Beogradske opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XXII.
НЕДЕ/БА 6 ЈУНА 1904
Број 24.
И 3 Л А 3 Е НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ п; Е Н За Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране земље на годину 9
претплату ваља слати упутницом администрацији листа а све коресподенције уредништву РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Н Е II Д А К ЕНА ПИС МА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
Г О В О Р којим је ЊЕГ0В0 ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ПЕТАР I. одговогио на поздрав г. КоСТЕ ГлАВИНИЋА, председника веоградске општине. Драги моји Београђани! Наврш) 7 је се година дана, од како еам понова у средини вашој, у месту рођења мога, у милом Београду. Отигаао сам као дете и мало је оних међу вама, који су ме нре одласка знали. Вратио сам се после пуних четрдесет и пет година као старац, саломљен и борбом живота и жељом за отаџбином. И после толико годишњег одсуства ви сте ме, драги моји Београђани, чим сам ступио на земљиште Орбије са искреним одушевљењем прихватили. Пријем, који сам најпре код вас нашао, окуражио ме је, дао ми је моћи, повратио ми је младићску снагу за тешке послове који су ме очекивали. Хвала вам, драги моји Београђани. У доцнијем путу моме кроз Србију, на Дунаву, уз Мораву, крај Нишаве, па и тамо на обалама валовите Дрине, наилазио сам ја на исти одушевљени пријем, на истоветне осећаје л>Јбави и оданости према мени и мом дому. Београд је дакле и овога пута као и увек био верни одјек жеља и потреба целог нарола српског. Без сумње су, у току ових дванајест месеци, непријатељи мирног развитка чинили покушаје, засноване на тежњи, да се пред светом, ма и привидно нокаже, да између престонице и Србије не постоји она солидарност у осећајима, која треба и мора да их везује Али је сав труд њихов био узалудан, јер су им се сви покушаји разбили о свест и оданост мојих верних Београђана. Полако, благодарећи достојанственом држању свекпликог становништва престонице умукли су и сви ти гласови, који који су реметили једнодушност осећаја и жеља њихових. Данас, на крају прве године моје владавине, ја са задовољством констатујем, да је та једнодушпост у погледу на извршену промену, за свагда утврђена. Ја сам се трудио да наде, које су биле везате за мој повратак у Србију, оправдам, да у Србији васпоставим веру у устав и законе. Година дана није велики размак времена у животу једног народа. Али смо ми, ја в мој народ, заједнич-
ким радомиза .ту годину дана ностигли успехе, којим се можемо задовољити. Поштоварвем устава и закона утврђен је правни ред, а њиме створене погодбе за свестран рад на народном материјалном напредовању и моралном развићу. Углед Србије стално расте, а тиме се обезбеђују изгледи за лепшу будућност. Овс.ј једногодишњи заједнички рад на добру отаџбине без обзира на неопходну партијску поцепаност зближио нас је још и више. а на првом месту учврстио везе између мене и вас, драги моји Београђани. Ова свечана, величанствена прослава мога избора, коју сте ви приредили, доказ је за мене да је досадањи рад мој наишао на опште одобравање, да сам ја држањем својим одговорио очекивању вашем. За мене нема веће среће но да видим да се рад мој одобрава и поштује, да се искрена жеља моја, да Србију видим преображену, разуме и цени. Хвала вам Београђани на тој манифестацији и будите уверени, да ми је она дала оваком старом пуно снаге за нов рад на добру лепе отаџбине наше. Живела Србија, живео мој мили народ, живела дична престоница српска.
Г О В О Р Г. Косте Главинића председника општине којим је у име престоничкога граханства иоздравио Његово Величанство Краља Петра I. Ваше Величанство! Узвишени Госаодару! Грађани Краљевске Ти престонице, онога Београда, пгто га је први Твој Деда, непобедни Вожд Србије, ослободио туђинскога несноснога јарма, нису могли пропустити данашњи дагЈ, кога се навршује прва година од ступања на српски Краљевски престо достојнога Унука неустрашимога Карађорђа, а да не похитају те да Теби своме љубљеноме Краљу, избранику Српскога Народа и по правима Свој (IX Предака и по Твојим личним заслугама и врлинама не поднесу своја дубока, усрдна и предана честитања са жељама за Твоју дугу и срећну владавину, за •срећу узвишенога Ти Дома, у коме цео срцски народ гледа заточника и носиоца своје вековне заветне мисли. Љубав, мили Краљу наш, с којом Те је поздравила и срела Теби увек мила Србија пре годину дана, с којом Те је у отворена наручја српска прихватило грађанство твоје престонице, — та је љубав већ данас, после само једне године при-
мерне Ти владавине, оснажена и још већма утврђена вером којом си задахнуо сваког честитог Србина, тврдом вером у Твоју посгојану и непоколебљиву вољу: да се Србија развија на путу уставносги и законитости, а према демократском духу вернога Ти и оданог Српског Народа, и да у исто време буде достојан представник српског племена и неустрашим чувар његових животних интереса у европској међународној заједници. Та љубав и та вера доводе ево данас пред Твоје Краљевско лице цвет верне Ти и предане престонице, — та љубав и та вера носе нас својом непобедном снагом, и надахњују нас одушевљењем у овоме светломе часу. Оне се стапају у један снажан, у један громовит усклик, који потиче из дубине наших срдаца, и који се слива у једну једину, усрдну и искрену жељу: Живео нам много љета узвишени, честити Господару наш! На славу и хвалу Твоју и Твојих великих предака, и на срећу Србије и Српства, живео Твој узвишени Дом!
ПРОСЛАВА ГОДИШЊИЦЕ ИЗБОРА КРАЉА ПЕТРА I, ЗА КРАЉА СРБИЈЕ. Влагодарење По објављепом програму за прославу годишњице од дана избора за Краља Србије Краља Петра I., одржано је у саборној цркви благодарење 2. Јуна т. г. од 9—10 сах. пре подне. На благодарењу чинодејствовао је Митрополит г. Инокентије и Владика нишки г. Никанор, а присуствовало је Њ. В. Краљ Петар са Престолонаследником Ђорђем и целим својим Домом. Сем њих на благодарењу су били присутни: срп. краљ. влада, државни саветници, представништво општине београдске, приређивачки одбор за ту прославу, официрски кор и маса престоничких грађана оба пола. На хору је врло лепо и прецизно певало Београдско Певачко Друштво. Поздрав Краљу од иредседнина оаштине београдске аред новим Двором После благодарења, искупило се је многобројно грађанство пред општинским судом и пошто су се корпорације уредиле, како је програмом утврђено, кренуо се је поход на врло свечан начин, са музиком, ка Двору. И ако је пред сам полазак похода била врло јака киша, ипак је било врло много одабраних грађана како у самом походу тако и на улицама, што је целој прослави давало врло свечани изглед и оставило код сваког дубок ути-