Beogradske opštinske novine

Страна 44

У ово доба (1432 год.) путовао је преко Беча и Београда „цариградским друмом" за Цариград, фрднцуски ритер Бертрангон де ла Кроклјер. Описао је овај овој пут и свој боравак у Београду « код деспота Ђурђа. Сем онога што смо већ навели о Београду, у ранијој расправи, за владе деспота Стевана Лазаревића, де ла Брокијер наводи и ово: „Београд је јак град, може ју њега да се смести 5—6000 коњан-ика. Има доста и артиљерије". Он помиње две куле, једну с једне а другу с друге страее прнетаништа. Ово ее пристаниште затвара јаким ланцима кој« полазе са ових кула. Пристаниште је велико и може да прими двадесет бродова. Наводе даље, да је видео на Сави дванаест лађа, које ©ећих које мањих. У опште о Београду вели, да је један од најлепших и најнапреднијих градова у тр доба". Београд је имао своју засебну управу у држави. За запозедника у њему краљ је поставио капетана. Овај је имао под собом два поткапетана, један за горњи а други за доњи град. Као капетани у Београду ном-ињу се. и синови нашгга народа. Између оеталих да поменемо четири брата Луковића — Таловци (названи по имању — властелинству - • Таловци, у Хрватској, које им је, као награду за учињене њему1 и држави услуге, поклонио маџарски краљ). Они су један другог замен>У1вали као капетан« у Београду. Од ове браће се, у ноловинн 15. века, највише проелавио Јован (Иваи) Луконић — Таловац, бранилап пеограда од Турака. Кад је умро маџарски краљ Жигмунд (1438. год.) на престо ступи његов зет Алорехт Хабзбургоиац. 0®у шромену на престолу хтео је да искористи турски султа;< п да нападне на Маџарску. Ради тога је од свога таста деспота 'Бурђа затражио Смедерево, да му служи као ослонац за прелаз у Маџарску, поред оних градова које је већ имао на Дунаву. Још 1435. год. деспот Ђурађ је приморан приликама, дао своју кћер „лепу" Мару оултану Мурату II за жену, те је султан, ваљда, рачунао ка сигурно, да ће му српски деопот уступити тражени град. Кад му деспог Ђурађ одби Јахтев, султан нападе иа Србију (крајем 1438. год.). Деспот Ђурађ је са женом Јерином и најмлађим сином Лазарем прешао у Маџарску а турска војска оевоји, после мале борбе, крајеве око Белице, Лепенице и Рудника, свуда палећи и пустошећи. Друге године 1439.) са великом војском приспе сам султан под Смедерево. Њега је бранила српска Јпссада иод заповедништаом Ђурђевог најстаријег сина Гргура и Томе Кантзкузема, брата деспотице Јерине. Послс тромесеч1не опсаде Смедерево се мораде предати Турцима, јер деспот Ђурађ није могао из Маџарске да пошље никак^у помоћ бран1Јоцимс! смедеревским.

Тек паеле освојења Смедерева, ( с прслећа 1440. год.) удари султан на 13еоград и поче га тући из велишх и малих топона, којема бацаше ђулад и камење како у грлд тако и на зидове да би их рушио. Заповедкик одбране Београда био је поменути Иван Луковић-Таловац, витез „Јовановског'' реда. Седам месец« је он јулачки одбијао нападе и јурише турске војске -- јаничара. За то време није дошла никаква помоћ граду из Маџарске. Брагодарећк јунаштву команданта Београда и његове посаде, клја беше каоружана пушкама, тада ново оружје, турски султан је био одбијзн и ако му је једна војека већ била продрла у Срем. Убрзо за овим умро је маџарски краљ Албрехт Хабзбуршки, настали су нереди окс избора новога краља али Турци нису нападали Београд « ако су господарили у Смедереву као и у целој деспотовини Србији све до 1443. год. Али опасност не само за 5еоград но и за целу Маџарску од Турака била је велика те маџарски великаши понуде круну псљском краљу Владиславу и он ју је примио. Одмах за овим настаје припремање за борбу противу Турака на чему је живо радио п еам српски деспот Ђурађ, боравећи у маџарској држави. Војвода маџарекота краља Јанко Хуњади (Сибињанин Јанко, наших народних песама) отпоче борбу с Турцима и потуче две еултанове војске у Ердељу. За овим маџарско-пољски краљ Владислав и наш деспот Ђурађ Бранковић пређу с војском Душав (1443. год.), потуку турску војску, ослободе Србију, деспотовину, и долином Мораве и реке Нишаве продру до близу Софије, тукући на овоме пулу турске војске, моје су покушавале да им 'спрече даље надирање. Последица овога ратовања је Сегедински мир 1444. год. између Маџара, деспота Ђурађа и турског султана на десет година. По овоме миру деспоту Ђурђу је била враћена деспотовина. Због доласка на турски престо младића — оултана, маџарско-тољски крал. Владислав не одржа о©ај мир но исте године пође у рат противу Турака, идући долиноц Дунава ка Црном Мору. У борби код Варне (на Црном Мору) Турци потукоше хришћане тако страшно да је у борби погинуо и еам краљ Владислав (1444). Из борбе се спасао, са малом пратњом, војвода Сибиња^нин Јанко и преко Румуније вратио је се у Маџарску. Овде је се одмах почео спремати на Турке да би осветио тај пораз. На њих је пошао гареко Србије и долином реке Раоине „Јанковом Клисуром" и стигао је на Коеово (1448. год.). Овде су га Турци потпуно потукли те је од тога доба и остала наша пословица „прошао као Јанко на Косову". Овакве прилике у маџарској држ.ав« много су ометале и напредовање града Београда и ако је деапотовина Србија била слободна од Турака и готово целу своју трговину вр-