Beogradske opštinske novine

Број Зб.

— 2 —

III.

Одборник г. Илија Илић наводи: да је 5. ов. мес. нестало воде у чесмама на Врачару. Шта је овоме узрок, не зна; али се боји да тОме не буде узрок до онштинских органа, који раде на инсгалацији водоводној на „Белим водама", јер је сазнао, да главни машиниста на „Белим водама" норед своје дужности ради и приватан посао; на име: купио је једну вршалицу, којом врше околним сељацима жито; пре неког времена био је иегнаест дана у Младеновцу ради куповине ове маишне; познато му је да је машина неких петнаест дана била на инсталисању на „Белим водама" на општ. земљишту. Тражи да се извиди, да ли он овај приватни рад не ради на штету оиштинских нослова? Председник наводи, да је воде у чесмама нестало услед тога, што је ових дана услед јаке жеге врло велика нотрошња воде, због чега је грађанству и упућен апел, да воду, у своме властитоме интересу, на расина бескорисно. Што се пак тиче тога, да главни машиниста на „Белим водама" поред своје дужносги врши и приватан посао, наредиће, да се ствар одмах извиди, јер њему није познато, да главни машиниста има вршалицу, којом врше жито околним сељанима. По саслушању тога, — одбор је. Примио к знању ове изјаве одборника г. Илића и председика општине. IV. По прочигању акта иследннх власти АБр. 6507, 6566, 6567, 6483 и 6449., којима се траже уверења о владању и имовном стању појединих лица, — одбор је изјавио : Да су доброг владања а сиротног имовног стања: Сретен Кечкпћ. приватијер овд. и Добросав Илић, продавац ужичких производа; да су му непознати: Александра, жена Љубе Николића, бив. шефа приборске станице, а сада чиновника железничке дирекције, Јован Динић, надничар и Трифун Живановић —- Чорбић, пиљар. V. По нрочитању акта Управе водовода АБр. 6493, којим извештава суд, да је управник водовода г. Светозар Недељковић указом Њ. В. Краља постављен за редовног нрофесора Велике Школе, те ће услед тога бити упражњено место управника водовода, — одбор је по довољном обавештавању реншо: Да се овај предмет упути на мишљење одборској правннчкој секцији. VI. По нрочитању акта Теодора Барне, уредника из Будим-Пеште АБр. 6585, којим извештава суд, да је намеран да о прослави стогодишњице устанка српског под Кара-Ђорђем и крунисању Његовог Величансгва Краља Петра I, изда једну илустровану књигу — албум, у ком ће бити Београд нредстављен у слици и речи, на тражи да му општина за ову цељ изда на име помоћи 2600 дин., а он ће јој за, то уступити беснлатно 100 ком. ових књига, — одбор је по довољном обавештавању решио: Да се ова молба одбаци. VII. Председник извештава одбор, да је одбор за прославу стогодишњице устанка, прегдедавши све нријаве за израду ватромета, који ће се палити о прослави стогодишњице устанка, решио: да се предложи одбору општинском, да се израда ватромета новери г. ЈБуби Јовановићу, пуковнику у пенсији, који за гаранцију,

да ће ватромет израдити на опште задовољство и на време, даје 20.000 дин. у злату по уложној књижици код Трговачке Банке. По саслушању тога, а после потребног обавештавања, — одбор је решио: Да се израда ватромета, који ће се испалити о ирослази стогодишњице устанка, уступи г. Љуби Јовановићу, пуковнику у пенсији, с тим, да се са г. Јовановићем о изради овога ватромета закључи уговор. Нацрт уговора као и програм ватромета да састави одбор за прославу стогодишњице устанка. VIII. Председник извештава одбор, да је одбор онштински у седници својој од 25. маја. т. г. решио: да се нредлог председника општине о подизању споменика Кара-Тзорђу и осталим јунацима из првог ерпског устанка за ослобођење испод турског јарма, у начелу прими, а да се решавање у појединостима о овоме предлогу одложи за једну од идућих седница. Како је овај предлог стављен на дневни ред за данашњу седницу, то моли одбор, да реши: хоће ли београдска општина сама о своме трошку да подигне на Калимегдану скромнији споменик изгимулим борцима 1806. г. при освојењу Београда, и у исто време узме иницијативу за подизање опште-народног споменика Кара-Т>орђу и његовим помагачима у борбн за ослобођење; или, да општина београдска само учествује у нодизању великог опште народног споменика? По саслушању тога и после потребног обавештавања, председник је ставио на гласање: ко је за то, да београдска онштина подигне сама и о своме трошку на Калимегдану споменик изгинулим борцима 1806. г. при освојењу Бео1'рада и у исто време узме иницијативу за нодизање оиште-народног споменика Кара-Ђорђу и његовим номагачима у борби за ослобођење, — гласаће: „за два споменика"; а ко је за то, да београдска општина сама учествује у подизању опште-народног споменика — гласаће: „за један споменик". По свршеном поименичном гласању нашло се: Да су „за два споменика" гласали одборници: г. г. Трајко Стојковић Илија Илић, Милош X. Поповић, Соломон Азријел, и Др. Милан Радовановић; Да су за један споменик гласали одборници: г. г. Ђока Димитријевић, Давид Симић, Мих. Милићевић, Младен Тодоровић, Марко Трифковић, Милорад Рувидић, Велислав Вуловић, Урош Благојевић, Јован Станковић, Милан Марковић, Стеван Максимовић, Никола Стаменковић, и Др. Едуард Михел; и Да је раније изашао одборник г. Тодор Ђурић. Према оваком исходу гласања, — одбор је решио: Да београдска општина узме иницијативу, да се прилозима целог српског народа подигне један величанствен опште народни споменик Кара-Ђорђу и осталим јунацима, који 1804. год. први отпочеше борб} т за ослобођење српског народа испод турскога јарма. IX. Председник моли одбор, да сад, пошто је регаено да општина београдска узме само иницијативу за подизање опште-народног споменика Кара-Ђорђу и осгалим јунацима из првог српског устанка, изабере један ужи одбор,који ће узети на себе старање о образовању једног ширег одбора за прикупљање прилога за овај споменик. По саслушању тога, — одбор је решио:

Да чланови одбора, који ће узети на себе старање, да се образује шири одбор за подизање споменика Кара-Ђорђу и његовим помагачима у борби за ослобођење, буду: председник општине г. Ко ста Д. Главинић и одборници: г. г. Ирота Марко Петровић, Милан Мостић, Д-р. Марко Леко, Давид Симић и Милорад Рувидић. X. Председник моли одбор, да реши питање о томе: колику ће суму оншгина београдска дати као свој прилог за подизање овога споменика? У предлогу председника је предвиђено 150.000 дин., која сума да се уплати у ратама од по 50.000 дин., за три године. Одборник г. Младен Тодоровић предлаже, да београдска ошнтина да као свој прилог за овај споменик 200.000 дин. Одборник г. Давид Симић предлаже, да се да 100.000 дин. По саслушању тога, председник је ставио на гласање ова три нредлога и по извршеном поименичном гласању нашло се: Да је за суму од 150.000 дин. гласао одборник г. Трајко Стојковић: Да је за суму од 200.000 дин. гласао одборник г. Младен Тодоровић; Да су за суму од 100.000 дин. гласали одборници: г. г. Ђока Димитријевић, Давид Симић, Мих. Милићевић, Илија Илић, Милорад Рувидић, Велислав Вуловић, Милош X. Поповић, Соломон Азријел, Урош Благојевић, Стеван Максимовић, Др. Марко Леко, Др. Едуард Михел, Радисав Јовановић и Др. Милан Радовановић; Да су се уздржали од гласања одборници: г. г. Марко Трифковић, Јован Станковић, Милан Марковић и Никола Стаменковић; и Да је раније изашао одборник г. Тодор Ђурић. Према оваком исходу гласања, — одбор је решио: Да београдска општина да као свој прилог за споменик Кара-Ђорђу и његовим помагачима у борби за ослобођење исцод турског јарма 100.000 динара, која сума да се уплати у три рате, од по 33.333,33 динара. XI. По прочитању молби г. Спасе Шуменковића, глав. благајника и Луке Ковачевића, пожарника Абр. 6561 и 6584, за нетнаестодневно одеуство, — одбор је решио: Да се молиоцима одобри тражено петнаестодневно одсуство од дужности ради наведене цељи, с тим да им се исто рачуна од дана кад га употребе.

НАРЕДБА УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА 0 ТРАМВАЈИМА И ТРАМВАЈСКОМ СА0БРАЋАЈУ.

Позвана дужношћу да се стара о сигурности и уредности саобраћаја у престоници, — Управа града Београда на основу §. 326. крив. законика издаје ову НАРЕДБУ о трамвајима у Ђеограду и београдском атару: А. Трамвајска кола. Чл. 1. Трамвајска кола у јавној употреби, како коњска тако и електрична, морају бити потпуно исправна, чиста и за саобраћај употребљива.