Beogradske opštinske novine

Страна 38

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

ни,м видицима, као и на Мирогоју, модерном пробљу у чијим аркадама почивају народни препородитељи, велики лолитички и културни вође, где се налази и лепи сгаоме.ник пбоника Петра Прерадовића с уклесаним словима: „У твом пољу дај му гроба, Твојим двећем гроб му кити''. Загреб је у овему то,ме, као што је и у мистици својих полутамних црка:ва, у слаткој домаћој речи „кај", у шаренилу свежих, бе-

Загреб: Каменита врата

дала незабораљни тип племените, чисте пучанске девојке нашег шрелаза између средњег и етовог века. Гледате је и «е можете се од ње растати и мање мислите на уметника, а више на песника и на цело доба, које она преставља. Стоји баш «а излазу из Каменитих Врата, лицем према Горњем Граду,. на месту, где ј,е некад била кућа њезина оца, старог мајстора Крупића, иа месту, где се иекад Дора састајала с витешким племићем Павлом Грегоријанцем с Медведграда.

Градска општина Загреба похвално настоји, да град подигне у свим смеровима смишљене социјалне заштите, изграђује плааиове и на темељу личног искуства и на темељу богатог материјала, што га је прикупила у осталим градовима. У њезином иачелнику Др. Сркуљу свака акција оее врсте наилази иа јпотребиу потпору и разумевање. Полако ступате улицама старог Шенојина и Матошева града. Његово је лице изграђено, особине фиксиране, атмосфера одише посебним, специфичиим задахом, који му не дозвољује, да изађе из свог ритма. И иајмањи део града заправо је град у целини. Сав је Загреб у свакој својој и нај.мањој улици, на Јелачићевом, као и на најзнаменитијем од својих тргова, у Тушканцу једнако као и у Максимиру, Јосиповцу, Пантовчаку, Мошиискијевој улици, на старом Јурије®ском гробљу, које је данас претворемо у једне од најдивнијих шеталишта са незаборав-

лих рубача, малим црним капицама и огромним црвеним кишобранима својих шестинских „кумека и кумица". Јесење ^магле гоне живот с улица у домове, отварају казалишну, концертну сезону, повећавају живот еитеријера, дају места интензивнијем уметничком и интелектуалном животу. У уметничким салонима Бачић и Урлих излажу млади и стари, домаћи « страни уметници; и велико и мало казалиште раде активно. Међу књижевницима истиче се песник Домјанић, који је у својим дивним кајкавским збиркама зафиксирао и овековечио кајкавски дијалекат. Он је наш лесник ,Миреј" и „Каландал", наш Мистрал. Њепово дубоко југославенско осећање огледа се и у лепој песми „Ви Умирете ", спеваној за време балканског рата, а у којој је на песникова уста дошла до израза целокупна трагедија пречанских крајева: —