Beogradske opštinske novine

Страна 40. гпттгт-—— О П Ш Т И Н С К Е Н О В И Н Е Слободан Ж, Видаковић КРОЗ ВЕОГРАД

Ноћ : блага, свежа спушта се као модра сен са висине неба иад уморни Бели град. А о«, \"г,онуо у море електрнчних кандила, трепери и блиста као хиљаде лампиона када осветле залив у ватреној венвцИјанској ноћи. Београд је величаиствен у зору када се бујди; чаробан ноћу када спава! Са Калимегданског плото-а, на домаху старих бастиопа, о које су се кршиле стреле и раопрскавале ломбарде хиљаде оовајача, једа>н је Бнглез, путописац, узвикнуо усхићен:

Али сем ове чудне и чаробне лфиродае лепоте, шта Београд друго има, друго са чиме би могао да гордо стане уз .велике европске градове? упита ће нас неки скептични странац. Он нема мо.нументалних историских споменика старе славе и културе, јер је од искони па до данас увек и вечито био П|Оприште дквље борбе свих светских освајача! Али зато он можс светлога чела да каже својим срећкмјим друговима:

Калимегдан

— Београд је својим прирздним положајем најлепша варош у Европи! Само је Неапољ од њега лепши, и Цариград величанственији! Али, Београд се не бори о палму. Он је само горд због дарова провиђења! Изађимо на Калимегдански плато, када сунчана црвена кугла почне да тоне или да се рађа, попут Фрушкогорских гребена. Пред нама се указује призор диван до величанствености, као кад се посматра рађање сунца са Риги Кулма. Пред очима нашим пукло је недогледно море сремске житнице, а тамо далеко виде се мрачне контуре Фрушкогорског масива. Сава и Дунав, блиставо плавичасти, као да су поплочани! сафиром, преливају се на сунцу као капљица росе на плавоме зумбулу... А њихови бели пенушави таласи, ношени ветроад, изгледају на немирне рибице или беле галебове када се брчкају на површини воде...

— Ја немам додуше историских споменика, којима би се ви дивили; али зато највећим делом ја сам учинио да их ии имате! И рекао би истину! Још од нре две хиљаде година њега непрекидно руше, нападају и пљачкају сви некултурни и кулпурни варвари света. Као ниједан други европски град, Београд је преживео навалу Келта, Хуна, Римљана, Авара, Сср:.:ата, Гота, Гепида, Византинаца, Мађара, Грка, Турака, Бугара, Немаца, и Ауетрија_наца. Сви су они рушили зидине Београда, палили његове зграде, убијали његов<о становништв'0. Наш је Бели град у данима најезде ратовао, а у данима мира спремао се да ратује. И док су срећни европски градови подиеали катедрале, културне споменике и архитектуру, дзтле је Београдско етановништво подизало бастионе. Као што је Србија чувала Запад од најезде фанатизоеаних исламских хорди, тако