Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 51

дузимачима Штајнлехнером, старијим и млађим. Месеца септембра 1852 под. почне се копање с исггочне епране таоред лута идући из Абаџијске (данас Краљице Наталије) улице, и ту се заиота иокаже онаква земља камву је Касаио лриликом иопитинања нашао, и ту се одмах почне зидати и темељ зграде. У темељ се узидају, поред уобичајених им&ва, и имена одборника. Али кад се наставило копање и дошло са друге стране, наиђу на само ђубре, пиштољину .и воду тако, да се 1није могло даље ксшата. Позван Касано пред Одбор, призна, да је он само на горњ-ој страни' бушио, а даље не, мислећи да је таиво земљиште свуда. Ајби Касано успе некако да се одбрани велећи да ће он, као ошо Млечани што су Венецију саградиди, подићи позоришну зграду на пилотнама. Од тога неће бити друге незгоде, сем што ће нешто скупље коштати. И одбор знајући да у цантру вароши нем>а за ову оврху :;годниј0г места ни толико празног простора, реши се да се рад настави. Почне се пилотов<ање .под надзором Касановим, а извршио та је тесач Липховски. И ту !се утроши око 5000 форината. Па ипак и над побијеним пилотнама појави >се вода, те се мораде опет са зидањем стати. Коаико је ово морало коштати најбољи је доказ тај да је одбор убрзо остао без новаца. И августа 1853 год. чланови одбора известили 'су мигаистра да оу због оскудице у новцу морали зидање прекинупи, и да траже позајмицу од 700 цесар. дуката. Колико им је 'био потребан тај новац, внди се :по томе што су нудили у залогу ^сав још неупотребљени материјал који су набавшга за псдазање зграде, и то грађу за кров, >материјал код позоришта и на циглани, чак и дуг олштине беотрадске за поправљен јој канал од пута до позоришта. Влада позајми 700 дуката одбору, али не на јемство непокретности, већ „на креди;т народног театра." Сада Касано даје нов предрачун, по коме тражи још 47.406 форината. Одбору је одмах било јасно да од даљег зидањанеће бити ништа више. Прилози од грађана нотрошвни су и више се не могу тражити, јер на злради није пишта видљиво урађево, и вера београђана била се грдно пољу'ћала. Тако исто, одбор није смео више ни од државе да тражи. После дугог колебања и савбтовања позоришног одбора, реше да се влади уступе „огаи локалитети, који су по пређашњем плану 'били за велику салу и кавану намењени" 'за сместиште ародне библиотеке и музеја. Али пре но што <су ови лреговори завршили, настају нове политичке трзавице у земљи, и оне трају све до 1858 год., када су се прилике сталожиле у земљи. Тзда тек, гаорембра 1859, узела је влада сав материјал,

спремље« за зидање, под своје „непосредно надзирање," као и „рачун о зидању тога зданија од казначеја одбора Јанаћа Куманудија." И као епилог целог тог малерозног преду-^" зећа, можемо само још донети став из комисијског извештаја од 1864 год. „да се са зидинама садашњим позоришта нема шта друго чинити, но да се, погаем је напред доказано, да се на темељу њином никакво даље предузеће зидања не М10же чигаити, са свим сруше." Нешто је <од овог материјала употребљено доцније на зидању но©ог позоришта код Кнежевог Споменика, а дрвану грађу, моја је за кров позоришта била спремљена, узела је државна власт и употребнла „на грађење ара у Морави за ергелу," као што гласи лисмо Министра Грађевина од 12 октобра 1866 год. Тако је београдско становништво најзад опет остало без позориш^не зграде, и ако је дало од своје стране и више гао што је требало. Срећом, кнез Михаило покренуо је убрзо поново питање по тој ствари, и његова је идеја уродила плодом. Да није нешто мало од >те фаталности, бар што се дужине грађења тиче, прешло и на ову нашу данашњу позоришну зграду код Кнеж. Споменика? И она је видана читавих осам година... Прво немачко позориште у Београду и прве представе у Великој Пивари. Године 1857 у почетку месеца јула дође из Загреба једна немачка трупа под управом директора Прајза, и поче давати представе у Шоповићавом ;купат,илу. Али како у то време београђани ниеу много ни мар|И'ли ни знали немачки језик, оио је позориште радило врло траљаво ;и брзо дсшдо до финанснјоког краха. Неки наши омладинци из тог времена, који су волели позоришну уметност, хтедоше да искористе ову пргалику — када су већ имали пред собом орган.изовано позориште — и да га преправе и посрбе, и тако омогуће Београду добру забаву. Та наша омладина наговори Прајза да се с њима удружи и да почне са њима да даје српске представе. Први покушај иопао је сјајно. Прва представа „Краљевић Марко и Арапин" била је дупке пуна. Треба нагласипи храброст наше тадање омладине, да у време када су Турци )још били господари Београда., дају комад |,,Краљевић Марко и Арапин," аде у двобоју Са Турчином ђаурин побеђује. Да се до' ове представе дође, највише је радио онда виђегаи омладинац Лаза Прапорчетовић, којисе ипримио главне улогеутом ко(маду. Убр;зо по пршој представи у ту глумачку дружину ступи толико омладинаца, Срба, да су они убрзјо чинили већину трупе. Директор Прајз, видећи да са оваквим .мешовитим представама иде мгаого боље гао раније, када је на немачком језику давао представе пред празном салом, премести овоје по-