Beogradske opštinske novine

о П Ш Т И Н С К Р. Н О В И Н Е

Страна 41

је Београд чуаао Беч, Грац, Пешту, Праг и друге ближе градове од черкеске пљачке и анадолске иалежи! Али, у пркос евега тога Беолрад има нешто дивно, нешто сноје, што сем њега има у тако изразитој форми још само Париз. То ј е његова сиецифична душа, широка као непрегледне руске степе, темпераментна, осетљива, која је од вајкада била ехо наш-их иатн>и и наших нада, јерохиетска труба наших болава! Откад је ан Срнски, а то је одчлрве половине 12 века, па кроз цео свој даљи жиеот,

цијалној израдио је био један еминентно београдски ТИ1И, темпераментан до бунтарства, националан до егоизма! Не сме се губити из вида да су старе освајачке расе, које су господариле Београдом од Келта до Турака делом изумрле а делом се претопиле у културније староседелачко насеље. Цинцара, Грка и Јевреја било је од вајкада мало. Београдски тип заснован је у ствари на масама шумадиских и мачванских сељака, који су прилазили вароши, нарочито на оном великом броју досељеиика, које је почетком своје владавине кнез Милош пре-

кад год је био наш, Београд : је био не само мозак Србије, него и срце њено! Од дана када су српски народни жандарми помлатили Турке Ерлије због „сукоба" при узимању воде са Чукур-чесме па до ових дана, Београд је био праведно бунтован увек на страни социјалне правице; он је своју крв просипао и кад је у интернирању краљице Наталије гледао један бестијалан атак њеног М|ироп|Омазаног мужа на светињу материнског осећања, такав је био и кад је била мљртовска демонстрација, где су као муве поубијани сви режимски студенти и омладинци, такав исти и кад је дошла анексија Босне или када је убиством последњег Обреновића запећачен један бруталан режим насиља и крви! Друкчији пулс, друкчији душевни нерв бије у Београђанина ;но у другога. Живот вечито у борби националној, политичкој и со-

сел.ио. из нишавске и моравске долине, испред обести Турака. И тај Баоград, узвишенији од његових природних лепота; лепши од његових модерних грађевина, јачи од његоеих градских зидина, тај Београд нека вечито живи, јер ако он икад умре, за њим ће горко преплакати не само Југославија, иего и цело младо чонечанство, за чију је по.беду дао толико често и толико много своје племените крви! На жалост тог Београда по мало али стално нестаје. Сад је ои већ космополитскији. Више трповачки но беомски, више европски него балкански, ®ише југославенски него српски. Зато се многи стари Београђанин данас вајка: Пре ратова знао сам сваког. Често пута због многих поздрава, по неколико минута нисам могао да ставим шешир на глав\ као онај јунак Биктора Ига што је кроз Тиљерије увек ишао гологлав! Сада у Београду

Дом предратног Београда