Beogradske opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XXII.
НЕДЕЉА 23. МАЈА 1904.
Број 21.
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ ЦЕН А.: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране земље на годику 9
ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ
РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕИЛА11ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
РЕДОВНИ САСТАНАК '27. Апрма 1904. год. УТОРАК. Председавао председник београдске општине г. Коста Гдавинић. Од одборника били. Давид Л. Сииић, Т. СтојковиК, Марко ТриФковић, М. С. Мидошевић, М. X. Поповић, А. Јовановић, Велислав Н. Вуловић, Тодор Ђурић, Тодор Пејчић, Ј. Станковић, Урош Благојевић, П. Т. Милић, Милан Марковић, Н. Крстић, Стеван Максимовић, Милан С. Мостић, Др. М. Радовановић, Н. И. Стаменковић, Др. Едуард Михел, Марко Петровић, Соломон Ј. Азриел. Деловођа Тзорђе Јанковић. (Свршетак.) X. По прочитању акта Ранка Вуло.вића, служитед.а државне хемијске лабораторије АБр. 2977., којим нуди опгатини за откуп 21,88 м. 2 земљишта регулац. фонда које му се по протоколу експропријације за регулацију Београдске улице арондише куповну цену од десет дннара по 1 м 2 , — одбор је решио: Да се имању Ранка Вуловића, служитеља државне хемиске лабораторије у Београдској уиици арандише 21.88 м 2 земљишта регулац. фонда по цену од десет динара по 1 м 2 , што свега износи за 21,88 м 2 дее стотине осамнаест динара и осамдесет аара дгон. XI. По прочитању реферата општинског грађевинског оделења АБр. 2714, — одбор је решио:
ИЗРЕШТАЈ
0 раду општинског санитета и здравственим приликама Београда у 1903. од Ог М. Гођевца, шеФа општинског санитета (4) (Свршетак) На крају овог кратког извештаја нека ми је дозвољено да у најкраћим потезима резимирам узроке оволиком морталитету уошпте а јектике нарочито, као и да назначим шта би требало чинити у првом реду да се исти отклоне. Три су кардинална узрока што је морталитет толико велики у опште а нарочито од јектике, као наше сталне, ендемичне болести, а то су: сиротиња (појединаца), незнање и грдна равнодушност наспрам хигијенских правила. Противу првога узрока: сиротиње, борити се није тако лако, али ииак много лакше но противу оба друга. Ако је тешко појединцу борити се противу сиротиње, целом друштву није.
Да се имању Петра Талетовог, књижевника арондише 23,05м 2 земљишта регулац. Фонда по цену од пет динара по 1 м 3 , што свега износи за 23,05 м 2 сто иетнаест динара и двадесст и иет иара дин. XII. По прочитању акта Гослодина Министра унутрашњих Дела АВр. 4023. који се односи на измештање проститутских радња -— одбор је по довољном обавештавању решио: Да ошптински суд изиште од Господина Министра Унутрашњих Дела формално решење по предмету измештања проститутских радња из улица у којима су до сад биле у више других београдских улица и против истог изјави у законом року жалбу Државном Савету, пошто одбор налази да је смештање проститутскихрадња по свим квартовима Београда од врло штетног утицаја не само по јавни морал, већ и по здравље грађана београдских о коме има да се стара и општински суд по чл, 95. зак. о општинама. XIII. Председник извештава одбор да је комисија одборска за избор техничког особља на више својих састанака решила, да се предложи одбору да се за, шефа канализационог одсека прими у онштинску службу г. Душан Нинковић, виши инжињер управе барутане у „Обилићеву" са платом од 7200 дин. на годину и то под уговором само за једну годину, а да
се избор осталог потребног особља одложи догсе стручни одбор за канализацију, кеј и пристанигате не конституигае, па он извргаи избор истог. По саслугаању тога и по прочитању молбе г. Нинковића АБр. 2941, — одбор је регаио: Да се прими у општинску службу за шефа одсека за канализацију, кеј и пристаниште општинског грађевинског оделења г. Душан Нинковић виши инжињер при управи барутане у „Обилићеву" са платом од 7200 дин. на годину. Да општински суд закључи са г. Нинковићем уговор о пријему у општинску службу на годину дана, с тим да је и једна и друга страна дужна отказати службу на три месеца пре истека уговореног рока. XIV. На предлог опгатинског суда АБр. 698, одбор је решио: Да се прими у општинску службу за бабицу г-ђа Касија Д. Стојановић, дипломирана бабица. XV. По прочитању акта Фердинанда Розелта грађевинара АБр. 2017., којим моли да му општина исплати 79,20 дин., колико је бив. онштински извршигељ Јован Соколовић за његов рачун наплатио па упропастио и њему не предао, као и по расмотрењу свих акта по предмету дефицита бив. извршител.а Соколовића и по прочитању мишљења општинског пуномоћника по овом нредмету, — одбор је решио:
Држава, општина, а нарочито приватна иницијатива, пусирана хумакитетом у стању су удружене много, врло много да учине. Држава и општина имале би само да потпомажу а приватна иницијатива треба да буде и иницијатор и главни фактор. И противу другог и трећег узрока готово приватна иницијатива је једино у стању да се успешно бори; доказ је томе тај што санитетско-полициска власт из године у годину непрестано прописује и наређује да се извршују поједини хигијенски прописи, н. пр. да двапут недељно сваки испред своје куће улицу почисти, да се не просипа нечиста вода по дворишту, да се ђубре не растура но да је сакупљено на једном месту у дворишту, да се нужници и помијаре чешће празне и т. п. па ипак, поред тога, и ако сваке године буде кажњепо само због нечистоћа по приватним домовима око 150—200 лица ипак у погледу на чистоћу и санитетске прописе нисмо ни уколико коракнули напред; значи да казна не упливише на поправку у том погледу, значи да сваки појединац треба прво да осети и да је убеђен да је чистоћа његова и његове околине у којој живи нешто што мора
бити, да би он и његова породица могли бити здрави. Кад би сваки појединац био у то убеђен, васпитан да се нокорава свима прописима који се тичу здравл,а његова и његове околине, тад би отпало свако излишно кажњавање које само застрашава а никако не поучава. Београд је сретан да има у својој средини приличап број богатих и хуманих људи, а поред тога и једно лепо организовано друштво које би могло врло лако и са највећим изгледом на успех, узети у своје руке сву ту приватну иницијативу. То је друштво: друштео за чување народног вдравља. То би друштво било једино у стању, подпомогнуто државом и општином, да узме у своје руке приватну иницијативу; чланови друштвени којих има у свима слојевима београдског друштва, могли би најбоље да упливишу васпитно на појединца ширећи хигијенске поуке и санитетско полициске прописе у масу народну. Чланови тога друнггва могли би најлакгае доћи до срестава да би се установила склоништа за јектичаве, санаторија за пгкрофулозну децу и т. д. Потписани је тврдо уверен да би се,