Beogradske opštinske novine

Стр. 125

Општииске Новине

лићем праши-не и та«о добијају поподно тле за жжвот и развијање. Ово ау генијално доказали Трила и Фуасије стављајући микробе у гасове који су се .стварали распадањем хране. Овакви живи микроби око делића прашине врло су погодни да разносе разне заразе с места иа меето. Микел је иопитивао прашину париског ваздуха и нашао је да у граму прашине из једне куће у Рајвској улици има 1,300.000 микроба, а у граму прашине из улице Риволи нашао је преко 2,100.000 микроба. Овим је хтео да нам покаже колико је прашина богата разноврсним микробима. Лаверан тврди да у болничким собама, где леже оболели од плућа, после великог чишћења сутра дан је болесницима увек горе. Доказа»о је у заводима где су склоништа за престареле људе да је смртност много већа нарочито код астматичара, сипљивих и оних који болују од плућа у добу када су ^магле, када је облачно и када је депресиј-а амосферска, јер се онда налази највише прашине при самој земљиној површини. Борба против прљавог ваздуха је једно од најважнијих хигијенеких питања, која је одавно привукла пажњу целог научног света. Али на жалоет, до данас се још није успело да се задрже комадићи угља из дима, прашина по улицама, разни шкодљиви гасови и пепео. Данашња огр-омна градека фабричка предузећа евију врста која се греју евима могућим м-атеријалом, лађе, локомотиве и т. д. нису још успели да про-нађу иеку нарочиту оправу да задрже дим или да га јаком ваздушном промајом баце далеко у атмоеферу, да што мање шкоди организму. У Евглеској поетоји још од 1845 год., а у Француској од 1898 год. нарочите уредбе по којима дим од фабрика не сме да смета еуседству, а еопственик ако не учини све што је потребно да то

отклони осетно се кажњава. У Енглеској постоји нарочита лига „5 токе А&аМгеМ" чија је сврха да пронађе што бољи начин или сретство да се овет опрости дима и прашине по гр-адовима. Ова је лига дошла до добрих резултата препоручујући за опрев као и индустриске сврхе употребу кокс и гас за гориво и то по неком нарочитом систему и про- ј цедури де Ват-а за велика индустриска пре- ; дузећа. У Француској се то исто ради нарочито по предлогу Шазала у Парламенту, а исто тако и од сртане Париске општине, учињени су енергични кораци код желеаничких компанија да 1се проучи систем за задржавање дима, као и начина да се одстрањује прашина. Шта више о-ни су одредили нарочиту ; награду, коју даје ОЈ/ке ШаИопа1, за најбољи систем. Французи су још даље ишли тако, да је Префект париске полиције издао наредбу 1927 г. да се у домашају Париза као и његовнх предгр-ађа угљен мора свугде заменити или коксом или гасом, да се железнице у тим реонима не могу терати паром већ електриком. Тако се је мислило да се проблем дима реши. Али то је трајало непуну лодину дана., наређење је пало, те је остало по старом. Што ее тиче пак прашине, која долази из фабрика димом успело се је толико, да свака од њих на димњак мора комисијски да стави врсту колектора који опречава излаз прашине, а пропушта само дим. Ипак се је и овим у неколико успело, али ипак за хигијену није дој вољно. Како и Београд сваким даном добија све више нових фабрика разних врста, те је и нас почео дим /та гуши, а који ће нам све више и више досађивати, мислим да не би згореI било да се и ми угледамо и примимо већ сте■ чена искуства других.