Beogradske opštinske novine
1
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
17
НЕСЛ У ЖВЕМИ ДЕО
Слободан Ж- Видаковић
Наши
Једна сд највепих али и на)сшшатичнијих брига модерне ошптинске управе јес/ г адски нарксви. У ве. иким љ^аскнм центрижа где сгромне масе људства живе збијеие релативно на малом простору, паркови вртпе сну деликантну фуикцију, коју врше плућа у човечијем организму. Оии дишу, пружајући пам кисеоттик и нривлачећи нз загушљиве варошге атмссфере угљен диОксид, азот и зпатан део атмосферске ираншне. Шта т6 значи за Београд, ксји се још налазп па пгјопаснијсј раскрспици између
Европе. Споредно је да ли је Мак Конеј имао право кад је казао да су само Неапољ и Цариград лепши природно од њега. Оно што је несумњиво, и у чему се слажу чак н наши непријатељи, јесте ванредно леп и питорескан полсжај наше Престонице. Зато паркови имају.свој крупни значај и са тсг чисто естетског гледишта. Треба и кроз њих манифестовати своју културу, дораслост великим задацима балканског Пијемонта. Треба омсгућиги и својим грађанима и странцима, да
модерпе хигијеиске гароши и запуштене сријенталске паланке. не треба парочито иСтицати. Он, и ако има близу 300.000 становника (са војском), нема ни приближно довољну површину н »"мовитих парксва. Према прорачуну ксмпетентних хигијеничара Београд мора имати десет II>та оволико пошумљених паркова колико их данас има, поред понгумљепе целе периферије, и свих околних гребена, који би га заштитнли од јаких ветрова и уравнотежили његову )ако променљиву климу, Разуме се да само тај дес хигијенсксг програма захтева и сгромног труда и огромпо материјалних жртава, али када )е Г5еч о здрављу београдских грађана и о спасазању [ {рестопице и њеног подмлатка никакве жртпс нису скупе, никакав напор иије неблагодаран! По охгнтем мшпљењу свих великих путопи_ Београд је једна од најлепших варошн
прпродне лепоте Београда и његовог чарсбног изгледа уживају не са неких оголелих пропланака, него са дивних тераса сА колонадом античких стубова, са једног корзоа под вештачки изведеннм аркадама; са лепих клупа, које утонуле у зеленилу изгледају као дражесни сепареи у Фолии Бержеу. И ми смо на најбољем путу да то све имамо на своме Калимегдану. Поред овог естетексг момента, има један други, много тежи, који нас испуњава зебњом и очајањем. Београд је још и дан данас један од релативно најтуберкулознијих градова на свету. У томе правцу његова је тужна слава велика како у .броју болесних, тако исто, а можда још и више, у броју умрлих од туберкулозе, А у тој тешкој и крвавбј борби противу ове несрећне соцнјалие болести, на чијем челу и Општпна, поред државе, мора да се
нод снегом
Први дани пролећа на Калимегдану
Ка.шчгегдлн