Beogradske opštinske novine

Број 6. имала за његова председништва 2—3 еастанка, после чега је он смењен и не може одговарати што та комисија није извела оно зашга је изабрата. Што се гиче саме израде планова за ове општинскс радове као што је канализација Веограда, израда нристаништа и кеја савског има више начина. Један је да се повери пзрада тих планова. једноме стручном лицу, које ће их израдити, иод надзорои општинског суда али онда је ипак потребна једна комисија да их одени; други је да се распише конкурс за израду ових планова иојединачно на пр. за канализацију — па и у том је случају потребна комисија која ће их прегледати, трећи је да једно сгручно лице са сгране изради планове, — иа и у том је случају потребна комисија. Сви ови начини узпмани су у обзир при изради овог нредлога г. предсодника и нашло се, да је најбољи: да се избере једна стручна комисија која ће стално руководити израдом ових планова, а доцније и самим извршењем канализације. Такве исте комисије постојале су и посгоје у свима већим европским градовима кад се нриступало изради сличних послова. Наводи пример за Нешту 1864. год. и Лондон, кад је изгорео један читав кварт. Најзад, наводи примере комисиског рада за општинску трошарину, од које се збиља вндело користи. Одбориик г. Марко Петронијевић гакође наводи иример при установљавању трошарине: Тада је био образован одбор од 25 лица да прикупља нриходз и имало је усиеха. Има иотпуно вере, да ће и овим предлогом г. председника, у коме се нредвиђа једна стална комиеија да руководи израдом пројеката и самих радова. Напомиње г. г. одборницима, да треба једном приступити каналисању Веограда јер док се ми нромишљамо, дотле се све више и више ново гробље ироширује. Ставља одборницима у аманет извршење каналнзације. Гласаће за нредлог. Одборник г. Урош Влагојевић наводи да је јавпо мњење узнемирено, што се наши инжињери не слажу о начину како треба израђивати ове пројекте. Ако су се они сложили ми нестручњаци треба да идемо за њима. Усваја нредлог г. председника, само иримећује да би требало изменити у том смислу, да издатке наређује општински суд, а не комисија. Одборник г. Давид Симић вели, да је ово питање више стручно, и кад је г. председник са осталим нашим сгручњацима нашао за нетребно да иредложи једну сталну комисију, он радо прихваћа тај предлог само га треба у неким детаљима изменити и наглашује, да та комисија треба да буде баш из средине одборске. Комисија само треба да за шефа канализационог одсека узме лице које је те послове већ радило. Одборник г. Јован Станковић вели, да је за сад најважније питање о изради планова за канализацију. Како оиштина има сад искуства из ранијих година, то питање није толико тешко. Не треба се ништа чудити што се нигање о каналисању Веограда проучава већ нетнаест година. Према његовој важности не би било ништа чудно да се нроучава још 5 и више година. Најбољи пут да се дође што брже до нланова, то је да се образује један одсек који ће њиховом израдом руководити, тако г. председник и предлаже, и с тога тај иредлог треба примити, само да се из ближе одреди делокруг рада тога одсека и његов одношај према онштини. Одборник г. Милан Марковић вели, да је неоиходна потребна у шго бржем раду на канализацији Веограда. Ако се буде чекало, да

— 3 —

се прво сврши са катасгром Веограда онда до канализације неће се ни доћи. Планове треба да раде наши људи, јер су нам странци дали трамваје и електрично осветлење, на немамо како треба ни једчо ни друго. Одборник г. Живан Вугарчић износи жалосно стање здравствених нрилика у Београду, чему је узрок, што нема канала за одвођење нечистоће. Велц, да кад г. председник и други сгручњаци кажу да је ово најбржи пут да се дође до канала, морамо им веровати, нарочито г. нредседнику. Одборник г. Милорад Гајић не верује, да ће ове планове моћи да изради једна комисија. Зашто се у осталом не ради по упу '.тву, којз је општини дао Грађевински Савет? Чита мишљење Грађевинског Савета и тражи да се но њему поступи. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић вели да нико други није крив шго до сад немамо планова за канализацију до напш стручњаци. Они су ништили сваки план, који је до сад од странаца рађен само за то, да би тај посао они радили. А сад кад треба да раде, нигд • их нема. Зашто се виче на странце, кад без њих нисмо могли да имамо иланова ни за водовод. А баш наши су стручњаци изводили рад на водоводу. Приликом извођења радова на водвводу од етране надзорне комисије уиогребљена је доводпа цев таквог калибра да је сад потреба да се водовод нроширује. Дакле није се имало довољно у виду намножавање становништва. Сад пак кад се намерава извршиги проширење водовола не може се опет без странца стручњака и опет -се зове Смрекер. Председник ономиње одборника г. Цинцар-Јанковића да свој говор подешава тако те да никога не вређа, јер његови наводи за водовод као несгручњака не могу да буду меродавни. Одборници г. г Н. Стаменковић и Др. Леко нротествују противу ове изјаве одборника г. Цинцар-Јанковића дајући разлоге зашто је водовод тако извршен траже да се г. ЦинцарЈанковићу не допушта да вређа. Одборник г Тома Цинцар-Јанковић даље наводи, да кад је требао странац за водовод нотребан и за канализацију. Под надзором једне наше комисије израдио је планове за канализацију Мареш, странац, па ипак не ваљају. Све се своди на то, да треба за гнефа грађевинског одељења довесги једног јаког човека па ма то бно и странац. Тако се изразио и грађевински Савег. Кад могу Чеси код којих има и више и бољих стручњака но код нас, да узим ју странце, заигго да ми не можемо. (Из одбора чују се гласови: Да се гласа. Доста је говорено). Иредседник моли одборнике, да једном цриступе решењу овог нитања. Мисли да су до сад сви сгекли извесно убеђење о изнесеном предлогу с тога моли да се нриступн гласању. Иошго се нико више не јавља за реч председник ставља на гласање иредлог о коме је реч у начелу, са речима које за предлог у начелу гласаће „за" ко је против гласаће „против". По свршеном гласању нађено је да су одборници г. г. Тома Цинцар-Јанковић, Милорад Гајић и Михапло Драгићевић гласали „за мишљење Грађевинског Савета" да је одборник г. Соломон Азриел раније изашао из седнице н да су остали нрисутни одборници гласали за нредлог председнииггва о коме је реч. Ирема оваком исходу гласања, одбор је решио : Да се усвоји у начелу предлог предсдеништва општине АБр. 350 који се односи на начин за израду пројекта за канализацију, ке и антрподе и извршење истих радова.

_______ _ Год. XXII. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 23. Јануара 1904. год. Нетак. Предеедавчо нредседник (5еоградске отитине, г. Коста Главинић од одборника били: г. г. Др. Е. Михел, Др. Милан Радовановић, Др. М. Леко Стеван Максимови!!, Ј. Станковик, Ђорђе Н. Летровић, Милан Марковић, Тодор Пејчић, М. С. Петровић, Сава Ј. Константиновић, Др. Манојло В. Сиил.анић, Тодор Ђурић, Велисав Вуловић, А. С. Јовановић, Милан Лазаревић, Сава Раденковић, Мил. С. Милошевић, Трајко Стојковић, Мих. Милићевић, Илија С Илић, Ђока А. Димитријевић, Тома Цинцар-Јанковић, Давид Л. Симић. Дедовођа, Ђор] ( е Ј. Јанковић. 1. Председник огвара седницу и моли одбор да иређе на дневни ред иошто ће ее занисник прочитати на крају седнине, јер се сад иреписује. Одбор је, усвојивши овај предлог председника општине ирешзо на дневни ред. П. По прочитању акта одељака Унр«ве Београда АВр. 627., 700, 735 и 756., којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио : Да су му непознати: Јосиф Илић бив. практикант Министарства Народне Привреде; Драгутин Игњатовић, обуј.ар, и Ана Тајберт, служавка; и да су доброг владања и доброг имовног стања: Веља Тодоровић, бив. министар и Радојица Радојичић, продавац кафе. III. Председник износи одбору на мишљење молбу Вучка С. Јанковића благајника београд. дунав. задруге. По прочитању те молбе Ст№. 471. одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може издати тражено уверење о породичном односу. IV. Но прочитању акта Унраве Београдд АЛФ. 726, којим тражи мишљење, по молби Ристе Т. Поповића, седлара овд., да се нрими иод заштиту српских закона, а доцније и у срнско поданство, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може по молби учинити, ако томе не буду стајале на путу какве законске сметње. V. По прочитању акта кварта теразијског А№. 181. — одбор је изјавио мишљење: Да обвезник — коњаник, Чеда Михаиловић не може да држи јахаћег коња са прибором; а да обвезници коњаници Александар Антоновић и Владислав С. Јовановић према имовном стању својих задруга, могу да држе јахаће коње са прибором. VI. Па нрочитању акта Јована Ђорђевића, овд. месара АБр. 672. којим нуди за закуп месарског плаца бр. VII. на Краљевом Тргу с горње етране годншњу цену од 700 дин.; као и мишљења одборске секције за економно одељење ио исгоме предмету, — одбор је решио: Да се ова понуда одбаци и да се понова држи лицитација за издавање под закуп овог месарског плаца. VII. По прочитању извештаја економног одељења о држаној другој лицитацији, за набавку мртвачких сандука за сахрану умрлих сиротних лица, — одбор је решио: Да се набавка мртвачких сандука за време од 1. јануара до 31. децемора 1904. год. под прописаним погодбама уступи