Beogradske opštinske novine

СтраМа 39

ОПШТИНСКЕ НОбИНЕ „А ми сваки бол Ваш и дрхтај знамо, Сва душа је уз Вас и срце нам цијело И страдат би с Вама и помоћ се хтјело, Ал што је још наше? Још жеље су само. Ми немамо друго и жеље те исте Већ злочином суде. Не ми смо сироте, И док нам и последње туђин не оте, Ми морамо живјет, сретнији Ви сте: Ви умирете!" Обилазећи дивне загребачке паркове, гле дајући његове дивне видике, видике града, који као и Београд има као украони епитет назив „Бели", сећате се речи његова барда, пеоника Шеное, чиј.и -се романи и данас читају у широким народним масама: , : Див«а си бујна си зелен — горо! Дигнем ли очи према теби, кад вечерње сунце појиграва врхом и долином, кад своје злато просипље твојим зеленилом, у мојој се души буде слике из давнине: врли јунаци, узносите госпође, љути силници, биједни кметови, а стари Медведград, пламтећи живим румеиилом, као да је опет оживио! Али није! Руши се стара градина, руши; ну даље, доље под гором успиње се сјајан, снажан као млађахан јунак — НАШ ЗАГРЕБ — ГРАД!" Дивном Ксаверском Долином потока Мед [■ештака долази се у Шестине, мало село у непосредној близини Загреба, које је до данас сачувало своју леп/у «ародну ношњу, где се уплив града испољује у уљуђености, у лепшем, културнијем начину живота њело-

вих пријатних становника. Уз Шестине, као дивно загребачко излетиште, долазе « сусед«и градићи: Потоусед ,и Самобор, који ј,е својим лељотама, старом племићском градином заиосио Прерадовића, Арнолда, Враза, где је Фердо Визнер Ливадић 1833. компоновао своју песму: „Још Хрватска није пропала...." На Јадрану, у градовима класичне Далмације: Шибеник, Сплит, Дубровник, Котор са овојим богатим, неупоредивим 1 културним опоменицима из свих историјских епоха, од-' бија се о њихове обале наша дивна мела-нхолична песма, у свима њима наше племе,. наш народ, наш леп« језик о ком је Прерадовић занооно шевао: „Дичити се можеш њиме: Њим цареви цареваху, Њим краљеви краљеваху, Славне му је лозе име, Славан пук га својим зове, И док биде слави в'јека Биће и он њојзи јека Од вјекова у в'јекове!" Као лозинка намеће се: непооредно упознавање, зајадничко штовање свих народних светиња на челу с нашим градоеима Београдом и Загребом, Сплитом и Љубљаном, Сарајевом и Скопљем, који ће на тој великој бази срећне Југославије и даље градити .народно благостање.