Beogradske opštinske novine

Број 50

— 294 —

Год. XXI

ов. год. азјавно, да је он одбору непознат, и ако преко 16 година држи дуваеџиницу преко нута Саборпе цркве. По саелушању те модбе, — одбор је изјавио: Да је ВасаЖивковић, дуванџија, доброг владања и доброг имовног стања. VIII Председник извештава одбор, да одбор општипеки има до краја ове године претрести буџет општински, с тога моли да се пзбере буџетска комисија одборника који ће буџет претрести и нзпети олбору на копачно решење. Одборник г. Никола СтаменковгсН, предлаже да се умоли г. министар Финансија, да одобри да општипски буџет овогодишњи важи још за три месеца идуће године, како би одбор имао довољно времена за свестрано проучење општинских потреба, па према њииа могао утврдити и буџет за 1904 годину. Даље наводи да је садањим законом о општипама предвиђен избор одборника у првој половипи месеца децембра. Па како се у то време утвр1;ује оншт. буџет то нов одбор не може исти како треба саставити пошто не може одмах оценитп општ. потребе и приходе. С тога продлаже да се подејствује надлежаим путем да се унесе у садањи закон о општина^а које су измене и допуне пзнесене пред Нар. Скј пштипу да се у београдској општиви бира одбор у априлу месецу, а не у децембру као што је предвпђено у садашњем закону о онштинама. Одборник г. Тома Цинцар-Ја»<ковиЛ противан је, да се одлаже избор буџетске комисије, а није му познато, да ли се и по закону може продужавати овогодишши буџет н за идућу годину. Одборник г. Д-р Лаза Пачу налази, да ће најбоље бити, да се сада избере буџетска комисија за претрес буџета, као што је предложио г. председник, и да та комисија одмах отночне рад а да се суд обрати г. мииистру Финансија, да одобри, ако има у закону ослонца, да овогодишњи буџет општински важи још за три месеца у идућој години.

Председник општнне усваја овај иредлог одборника г Начу-а. По саслушању тога, — одбор је решио: Да у комиспју, за пројект оиштииског буџета за 1904 годину, уђу одборници г. г. Д-р Лаза Пачу, Никола Стаменковић, Тома Цинцар-Јанковић, Раденко Драговић, Урош Благојевић, Соломон Азријел. Тодор Ђурић, Давид Симић, Велисав Вуловић, Михаило Милошевић и Д-р Едвард Михел, и председник оиштине. Да ова комисија може иуноважно Функционисати, када је на окупу пет чланова иете, сем иредседника. Да се општ. суд извести може ли ио закону овогоди ињн буџет општински важити још за три месеца у идућој години.

НЕКОЛИКО ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА НАЗАПАДУ БЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА (НАСТАВАК) (9) Писоари Нећемо претерати, ако кажемо, да у иогледу писоара наша престоница сгоји најгоре од свију великих вароши у опгате на свету. Пођете ли са Калимегдана, где се налази један пнсоар, на ударите Теразијама нећете наћи иисоара чак до Цветног Трга, не рачунајући ппсоаре на сгранама, забачени на Великој Пијаци и онај на Зеленом Веацу. И то вам је све, на цео Београд имате само четир јавна иисоара. Међу тим Београд корача брзо, нретварајући се ио своме живом саобраћају и многољудности, у велику варош. Потрулеле плотове замењују чисте лене кућице, а где је још плот заостао, крупна слова бију вам очи: „овде је строго забрањено мокрити". И тако за човека у „нужди" прошла су она срећна времена, кад је могао у сред бела дана „потпалити" први нлот, на који наиђе у своме путу.

III Председник поздравља одборнике с-кладним говором са жељом да у заједничком раду допринесу општом добру Београда. Одбор је примио к знању овај поздрав председника општине. IV Прочитан је записник одлука седнице држане 11. новембра тек. годино и примљен без измена. V Председник износи одбору на решење оставку изабратог одборника г. Милана 0 Петровића, на одборничку дужност. По саслушању теоставке, — одбор јерешио: Да се уважи ова оставка г. Милану Петровићу, коју је поднео на одборничку дужност. VI По прочитању акта иследних власти АБр. 11578, 10750, 11771, 11703, 11063, 11154, 11110, 11150, 10904, 10872, 11806, 11805, 11114, — којима се траже уверења о владању н имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Сава Михаиловић, радник, Мица Станојевић, собарица, Сима Боснић, б. помоћ., Михаило Пантић, штампар, Митар Ђорђевић, келнер, Илија Јанковић, келнер, Драгутин Ђокић — Татомировић, Богдан Јеличић, скитница, Димитрије Бочаковић, слуга, Соломон Леви — Голдштајн, ситничар, Миленко Нузовић, кочијаш, Сава Нешић, механџија и Мартин Теп, таљигаш; да је доборог владања и доброг имовног стања: Пера Савић, новинар. VII Председник износи одбору молбу г. Васе Живковића, АБр. 10824, који моди да одбор даде своје мишљење о његовом вдадању и имовном стању, јер је одбор у седници својој од 15 окт. да је пегда био главни град сремске жупаније и позорница деловања св. Јована Капистранскога, а у столној цркви сахрањен је кнез Ловринац, син краља босанског Никоде Илочког (Ујлакија). Има трагова, вели, да је у овом крају некада било много хришћана, а сада и за оно мало хришћана нема довољно свештеника и наводи нример, да су једно дете крстили, кад му је било већ годину дана. Онисујући тврђаву Петроварадин наводи топове разне величине, међу којима истиче једаи топ с натписом краља Владислава II. од године 1496., а други с натнисом сремског епископа Јована Орсага (1508—1514). Петроварадин му је изгубио много од старе славе, а за предео вели „сН^па ошшно ге§'10, 1ог11881та дпопДаш а 8]'ћг е! типШопе, е! раг пте1;ае сиПЉе! ргоутсЈае, 8Г еНатиит геутзсеге!; Рећ-оуагаДтит." 1 Даље спомиње Сланкамен и у њему складишта соли, која снабдевају сољу Срем и југозападну Угарску. 2 Год. 1573. пропутовао је с посланством у Цариград Стеван Герлах, који је такође описао свој пут. И он помиње Ву-

1 Ка<1, СХИ, стр. 213. * Сланкамен спада међу најстарије градове у Срему' Он се помиње већ у XI. веку. Касни.је се често помитг.е нарочито због свога стратегиског положаја, као меето око кога су бивали чести сукоби (в. И. Руварца, Стари С Јанкамен, стр. 39.).

ковар, Отин, Елок („ОПак") са зидинама до Дунава, које су обухватале дворац са зверињаком. Помиње Фрушку Гору, за коју вели да је пуна винограда и поља. Ноћио је у Петроварадину, који има тврђаву, при опсади које изгубио је Турчин 80.000 војника(?), на кад није могао силом да га освоји, он га је глађу нриморао на предају. 1 Као што се види, сви путописци истичу јачину тврђаве Петроварадина 2 и губитак који су Турци имали при њену освојењу. Последњи путописци, под утицајем народног предања, износе претерани број жртава, које су Турци ири оисади ове тврђаве имали, ма да, као што смо поменули, тај је број по турским изворима био 1150 8 а и по хришћанским писцима није био већи од 2000. И Герлах помиње топове с натписима, које смо навели из нутониса посланства Леслијева. Даље помиње лепу варошицу Карловце, па варошицу Сланкамен, који му је тако раздељен, да изгледа, да су две варошице. Једна заједно са градићем диже се на

1 КаД, СХУ1, стр. 14. Ј По народној традидији има једна занимљива прича о томе, како је постао град Петроварадин, али то нећемо овде приошптавати. Ко би се интересовао, нека прочита о томе у Агкп--у кн.иге III, страну 223., или у Клаићеву „Ор18 -у гешаЦа* књ. I, етрану 185. 8 Била су два главна јуриша при ко.јима су Турци имали губитака, за које Хамер вели да „8и1ехтап '8 Та^ећисћ 1>ек"епп4 етшаМ 150, <1аа апДеге МаШ 1000 Мапп" :1 з 1 ] ејсће«, гњ.1, .50..

брду, ограђена је зидом и у њој нема ништа пријатпог сем вртова; у другој пак под брдом станују само Срби (....„шЛтеп 1аи1ег КаИгеп"). Разгледао је српску цркву и унутра је видео калуђерице и попове у црном оделу. Кад су изишли из цркве послужили су посланика (Давида Унгнада) просФором. Герлах, лутеран, помиње у српској цркви слике из новог завета. 1 При свом повратку Герлах такође описује нут и вели, ношто су се превезли преко Саве, да су дошли у мало српско село Земун. Срби имају ту црквицу, којој је кров делимично нроваљен; предњи је део цркве сламом покривен, а само над олтаром кров је од дасака, док је половина цркве непокривена, јер Турци не допуштају да се црква покрије. Овде се налази каравансерај. Над селом на брежуљку диже се порушен градић. Из Земуна су путовали сувим (као и ПигаФета 1567. г.) преко Срема и наишли на српско село Прхово („Ргоћоуо"). Поп из тога села са сељацима дошао је у каравансерај, да их походи. И овде, вели Герлах, не зна народ, као и у Србији и Вугарској, других молитава сем „оче наш" и „вјерују." Даље прича о једној јаничарској потери на неког дечка, који је покушао, да се спасе из турског ропства, те се у Земуну придру-

1 Ка<1, кпј. ОХУГ, стр. 14.