Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 45

шила преко Београда. Страх од Турака је био вели«и и аправдан али иурски султан Мехмед није хтео да искористи победу своје војске под Сибињанин Јанком на Косову, јер је био заузет припремама за освојење Царилрад -а тога последњег остатка >некада велике и моћне грчке, византијске царевине. По освојењу Цариграда (29 маја 1453 год.) султан је провео неко време око његовог )уређења и оправљања, јер је за време борбе био доста порушен.

кав отпор Турцима да су се томе дивили сви. хришћани у Европи онога доба. Ове нападе на град рјуководио је лично сам султа« Мехмед. Из гопова су бацали на прад ђулад и камење 1и наиооили су велика ква-ра бедемима. Али што су Турци то:повима дању порупшли, иосада гр-адска је ноћу поправљала. Једнога дана дође до борбе «а Дуна^ву између лађа турских и хришћаиских. Неопажене од Турака, једног дана у свануће, шусте се хришћвнске лађе, вероватно Дунан-

. ... , .л., гдЈ« - ф -

Изглед Београда када су га Турци први пут освојили 1521

Пошго је завршио важније послове у Цариграду, који учини својом трестоницом, оулган Мехмед нође с војском на Маџарску, прелазећи опет преко деспотовине Србије. Јуна месеца 1456. год. турска је војска већ била дошла под Београд. Савременици веле, да је о^вај -султан ов^де имао 150.000 војника, 300 тоио'ва и на Дунаву своју флоту од 200 лађа које великих, које малих. Оултан је војском олколио Београд од Саве до Дунава, опкоЛИВ1ИИ тако тврђав^у са суш. А лађе његове су тукле град са Дунава. Маџарска војска под Сибињанин Јанком је пожурила београдокој посади у помоћ и заузела је леве обале Дунава и Саве према Београдском граду « према гурској војсци. Са војском Јанковом био је, као иапски изаеланик, калуђер Јован Каоистран, .који је, и сам храбар и јуначан, храорио и одушевљавао хришћанску во.јску за борбу противу неверника. Главии стан Сибињаннн Јанка био је у граду Земуну.

месец дана оез нрекида Јаничари С У нападали на град али га нису могли осво|ити. Посада у граду, где је било више Срба и Хрвата но Маџара и Немаца, давала је та-

ским рукавцем, у Душв ближе Београду и запрече пролаз између Београдске тврђаве и Земуна. Туроки султан нареди те се његова флота упусти у бс»рбу али је била побеђена. Има забележено код савремени1ка онога доба, да су ову битку решиле неколике лађе које оу Срби — Београђан«, за време онсаде саградил« и тога дана, у току саме борбе, реком Савом, изненада напали на турске лађе и нрипсимогли победи хришћанских лађа (14. јула 1456). Киван због овога нораза султан се ноче спремати за онш™ јуриш на на град Београд. То је извршио на седам дана носле тога ;пораза «а Дунаву. Турска војока — јаничари, у почетку јуриша, првим налегом, је заузела предграђе Београда али је тврђала дала такав отиор, да су се јаничари морали зауставити и ако је сам султан командовао воуском. Пред вече је предузет последњи покушај са општим нападом. Борба је била ужаона и крвава. Турски историчари су забележили да је у борби учествовао и сам султан са голом сабљом у руци .и да .је иосекао једног хришћанина. За време овога напада неки су јаничари успели да се шлтиу на бедеме тврђаве али су