Beogradske opštinske novine

Страна 64 ОПШТИНСКЕ Н0ВИНЕ Владнслав Миленковић, новинар. Приврелно подизање градова

Оривредни развитак једнога града, зависи, поред осталога, и од тога у колико се и како о томе стара његова комунална иолитика. Општине, нарочито великих градова, имају знагнога интереса да унапређују привредну радиност свога иодручја. Тиме већ оне стнарају услов за извршење свога задатка на гаољу овестраног развијања и унагаређења .свих мотреба сазременог и напредног градоког живота. Градови, 'привредно развијени, одбацују веНе приходе; њихова привреда је стални извор арихода; од активиости привредне радиности зависи , умногоме и напредак самога прада. У опиггем систему унапређења привредне радиности комунална политика -своју акцију на 0 'вом пол>у врши углавном у форми давања разних повластица, које представљају одступање од утврђених норми. Те повластице могу бити раановрсне. Оне су одређене намером до .које се висине и у ком правцу жели развијати градска привредна радиност. Најчешћи пример ових повластица са којим се сретамо готово «од ових велимих градова јесте уступање општинског земљишта по нарочито поаољним ценама, а негде је то чињено и бесплатно. Друга, такође, честа новластица јесте, јевтиније снабдевање водом, електриком, гаоом, даље јевтиније везивање канализације и, најзад, давање кредита под повољнијим условима од стране градоких штедионица. Затим долази низ повластнца у погледу свих општннских оптерећења, као и повластица у погледу плаћања терета. Овде се нарочито полази са гледишта, да се робни промет у граду и ван њега учини што јачим и слободнијим, као и то, да се градска прерађивачка привреда обезбеди што јевтини|им снабдевањем свима потребним оредствима рада, а нарочито сировинама. То су углавном мере које комунална политика предузима у циљу унапређења привредне радиности. Привредна физиономија једнога града умногоме зав^иои од тога у колико су ове мере за унапређење предузимане систематски и пла!ноки. Општина, као ооновно управно и привредво тело, може много да допринесе унапређењу привредне радинооти свога подручја. И на њу, као и на државу, после рата у погледу старања за унапређење привреде постављају се шири задаци. Истина, ова питања редов1но повлаче собом и велике тешкоће, које долазе отуда што су сва она у најтешњој вези са финансијоком политиком једнога града. Али ту здрава комунална политика узима у обзир будућност, која јој често пути у врло малом размаку надокнађује учињене уступке.

У шом погледу нарочито су велике тешкоће после рата.. Оне су у многоме допринеле да се комунална политика на пољу унапређења иривредне радиности није могла афирмисати у пуној мери. Код нас се у последње време показује велико интере-совање појединих градова да у овој реон привуку што више индустријских предузећа и, на тај начин, појачају привредну активност града. Тако је пре 1извесног времена олтшина у Суботици донела одлуку да земљиште у своме реону уступи за подизање индусгријоких 'Објеката по нарочито повољним ценама. 0:зоме су следоаали и други градови. Карловац је својом акти;в.ном политиком тривукао кожарску, текстиљну и дрварску индустрију. Вараждин је у овој години привукао на своју територију предионицу свиле која ће упослити око 300 радника. Сада се ради и на подизању фабрике шећера, што би повољно утицало на развој пољоприиредне производње у околини. Активну политику потпомагања привредне радиности води и сплитока општина и т. д. Лолитику привлачења индустријоких и других привредних предузећа на своје подручје водили су и воде еви већи градови. Таквом нолитиком стварају се велика концентрисана насеља у којима задаци комуналне политике постају многоструки. Али исто тако развија се и велика привредна активност која одбацује тариходе и даље омогућује извршење свих тих заадтака, које су на комуналну политику поставиле увећане потребе града. Да наведемо за ово један пример. Когод је путовао Србијом последњих година морао је уочити појаву назадовања многих вароши, о варошицама и да не говоримо. Ту долазе у првом реду она места чија привредна оонова почива на пољопривреди, трговини и занату. Пољопривреда је већ дуже времена у кризи па, према томе, страдају и трговина и занат. То изазива умртвљење привредне активности што има даље за последицу слабљење и паралисање и осталих манифестација јавног и културног живота једнога града. Међутим, у саав^им другом су положају они србијански градови у којима је развијено и нешто индустрије. У њима се осећа већа привредна актиЕност и већа живост. Ово смо само узгред напоменули да би се јасније видела важност комуналне политике у области привлачења и унапређења привредне радинооти. У најновије време Запреб је на овом пољу показао врло велику актионосг. Општински одбор, схватајући важност даљег привредног развијања и напредовања Загреба, узео је