Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСкЕ НОВИНЕ " " ' •-* ~= Страна 43 Јов. Ђорђевић, проф. Сто година из прошлости Београда Србија губи престоницу Београд

Последн>их годинл јсвоје владе деспот Стеван Лазаревић је . често болов-ао у својој престоници Београду. Стога још за живота одреди себи паследника на престолу, јер није имао деце од своје жене Гркиње са острв-а Лемноса, рођ.аке ондашњег грчког цара. Тога ради је сазвао државни сабор у Сребрници код Рудника планине (14-26. год.). На овом сабору је деспот Стеван изнео све опасности од Турака <ако земља у случају његове смрпи остане без одређеног наследника. Сабору је тада саопштио и своју одлуку, да је одредио за свога наследника свога сестрића 1 Ђурђа, сина Вука Бранко1в«ћа. Летописци оиога доба су нам забележили да је било протеста противу Ђурђа, јер су многи били очевидци непријатељског Ђурђевог рада гаротиву деспота Стевана, свога ујака, али су се најзад умирили и Ђурађ је био тгримљен за на-следника на престолЈу деопотовине Србије. Затим је деспот Стеван посаветовао властелу и народ да се сви прикупе око Ђурђа јер су прилике по народ арло тешке, и тешким је клетвама проклео све оие који би дали шовода раздору и свађи због наслеђа престола. Затим је деспот Стеван израдио те је и маџарски краљ Жигмунд признао Ђурђа за наследвика Стезанова у Србији и да уговор, који је постајао између њега и маџарског краља има да важи и за Ђурђ.а, као владара Србије. Ово што се радило у Србији није било по вољи султану Мурату II, јер је се он спремао да после деспота Стеваиа »аследи Србију. Стога крете војску на Србију, допре до Крушевца, заузе га « опустоши околину. Срећом 1по Србе онога доба, букне у то време устанак у Карамалији (Арабија), у Малој Азији, противу турске владавине те је султан морао да угуши што пре тај устанак. Деопот Стеван је искористио ту неприлику султанову, и понуди му мир, преко својих посланика. Оулта1н прими понуђено измирење, остави Србију на миру и врати јој освојене крајеве и градове. После смрти деспота Стевана Лазаре®ића (19. јуна 1427. год.) Ђурађ заузе тресто почетком септембра те године и ,из своје престонице Београда иочео је Да влада земљом. Ну, тада објави прече право на српски престо тадашњи турски султан, поменути, Мурат II наводећи, да је он уаук султана Бајазита, који је био ожењен сестром деспота Стевана Лазаревића. На основу о®ога он затражи Србију од деспота Ђурђа Бранковића. Како деолот Ђурађ иије могао да при^стане на ово тражење, султан иосла војску на Ср-

бију, која долином Јужне Мораве продре до Крушевца и освоји га. Друга султанова војска освајаше деспотове градове и крајеве у Ситници и Ибру. А сам султан, са великом војском нападе на Ново Брдо, велики и утврђени град, највећи и најнасељенији град у Србији онога доба. Опсађени град је се јуначки бранио и иидело је се да га султан неће моћи олако освојити. Маџарски краљ Жигмунд, место да брани, као сааезник деспота Ђурђа, Србију од голике силе турске, он заузе изненада Мачву и Београд, под изговором, да их Турци не би зшузели. Краљ Жигмунд покуша тада да заузме и град Голубац, на Дунаву, али наиђе на отпор голубачког војводе. Тада маџарски краљ нападе с војском на Голубац. Тако се отпоче борба око града Голуица, јер га је војвода (Јеремнја) десиота Ђурђа јуначки бранио. Док се на северу деспотовине ово дешавало, дотле је султан Мурат II нападао Ново Брдо, које је храбро одолевало нападама пурским. Ова јуначка одбрана Новога Брда у зимње доба, које наступи, учинише те султан Мурат II прими деспота Ђурђа понуду за мир. И кад преговорачи већ беху мир лривели краЈУ, војвода Јеремија понуди султану на преД а ЈУ град Голубац, који Маџари нападаху свом оилом и са сува и са Дунава. Султан заузе град Голубац и цело подунавље до града Видина. Пошто је свршио ове послове а Ново Брдо није могао да освоји, султан пристаде на мир али задржа за себе Крушевац. Деспот Ђурађ се обвеза на годишњи данак у 50.000 дук. и на помоћ у ратовима са 300 коњаника када то султан затражи. Тада деспот Ђурађ поче зидати Смедерево и нресели у њега своју престоницу (1429 год.). Услед ове оиасности од Турака Београд постаје од тога доба јака одбрана јужне границе маџарске државе. Град Беолрад је наш деопот Стеван Лазаревић био тако добро оправио и утврдио, да маџарски краљ Жигмунд није сада предузимао никакве радове око његовог бољег и јачег утврђења. Само је појачао посаду за одбрану његову и јачим ланцима снабдео пристаниште да би спречио изненадни уиад напријатељских лађа, нарочито ноћу. Тако се помиње, да је поред војске од Маџара, Хрвата и Срба, из своје државе, у њега довео из Пруске ритере, „Јовановце" и сместио их: у горњи и доњи град.