Beogradske opštinske novine

Страна 52

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

аор.иштс из Шоа10вићсБог купатила у Кнежеву ГТивару. Беог.радска омладина €'храбрена колосалном посето-м у последње Ереме, осети се '.чајзад довол.ни сигурдом да сама има своје иазориште, истиоте Немце и образује потпуно »дилетантско друштво. Немајући позориице омладинци се погоде с неким Елмајером, те км он напраии позорницу за тридесет цесар. дуката. Одело и «ешто декорација добије дружкна и'з Крагујевца. То одело било је у огвар« својина раршје беотрадске стозоришне труне, која је етрала у кафани „Јелен," и кад га <кафана 'настрада у оном чувевом пожару, све спашене ствари' поклогаише вдрагујевачком позоришту. Дилетанти добииши тако све што .им треба, осетише потребу и за летиом завесом, и то са „српском глаином завесом." Лаза Прапорчетовић наручи од нашег тада већ познатог сликара Стеве Тодоровића да изради завесу и тиме „колико учини српоком псзоришту, толико и л&п спомен у тој завеси остави." Али Тодоровић је ипак за читавих п-ола века надживео ту завесу. За њену израду Тодсровић је примио 60 цесар. дуката. Дуго :оу се омладинци тсса сремена одушевљавали „лепотом идеје" која је на тој завеси београдског нозсришта била представљена. Ево једног описа те завесе: „На средини је би.о насликан гуслар седећи на стени с Музама наоколо, а пред шим су били «а подножју стене анђелчићи, који су из изв>ора иотичућег из 'оие стене, вадили и један другом додавали шкољке. С леве стране Вила, као иосредница међу музама и иародом водила је старца с дететзм, а другом руком показивала му музе. За овима је ишао иар-од нз Београда, а овај се видео из зачеља". Сема историја аве завесе иитересантна је и вреди је забележити. Ево шта се вели о њој: „ Наш је 'вешта-к радио на тој завеои у старом зданију гш даиој му мери; но кад је требало да је наместе, видело <се, да је мера била не-

што већа, те се тако завеса. морала сузити. Тако је остао само један део народа. Али. кад је после Свето-Андрејоке скупштине, — која је позорнаду ломварила т за своје иотребе удесила, — иова псвордица прављена, исгаадне случајно још мањи от.вор но пре. Тако се глаЕна завеса опет шзрала сећи. Тако отстадне сасви'м.народ и дете, а ос!тане само Старац и Вила. С друге пак страше отшдне Полихим«ија. Псшто се каоније позориште преместило у Сушићеву кућу у Космајшу улицу, и рђавом адмтакистрацијом пропадне позориште, буде и ова заееса узапћена од со.пст.венкка зграде Сушића, те је најзад ноии закупници куће упропасте". Из рукописа, који је сачуван из године 1857, види се да је ова т.рупа давала у месецу јуну исте године лет представа, а после продужила до пред саму Светс-Андрејску Народну Скупштину, али какве су комаде давали .не зна се 'више. Тек од 31 октобра 1867 године, сачуван је гписак даваних комада, међу којима су већина од Стерије Поповића,, Малеткћа, Матеје Бана и других сада ©ећ непознатих .писаца. Од сревода највише је даван Коцебу, а врло мало Шехспир (Ромео и Јулија) и Волтер (Заира). Последња представа дата је 12. октобра 1858 године. Од 10вих представа наЈвећи је приход био 1801 грош или 356 динара, и то за комад „Крстоношци", за она времвна најлепши комад и „касаштик" без упоређења. Најмањи приход био је 80 гроша или 16 динара, и то ,за предстазу „Три пријатеља". Интаресантно је забележити камво је било мишљење о тој позоришној трупи. Ондашња наша „аристокрација и богатије грађанство" гледало је готово преко рамена на ту „детињарију" млађих људи и чиновника, а само су средњи сталеж и сиротиња тражили духовне хране у позоришту. И зато што „више кругове" иије могла придобити за себе, ова позоришна трупа морала је убрзо пропасти. 1иће се)