Bitef
45
žno i pokretački. Handke tako teži jednom krajnje demistificiranom teatru. Kao da nas iskopava iz glomaznih ruševina jednog intelekta. Ne radi se o tome da negujemo jednu inteligenciju kao nezavisnu vrednost od sebe, već da
(Ekspres, Beograd, 22. ix 1969) Večeras na BITEF-u
prorok sa severa
Večeras i sutra na programu delo »Ferai« u izvođeniu »Odin teatra« iz Holstebroa u Danskoj. »Kosa« van konkurencije. Večeras i sutra na sceni »Ateljea 212« u okviru 111 BITEF-a imaéemo prilike da vidimo delo »Ferai« autora Petera Siberga, u izvođenju »Odin teatra« iz Holstebroa u Danskoj.
očuvamo vrlinu neposrednog doživIjavanja, bliskost sa sobom i sa stvarima kojima nas približava ali i od kojih nas dele jezik i formulacije. (...)
(Muharem Pervić)
, . v . Predstavu je rezirao Euđemo Barba, italijanski reditelj, koga nazivaju »novim prorokom teatra« jedini ucenik i sledbenik Jerzija Orotovskog koga genijalni Poljak priznaje z , a naslednika. Nedavno je to potvrdio pniikom razgovora u »Ateljeu 212« - , Inspirisan Evripidovim delom »Al- i zapisima danskog istoričara Saksa Gramatika Siberg je napisao svoju verziju price o kraljevoj kćeri iz drevnog grada Feraje, čije zidine i danas stoje u Tesaliji. Lik Alkeste, éiju je ruku otac-kralj obeéao onome
ko uspe da upregne lava i divlju svinju u ista kola, dočaraće glavna zvezda »Odin teatra« Elza Mari Laukvik. Ulogu Admeta, junaka koji uz pomoć boga Apolona uspeva da ostvari nemoguće, tumačiće Torger Vetal.
Sve ima kraj pa i 111 BITEF! Posle dana pauze Festival se završava 25. septembra predstavom »Ateljea 212« »Kosa«. Delo Ragnija i Radoa u režiji Mire Trailovié i Zorana Ratkovića ne učestvuje u zvaničnoj konkurenciji. (V. P.)
(Bilten Bitefa, 21. IX 1969)
razgovor sa gostima iz španije
Nuria Espert, njen suprug reditelj Armando Moreno i glumica Julijeta Sereno vodili su dvočasovni razgovor sa publikom. U početku su gosti zamoljeni, s obzirom da publika veoma malo zna o španskom pozorištu, da naprave jednu malu panoramu španskog pozorišta. Moreno i Nuria Espert rekli su da je pozorišna situacija u Spaniji veoma loša: postoje tri subvencionisana pozorišta (dva u Madridu Teatro espanjol i Mari ja Geresa i Lope de Vega u Barseloni) i komercijalna, privatna pozorišta. Subvencionisana pozorišta su pod velikom kontrolom cenzure. Recimo pojedini