Beogradske opštinske novine

Година XXII

— 2 —

Број 20.

може вршити повраћај плаћене трошариве на пасуљ који извози у иностранство кад поднесе дупликат товарног листа или признаницу о предатој роби за во зидбу и уз то царинску извозну декларацију, и да му се повраћај може вршити по решењу самог суда на предлоге Управе општ. трошарине, која ке их суду чинити у случају кад молилац испуни предње погодбе.

РЕДОВНИ САСТАНАК 20. Априла 1904. год. УТОРПИК Председавао председник беог. општиие г. Коета Д. Главинић, од одборника били: г. г. Тома Цинцар-Јанковић, Ђока Димитријевић, Михаило Драгићекић, Давид Симић, Радисав ЈовановиК—Ресавац, Јован Петковић, Трајко Стојковић, ■ Велислав Вуловић, Милош Милошевић, Милош X. Поповић, Антоније .Јовановић, Тодор 'Бурић, Др. Манојло Смил»анић, Соломон Азриел, Сава Константиновић, Тодор Пејчић, Марко Петронијеви)-, Петар Милић, Урош Благо. јевић, Јован Станковић, Др. Милан Радовановић, Милан Марковић, Настас Крстић, Стеван Максимовић, Никола Стаменковић, Др. Марко Т. Леко, Милан Мостић, Др. Едуард Михед, прота Марко Петровић, Милорад Рувидић, Марко ТриФковић. Деловођа Ђорђе Јанковић. (Свршетак) Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић наводи да је и раније говорио против комисијске израде иланова за канализацију на и сад остаје при том. Налази, да треба да се реорганизује општинско грађевинско одељење, да се израда планова повери само г. Стаменковићу а он да прикуни око себе људе, који су тај посао већ радили, јер између теорије и праксе има знатне разлике. Одборник г. Др. Марко Леко вели, да се непрестано говори како треба приступити раду, а овамо сад кад је збиља и требало приступити раду, понова наилазе неке сметље и сад треба да се иочне све изнова. Окривљује чланове стручног одбора што су поднели оставке нре но што је ствар изнесена пред одбор. Међу тим, резолуција инжињ. удружења у већини тачака слаже се са решењем одборским. Само то што чланови инжињерског удружења налазе да је стручан одбор излишан кад се израда планова повери г. Стаменковићу, одбору не може бити разлог, да од свога ранијег решења одустаје, јер је одбор имао на уму установљавајући стручни одбор то, да треба да има више одборника који ће у свако време бити упознати са током радова на канализа-

ИЗЗЕШТ^Ј 0 раду општинског санитета и здравственим приликама Београда у 1903. од Ог М. Гођевца, шеФа општинског санитета ' (3) Друга. дечја епидемија, шарлах, донета нам је такође са стране, из Мађарске. Околине Панчева, Вршца, Беле Цркве, Темишвара и друге околне вароши заражене су већ поодавно шарлахом; никако чудо дакле што је се одатле ова бол.ка услед јаког саобраћаја са Београ дом и код нас иренела. Оа сузбијањем ширења ове заразе по граду иде много теже но са великим богињама. Прво непосредна околина Београда наспрам кужног места (Банат), врло жив саобраћај лађом, железницом и т. д. са тим местима, школе и т. д. јесу чиниоци који много отежавају сузбијање шарлаха. Било је времена и у прошлој години, кад

цији па и одбор општински обавештавати о њима. С тога не треба уважити оставке члановима стручног одбора, већ да отпочну рад. Председник наводи, да установа стручног одбора оваког како га је и одбор општински устаиовио, није и не може бити излишан као што то вели инжињерско удружење у својој резолуцији, јер на првом месту и сви велики градови евроиски при изради великих радова на улепшавању и уређењу вароши установљавали су оваке комисије од стручњака и техничара и лекара и правника, па кад такве комисије нису излишне у земљама где има и довољно стручњака који су ове послове и практично радили, онда за шго да је овака комисија код нас излишна. Кад сва морална одговорност за неуспех у овако великим радовима као што је каналисање Веограда лежи на одбору и суду општинском, онда они морају водити строг надзор у свако доба, да се ти радови и извршују онако како то захтевају интереси општине. Такав сталан надзор који је преко потребан за послове оваке врсге, није у стању да како треба због многобројних текућих послова врши ни председништво или суд нити одбор општински. За вођење оваког надзора иотребно је да постоје нарочити органи, који ће специјално имати ту једну дужност, да прате развиће ових радова у сваком моменту њиховом, од почетка до свршетка. Даље, треба имати на уму, да ће се и одмах у ночетку ових радова и у току њиховом иојављивати питања која ће се тицати општинских интереса не само због њихове техничке природе, већ и санитетске, финансиске или правне. Кад би се израда ових радова сад новерила руковођењу само једног лица технички сгручног, решење свих осталих питања, која нису техничке нрироде, а међу тим стоје у тесној вези са овим радовима морало би да падне на терет општинском суду или одбору. Да би се пак решење тих питања морало због нагомиланости предмета која суд и одбор имају свакодневно да расправљају морало одуговлачити, излишно је доказивати сваком оном, који је ма и најмање упознат са пословима београдске општине. А међу тим одлагање решења таких питања рћаво би утицало на потребну брзину у раду. Према томе очигледне су све користи од једног стручног одбора у коме има стручњака за сва нитања која се тичу што ираје број оболелих у Београду био опао на врло малу цифру, тако рећи зараза се била угушила у Београду, па тек после ј кратког времена унесе се понова из прека, или доцније кад је се већ раширила и по околини Београда, по селима, букне поново и по Београду, и тако променљиво, час се угуши тако рећи у Београду, јер број оболелих спадне испод 10 и наједанпут услед живог саобраћаја са Ванатом и околним селима београдским нлане поново и достигне цифру од 100 болесника. Ова је епидемија била доста јака; за последњих 10 година била је само још једне године мало јача од ове. Из горњега се види да јој није постанак у Београду, но да је донета са стране, и да би много краћег трајања била да није непрестанце ипак уношена у Београд из његове заражене околине. Суд општински предузимао је и чинио све могуј.е што се у осталим већим градовима по Европи у тим случајевима чини да се зараза сузбије: предузео је строги надзор над школама умноживши број школских лекара, вршењем десинфекција по школама и приватним становима, штампањем наредба и упустава како

вилнијег и бржег рада на намишљеним објектима. ' Само инжињерско удружење није канда, разумело решење одборско којим се установљава стручни одбор. Као да чланови тога удружења мисле, да ће овај стручни одбор сам радити планове за канализацију, што би за цело био апсурд. Стручни одбор има да даје правац радовима око израде пројекта, да води надзор над оним органима који буду планове израђивали; да пази, да се сви радови на време и правилно извршују; да отклања све сметње, које би се нојављивале у току рада и т. д. У својој резолуцији инжињерско удружење не износи никакав нов предлог за израду ових планова, који одбор већ није усвојио. Удружење вели, да планови за канализацију треба да се раде у нарочитом одсеку грађевинског одељења — тако је и одбор решио; да руковођење израдом иланова треба поверити г. Стаменковићу, — што је и одбор решио. Само инжињерско удружење налази, да је ово двоје довољно за правилно решење питања о каналисању Београда, док одбор онштински налази, да ће се то иитање правилније решкти, ако у средини одбора има више људи који ће бити тачно упознати у сваком моменту са током ових радова. Зато моли одбор да остане при ранијем свом решењу и не уважи оставку г. г. члановима стручног одбора. Носле свега овога, председник је ставио на гласање, хоће ли се члановима стручног одбора уважити оставка коју су поднели или не и, — одбор је после поименичног гласања са 25 гласова, (да се оставка уважи гласали су одборници г. г. Урош Благојевић и Тома Цинцар-Јанковић, уздржали се од гласања одборници г. г. Велислав Вуловић, Јован Станковић, Др. Едуард Михел и Марко Трифковић; раније изашли одборници г. г. Јован Петковић и Соломон Азриел) решио је: Да се оставка одборника г. Јована Станковића, Велислава Вуловића, Марка ТриФковића и Др. Едуарда Михела, К0 ЈУ С У поднели на чланство стручног одбора не уважи већ да се остане при ранијем решењу о установи стручног одбора. XV. За тим је председник ставио на гласање: резолуцију инжињерског удружења и одбор ј е се имају владати грађани па да не би унели заразу у своју кућу и, у случају оболења, шта треба чинити па да му болесник оздрави и да не разнесе ту бољку по својој околини, држата су предавања по школама учитељима и родитељима шта треба чинити па да се сузбије ширење ове епидемије и т. п. И овде као и код јектике најглавнији су узроци ширењу ове заразе, поред уношења исте из околине, још и сиротиња, Кад се сиромаху човеку дете разболи од шарлаха, он би требао прво здраву децу да издвоји од болесне, а он, да нигде из куће не излази. Али куд ће он децу одвојити кад је само једна соба, и како ће остати код куће, кад му ваља ићи у надницу, да би могао децу заранити. Услед тога, и није се могла ова дечија епидемија тако брзо у варопш угушити као што је то био случај са епидемијом великих Зогиња. (НАСТ*ВИЋЕ СЕ)