Bilten Bitefa

15

Upravo ođatle su i počeli da se umnožavaju nesporazumi koji su u vidđjenju pojeđinih kritičara ili u "usmenom" nezadđovoljstvu dela pozorišne publike dobijale dramatične akcente opređelenja za i protiv BITEPA, što se u daljim polemikama projektovalo u ravan socijološke analize i podela na M1iberale" i "konzervativcoe", na one koji su za čisto univerzalno pozorišto i ono koji su za utilitarno podagoško'. pozorišto. Manje je interesantna činjenica, iako se me može negirati njon snačaj u kojoj su se meri na krjnjim tačkama ove điferoncijacije iskazala različita astotička shvatanja ili čak suprotbstavljoni pogledi na svct u kome živimo. Znatno je intorogan– tnije jedno drugo pitanje kako je došlo do toga da se na bazi odnosa publiko prema sbiru pozorišnih informacija ip različitih krajova svota stigmc do razmišljanda o podelama društva u kome se te informacijo prikazuju? |

Možđa joe od sporednog značaja i to kako je đošlo do zameno odpredjonih tozz, najvebovatnidje aomenzioniranjem OVOB fostivala izvan roalnog, ali jo bitno az. sc veštački negovala& jedna okolopozorišna situaciga u kojoj su se informacije o Tazličitim bendđoncijaema sconskog izraza, iz različitih društava, koncontrisane u jednoj sredini koja jo, bakođjo, u mnogo čemu spocifičn&, namobalo kao mođel proma kome imoba da so poravnavan ukupna praksa našeg pozorišta, Naravno, bukvalno takvih deklaracija nije bilo, ali su tonzije "tbohnižiranog mita, doprinele stvaranju takve "dirigovane", jodino pravoverne okoloscenskc atmosfono,„..

UNIVERZALNI I KONKRE/PNI IDBAD: Zahvaljujući nokritički i rekloemno propngandnim tonzijomas BITEF je, inačo dragoconn informacija, ppoe svoga za pozorišne radnike, intogralnim DPOuzimanjem nocroalnoe ulogo da budc univorzmlni kontrapunkt našem pozorišnom životu vromonom gubio po nošto i od svojih realnih mogućnosti, da stimulira naše pozorište na putu otkrivanja novih formi SCCnSKOB ipraza, Narcalno je tvrđiti đa joe ovaj festival ostajao boz ikakvog uticaja na jugoslovenski pozorišni živob, ali BITEP jc „, u izvosnom smislu, za naše pozorišne prilike označio izgubljcno pozorišno VTeMG,

Naime, našem pozorištu, Dpo mnogim oboležjima konvoncionnlno, suoprotstavljan dje arukčiji idoal pozorišta, ali ideal koji joe, svojom integrainom vokacijom, nastao·u bitno drukčijim drušbkvonim uslovima, Kao iskustvo i poenta različitih trađicija. U tako voštaečkim khonstituisano;j raMni, koja joe samo delimično komunicirala sa izvosnim "olitnim" strukturama, kondoenzosao se obpor koji je đolazio iz dva toka: od strance samih pozorišnih radnika koji, iz Vooma različitih motiva, nisu mogli đa prihvabe takvu nasilnu, proekonoćčnu zamonu idđeala pozorišta, a zatim iz svih društvonih slojeva, koji opoet iz rapličitih pobuda, nisu htoli da svoje pogleđe idontifikuju sa celinom značonjja pojodinih pozorišnih tonđoncija. Ova vrstan otpora, inače vrlo raznorodna, no može se uopšteno Oogonjivati voć i zbog boga što jo, ma đa ne uvok, prirodna posledica naših gocijalističkih društvonih uslova, našeg pogilcda na svotb, koji nc možc Ga prihvati colinu đoprogsivnih znnčenja, sadržanu u pojeđinim sconskim eksperimentima. Pri bomo treba napomonuti da su pojedini kritičari, vorovatno S pravom, naglašavali da takvi oksporimontbi u sredini u kojoj su nagbali imaju u celini progrosivna i rovolucionarnms svojsStVG., Medjutim, različito su istorijske ravni pojedinih sredina, te su rnzličiti i pojmovi rovolucionarnog; ono što u jednoj