Beogradske opštinske novine

Општинске Новине — 11 — Стгр. 11 д р Коста М. Јовановић Прашина и дим у великим градовима — Њихова веза са заразним болестима —

Данас је нелпки етроблем -који чини озбидано ститање прашине и дима ио шрадовима. И дим и прашина шаким даном се више повећавају, али орества да се спрече увек остају иста. Врло је м.ало градова који су релативно ослобођени аве напасти. Нарочито је ово питање гтОстало озбиљио посло рата, јер мањи градови, кој и нису имали фабрика, иочели су да их шодижу, |ДОк већи градови да их умножавају. Све више и више становници градова живе у средини која је пуна прашине, угља од дима, разних токсичних гасова, у опште у једној магли ових мешавина. Овде је сада место да се хигијсничари озбиљно позабаве оваквом иојавом. Овај ороблем иостоји још одавна. Викенхајмер иише да су се 1288 год. грађани Лондоиа жалили краљу Едуарду I на своје комшије фабриканте гвожђа да их трују димом од угљена и фабричних димњака. Краљ је примио жалбу и наредио да се фабрике иселе изва нвароши. Када се је Лондон пр'Оширио слично се је десило « 1382 год., а из те године налазимо да је због исте ствари била парнииа и у француском граду Руану. Истина је, да су ти гр1ађани који су се жалили, били навикнути на дим од дрвета, али тај дим ннје био тако тежак и загушљив као оноај с;д угљена. Дакле, ово прво иарничење показује нам да ее је још у томе добу водило рачуна да грађани градова не пате од дима, те још из тога доба иостоје законска наређења да се фабрике, као најглавнији узро« дима, зидају што даље изван града, а да димњаци М 'Орају да су нјмање двапута виши од кровова кућа. Али су већ одавна ова палијативна сретства постала недовољна, а лродукција дима и прашине постада је опаоност за јавно здравље. Поред тог сиротна предграђа око великих градова 'појачавају да се градска атмосфера још више упрља и поквари. Бордас је доиазао да ;је градски вавдух градова који имају 'Велика иредграђа за 18% гори него онај на крајевима нароши. Ово се може и голим оком приметити, када се враћамо са каквог иољског излета., јер видимо да се цео град налази као у некој магли. Али оваква атмосфера не само што је ;загушљива, већ она смањује и пролаз светлости. Тако је за Париз израчумато,, ;при повећању објеката за осветлење, да тај нечисти ваздух задржава око 50% светлосги. То се исто дешава да се и сунчани зраци задржавају, те она оиасоносна корист од љуоичатсих зракова у велико се губи. Ако би измерили тежину прашине која паДв, дошли би до врло интересантних бројева.

Тако је 1901 год. Арман Готије са Греаном израчунао. да прашина и гареж ,који се растурају по околним кућама, крововима, зидовима, подовима, у околини фабрика износи 160.000 килограма годишње. Бордас је иоказао да извеоне велике фабрике цемента избаце на своју о^колину до 8 тона (8000 кгр.) прашине. Белон износи да једна :велика фабрика цемента на Рони, док јој ниСу ставили справе нарочитог система за задржавање прашине, бацала је дневно на своју околину 40—50 тона (40.000—50.000 кгр.) прашине. У Калифорнији је мерено то исто и нађено је да једна велика фабрика цемента избаци дневно 40.500 кгр. прашине на своју околину. Бордас и д, Арсонвал доказали су да на околину електричне централе у Паризу пада на кубни метар један и по килограм прашине. Иоти научници су доказали да се годишње губи и пада на Париз 1.300 тона бензола, 27.000 т. тешког уља и 44.000 тона тера. Окупљајући податке о нечистоћи ваздуха нашли су да само на терасу Поле Роајала пада 1% до 2 кгр. прашине из ваздуха по кубном метру; овде нису урачунали још 2,50 гр. сумпорне киселине, 2,25 гр. хлор^а, амопијака и осталих отр-овних 'Гасова. Ових отроввих гасова има у великим количинама на|рочито у суседству разних фабрика. Кристиани и Готије су показали да флуорни гас којп излази из једне фабрике која справља беланчевину и пада на околину, може на неколико стотина метара да спречи и упроиасти биљку вегетаци|ј,у и да изазове тровање код животиња. Они ови гасни производи, којима треба још додати угљени 'оксид и угљену киселину, кроз ваздух утичу на органе за дисање, на лимфни систем те стварају, нарочито код осетљивих, врло озбиљне промене у плућима. Често се дешава да ветар донесе (разну прл.авштину у атмосферски ваздух, као што и киша може ваздух да прочисти, што се може најбоље опажати у пределима угљених рудника. Када је пак тихо време онда тешке соли из ваздуха падају иа тле, док лакше соли остају у ваздуху и око тих ситних делића окупи се у круг водена пара. То су они ситни делићи у атмосферском ваздуху што их је Лоџ назвао аеросил-има, који су испуњени електрицитетом једни позитивним, а други негативним и они сачињавају основу за стварање магле. Овпм делићима ваздуха врло се ламо прикључе разни микроби, кој.и нађу дово.љно влаге у ономе малом .Јоружићу паре који им чини једну врсту добре подлоге у вези са де-