Bitef

IZ RAZGOVORA PRED PREMIJERU

■ Karel Kraus: Kod scenskih mterpretacija Cehovljevih drama, mogu da nas zainteresuju veoma grubo govoreći ili osećanja i ponašanje ruske intel ig©n ci je u ustajaiom podneblju reakcionarnog pnitiska pasle atentata na Aleksandra 11, iti sudbine bica ikoja nisu u stanju da ostvare svoje predstave o životu i njegovom ‘ispunjenju, posto su - ne samo u odnosu na ostale, već i Ili on o - obuhvaćena čitavim nizom iluzija, čija rušenja otkrivaju isuvirše krute istine, izazlvajući istovremeno (kako bi dalji život bio podnošljiv) novu konstrukciju zavaravanja.

■ Uikotiko rešimo da u postavci delà ikrenemo smerom druge od navedenih mogućmosti. ne želimo da podvlačimo istoriijsku i sodijalnu uslovijenost likova, već njithovo obnavIjanje u svim društvenim formacijama i njihovu opšteljudsku zavisnost na sveprisutnim konfliklima između želije ! i volje, sposobnosti i čežnje, predstave i stvarnosti, namere i čina itd.

e Ne radi se o preteranim i iamišlljenim suprotnostima dvojnog prHaženja Čehovu. Većina dosadašnjih postavki se većim delom priklanjala prvoj tezi, a niz ozbiljnih izlaganja do danas svrstava Čebova u inomantično-realiistiičke stvaraoce melanholiôkiih raspoloženja i bezvolijnih karaktera.

■ Pokušaj ostvarenja druge, da kažemo, neretrospektivne ili više filozofske interpretacije, treba da se lisi pukog naznacavanja osećaja ili duševnih stanja (onwa, tuge, zaIjubljenosti, vere u budućnost t slično) već da otkniva što ikamkretniije motivacije unutar samih dramskih iikova i da se ne oslanija samo ili ipr.etežno o njihovu vremensko društvenu usiovnost.

■ Prateéi ï udobljujiiói se dovotjno pažtjiivo u ovo »neistoriijisko« i glavno nesentimentaino čitanje sa kakvim nastojanjem se trude Čehovljevi ijodi da ©pasu bar mševine neprestano umiiruéih 'iluzija pokazuje se ujedno, ikoliko ije veé posloviôna nedramatič-

38