Bilten Bitefa

DŽ

Tir ašovom ruži svoje Živofžno delo, baj krvavi "apsurdni zid". U tom očajničkom naštojanju ga ubijaju. Na svetu se ništa nije promenilo: još jedna žrtva, ali zid – ostaje...

Licau nije pokazao ovaj Lirov pokušaj, Đta više,„on izjavljuje đa je četvrta čebvrtina komađa nepotrebna. Ako dje tako, onđaa je suvišan i prvi deo: intbrođukcija zida, Livpovog političkog slepila imokrutbnosti, početak zavore: (taj zid koji gradi jeste poveska na Lirovom viđu, ona bi brebalo da padne kad bivŠi tločitelj progleđa, pošto mu izvađe oči... (Ako pak nema početka i kraja komnđa, iz čega onđa proizilazi i čemu leži njegov. sređina?

U komađ se ulazi s naporom, u be "krpe" kostima i epoha, čudno ovužjje, obuču, maske, vreme koje se često zaobilazeći ma-– še proteže milenijumima preko zbrko wločina onog starog zabVoTskog ređara, čuje se poezija koja katkedđ pripađa više knjizi nogo sceni, muđmro misli o zakonu i zločinu, vlasti, korupciji, ·patnji i milosrdđju, o životinji u kavoezU, smrti, istini... "TL Šrtvuješ istinu da bi uništila laž i žrtbvuješ život da bi uništila smrb...

Delo se otbvara nm pravi način: zavera umesto sekspimpovsko "delenja zemlje” iz skasko, ali poslo sve seo nastavlja kao "mlobna" ali ipak bajka, "nosredjenn", hladnija od P"Pakloane po= moranaže”"”... . | Ročeno jo kako se ne zna ko ovde višc pati - mučonici ili mučitselji, Nama je nedoumica bila jasna -– niko nijo previše psntio: svoe vromo jo mučcnn lutbka koda JO prodstavljala Voringtbona. (Vojnik A.: "Poglođajtoe mu u oči, godpodjo. To je prnva patuja"). O patnji se govorilo ali dje onna"fingirana"ı stalnim prisustvom intbkelcktiuasino konstrukcijo umosto "mehanizma mučcnja", predstava je ohladjons bespovopabno„. "Svet nijc ono što mislim, nego što doživljavnm (Herlo-Ponti). Svo značajne idcjo u pozopištu do svosti dolaze proko uznomimroenih čula, a u prodstavoma koje "misle patnju" postaju hloadnc izjave... Zbivanjo se "lodđi u ostotbici", mnogo misli i ona od tri hiljađe godinn i glođanju unazad kroz historiju kao sliku nasiljn pa unapred kroz bol za kogm ncmn mnogo nonđoe da sc smanji, postaju "sumnjive”, ili opšta mosta, njihov poozija je u opasnosti...

Bol lutko kojoj lomc ruko i bođu uši no postoji, kao što je NLirov bol dok mu vadđo oči nođovoljemn, Lir, ispod svodjc mrnčne maske ostajje prikazan, "stranac", lutka koja BVO vidi, & mmlo. razume i ogoća, kao da dje zalutao no iz arugob vromonn, nogo SG. aruge plancbo„ Ali tbaekav, ni on Se nas ng tičc baš mnogo

Zomišljam kako se Lir igra "na kraju svota”, nn rubu Oostrvn iza koga jo pustolina, pan dei > i d bogmislon. bira zOmišljam kao boskrajni prođoo zalocdjonog jezoa sa malnaparibcovskim slikama mrtvih ljudskih glava i konja ukočonih nana krvavoj površini. Hlob jo hlcb, patnja jo patnja, smrt jo smrt. Kratak proglja raspadanja. Ako jc svot (to "veliko glumništo buđals", | Lir, Bekspir) bos milosrdja lud, njogova mapa je Lirova ludač- i kn Možulja, Lir - bo jo noprostani po djsa Žž DOosle b i tb k o, u jodnorn tronutbku ne snmo nonja i opda jo to pojsnž otvoponc ljudske ubrobs. Dopuštnmo da onnj koji umc da glodS vidi sav svob i u Anntbonmiji dr Nicolaosa Tulpa, ali Licnuog Lir premslo ili ništa mijc ncučio ni o Tatištu ni u tojoenstvonojdj utrobi svoje kćori, kao Bbo no bi ni da prigugstvujo Bošovoj Oporaciji glocve,„ SoMspirov LbiT, volonajstor pctnnjoe, bvrđi dz čovek mežo de viđi kako jc u svotu i bus očiju - glodaj svoji