Beogradske opštinske novine

Год. XXII.

— 2 —

Број 16.

откупи па ако нађу да јесте, онда да ступе са молиљом у ближи споразум за откуп овог имања, који споразум да важи ако га и одбор одобри. XI. По прочитању извештаја одборске комисије за одену вредности имања Лепосаве и Радослава Стевановића КАБр, 10032 које се експрохшше за регулацију Страхинића Бана улице, — одбор је решио: Да се за регулисање Страхинића Бана улице откупи од земљишта Лепосаве и Радослава Стевановића наследника пок. Косте Огњановића бив. бакалина две стотине тридесет и један метар и осамдесет и пет квад. десиметра по цену од 16 дин. по 1. м. што свега износи три хиљаде седам стотина девет динара и шездесет пара дин. XII. По прочитању акта Светозара Стојадиновића АБр. 2646, којим нуди опшгини за откуп 28,50 м. земљишта регулац. фонда које се по протоколу експропријације за регулацију Капетан Мишине улице његовом земљишту у истој улици арондише по цену од 12дин. но 1. м. -— одбор је решио: Овлашћује се председништво, да са молиоцем ступи у ближи споразум и погодбу о цени овога земљишта регулац. фонда које се арондише имању молиочеву, а да постигнути споразум важи кад га и одбор одобри. XIII. По прочитању мишљења комисије за ревизију регулационог плана АБр. 2507 о измени регулације плана „Зеленог венца", одбор је по довољном обавештавању решио : Да се ово мипгљење комисије за ревизију регулационог плана усвоји и да се предложена измена регулације „Зеленог венца" у начелу прими. Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Раденко Драговић, Милорад Рувидић и Антоније Јовановић са председником општине етупи у ближи споразум и погодбу са г. Миланом Јанковићем, приватијером о цени земљишта регулац. фонда које се по предложеној измени регулације Зеленог венца његовом имању додаје, с тим да исти споразум важи кад га и одбор одобри.

РЕДОВНИ САСТАНАК 2 Априла 1904 год. ПЕТАК Председавао предеедник београдске општине г. Коста Д. Главинић, од одборника били: г. г. Ђока Динитријевић, Давид Симић, 'Грајко Стојковић, Милош X. Поповић, Милан Лазаревић, Антоније Јовановић, Милорад Рувидић, Др. Манојло Смиљанић, Соломон - Аариел, Раденко Драговић, Тодор Пејчић, Марко Нетронијевић, Урош Благојевић Т. Милић, Милан Марковић, Евгеније Чоловић, Милорад Ђ Гајић, Јован Станковић, Стеван Максимовић, Мил. С. Мостић, Др. Марко Т. Леко, Др. Едуард Михел, Марко Петровић, Милош С. Милошевић, Тома Цинцар-Јанковић, Тодор 'Бурић, Радиеав Јовановић — Рееавад, Јован С. Цетковић, Делово!), Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан је записник од 23. прош. мес. и примљен је без измена. II. IIо ирочитању акта одељка Ј праве Београда и иследног судије првост. суда за варош Београд АБр. 2657, 2658, 2699, 2705, 2912.

2938, 2982, 2985, 2693, 2999,3055, 3064, и 3065, којима се траже уверегва о владању и имовном стању појединих лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имовног стања Стеваи Матијашевић, чиновник, Чедомир Лукић, каф. код „Сложне Браће", Аксентије Голубовић, кравар, Карло Рот, фарбар, Милан Недељковић, проф. В. Шк., г. Стеван Добривојевић, адвокат и жена му г-ђа Јелена; да су доброг владања а средњег имовног стања: Ђура Бошњаковић, трг. номоћник, Илија Стојановић, старешина цигански; да су доброг владања а сиротног имовног стања: Сима Ситировић, трговац, Лазар Ковачић, надзорник гасне фабрике, Богдан Николић, бив. разносач „Српског Књижевног Гласника"; да су непознати Александар Радовић, члан Срп. Народног Позоришта, Вукоман Цветановић, Тодор Штављанин и Јеврем Поповић, раденици фабрике дувана, Михаило Јорковић, кафеџија, Димитрија Милошевић берберин, Радисав Антић шкебмбар, Феликс Лојаленат, Марија Катлан, Јозеф Бекелин, Петко Николић, ииљар, Петар Лакић слуга, Мијаило Стојковић глумац, и Петар Ланер глумац. III. 11о прочитању акта Уираве Београда АБр. 2687, 2988. 2689, 5934 и 2959 но молбама: Николе Дрекаловића, Нешка Дрекаловића и Мирка Дрекаловића из Куча и Станоја Вуксановића и Павла Павличића из Црне Горе и ђака светосавске вечерње школе због поданства одбор је изјавио мишњење: Да се Станоју Вуксановићу, Павлу Павличићу, може по молби учинити, ако томе на путу не стоје какве законске сметње, а да Николи, Неши и Мирку Дрекаловићу не треба по молбама учинити, са разлога, што молиоци не живе у Србији већ у Цариграду. IV. Председник износи одбору на мишљење молбу Миливоја Врвића, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе. Ст. Бр. 1894 одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. V. Председник извештава одбор, да је одборник г. Никола Стаменковић пред почетак прошле седнице у конференцији предложио да онштина београдска одржи но ускршњим празницима парастос за покој душе бив. руском консулу у Митровици иок. Шчербини, пошто 28. марта ове год. истиче година дана од како је он погинуо од зликовачке руке штитећи српски живаљ у Турској. Том приликом у одбору се појавило мпшљење, да би тако исто требало одржати годишњл помен и бив. руском консулу у Битољу пок. Ростковском, који је такође нао штитећи српске интересе. Моли одбор да ово иитање сад реши. По саслушању тога а по довољном обавештавању, — одбор је решио: Да општина београдска да би манифестоваласвоје дубоко признање запожртвовање, које бив. руски консули пок. Шчербина иРостковски принесонге српском и словенском живљу у Турској Царевини давши и свој живот штитећи га, одржи на дан 8. ов. мес. свечан годишњи номен за покој њихових душа.

Да се општински суд постара како код грађанства тако и владе да овај парастос буде пгго посећенији и свечанији. Издатак на трошкове око овог парастоса да падне на терет буџетске партије расхода на светковине. VI. По нрочитању решења општинског суда АБр. 2884 о одређеној цени хлебу за време од 25. до 31. марта ове год. и АБр. 3003. о одређеној цени хлебу за прву половину месеца априла тек. год; — одбор је Примио к знању са одобравањем ова решења суда о олређеној цени хлебу. VII По прочитању акта Госнодина Министра Војног АБр. 2419. као и по размотрењу свих акта која се односе на размену општинског земљишта на занад. Врачару са земљиштем државне војне болнице, — одбор је по довољном обавештању решно: Да ужи одбор у који да уђу одборници г.г. Прота Марко Петровић, Давид Симић, Др. Едуард Михел и Милан Лазаревић са председником ошитине узму одмах у проучење ово питање и учине предлог одбору како би се размена овог општинског земљишта са земљиштем државне војне болнице извршила најкорисније по општинске интересе. VIII. Прочитан је акт Господина Министра Унутрашњих Дела АБр. 3038. којим спроводи онштинском суду буџет београдске општине за 1904. годину одобрен од Госнодина Министра Финансија у смислу чл. 36. зак. о окружним, срескими општинским буџетима. Одборник г. Милан Лазаревић предлаже, да одбор поднесе одлуку, да београдска општина не може да изврши одлуку Господина Министра Финансија, којим је иовећао позицију расхода буџета за 1904. год. на издржавање ноћних стражара од 100.000 на 180000 динара јер је иста одлука у противности са чл. 3. и 95. зак. о општинама и § 1. височајшег решења од 28. децембра 1861 год. АБр. 2553. и опшгина није дужна нити сме да изврнш једну незакониту одлуку министрову. После довољног обавештавања нредседник је ставио на гласање предлог одборника г. Лазаревића, и одбор је са 17 гласова (прогив гласали одборници г.г. Давид Симић, Антоније Јовановић, Соломон Азриел, Петар Милић, Др. Едуард Михел, Прота Марко Петровић, Тодор Ђурић, Радосав Јовановић; уздржали се од гласова одборници г.г. Урош Благојевић, Малан Мостић. Тома Цинцар-Јанковић) решио: Прима се к знању овај акт Господина Министра Унутрашњих Дела,—и буџет београдске општине за 1904. годину у колико се не односи на позицију расхода на издржавање ноћних стражара. Што се тиче позиције расхода на издржавање ноћних стражара да општински суд на означену цељ утроши у овој 1904. години за време за које у истој години одобрени општ. буџет важи 9|12 од суме 100000 динара колику је одбор буџетом одредио на издржавање ноћних стражара, а да од суме у 80000 динара колику је господин Министар финансија на издржавање ноћних сгражара ставио у општ. буџет поред суме коју је одбор на то одобрио не троши на издржавање ноћних стражара