Bitef

otkrivali ljudsko telo za savremenog slikara akt predstavlja samo formu. U podetku, golotinja na sceni bila je eksperiment, provokacija. Danas je opravdana ako radnja komada to zahteva. I najzad, jedan od najvažnijih pokreta u modernem teatru je »non-verbal«, bez redi. Tadnije, otkride pokreta, prisustva tela na sceni, njegove važnosti. »Teatar je akeija dva tela na pozomici«, mislim da je to moja definieija. A tela su, pre svega meso! (S. Miletić^

(BUten Bitefa, 9. IX 1970)

jan kott o klasici danas

Pitanjem slobode Jan Kott je otvorio i zakljudio prvi razgovor 4 BITEF-a. Da li je sloboda diniti sve što ljudska priroda nalaže ili je treba ogranidavati da bi pojedinac opstao među drugima, ne narušavajudi njihov integritet. Postavilo se pitanje da li su potrebna bilo kakva ogranidenja i kada treba pristupiti klasidnom dramskom tekstu sa ciljem da se njime progovori u vremenu i o vremenu u kome živimo. U hipi-pokretu Kott je našao slidnost između njihovog držanja i ponašanja luda u Sekspirovim dramama. Lude se ponašaju kao lüde da bi ukazali na suludost onih koji ih okružuju, kao i hipici svojom pojavom i svojim pogledom na svet. Za klasidna delà Kott je rekao da su ona »živa za žive«, a »mrtva za mrtve«. Uzeo je za primer predstavu »Dionis 69«, koja je prikazana na 3 BITEF-u, i citirajudi Marloa, da je onaj koji nije übio, još nevin, dodaje da potpuna sloboda ukljuduje i übistvo. U »Bahantkinjama« u Seknerovoj interpretaciji podetak predstave prikazuje dionizijski svet u kome je sve dozvoljeno. Takav svet pretvara se übrzo u svet torture koji kulminira übistvom Panteja. Kottovo lidno iskustvo sa oazom hipika u San Francisku pre nekoliko godina govori o istom procesu. Pri-

likom prvog susreta sa tom oazom ona je lidila na obedanu zemlju, ali posle godinu dana to je bilo jedno od najprljavijih i najopasnijih mesta u gradu. Najlakše je igrati »Bahantkinje« tako kako ih Performens grupa igra

u »Dionisu«, ali je taj problem mnogo kompleksniji. Sukob između Panteja i Dionisa ponovo postavlja pitanje da li bezuslovna sloboda ukljuduje i übistvo. Sludaj Menson i Sharon Tate pokazuje da takvo mišljenje postoji u savremenom svetu, a saudesnici Mensona proglašavaju ga Hristom. Ovo ukazuje na tragidnost tragedije u savremenom svetu a smisao tragedije jeste i jeste da nema rešenja. Covedanstvo je posle rata 60-tih godina ponovo pronašlo Sekspira posleratne katastrofe, koja je slika jednosmerne misli i pokušaja da se na sve da odgovor. Današnji svet je vreme tragedije, vreme »beznadežne nade« ili »odajanja punog nadanja« (houpless hope or hopefull despere). Zato de pozorište posle Sekspira, uveren je Kott, otkriti grdku tragediju. Pojedine stranice helenske tragedije deluju kao hipi proglasi i shvatiti tu tragediju znadi proniknuti u sukobe današnjeg sveta. Za »Bahantkinje« nije znadajno übistvo, ved ono kao kraj sna o raju. Jovan Cirilov je postavio pitanje da li klasika uopšte postoji, jer se ne brišu samo granice između u horizontalnom pravcu, nego i u vremenskom vertikalnom smislu. Nastojedi da razjasni neke kontradikcije ko je dine stvari nejasnim, prof. Klajn je u vezi sa interpreta-

cijom Sekspira danas i sa »beznadežnom nadom«, a i sa mišljenjem Jovana Cirilova o nepostojanju klasike insistirao na objašnjenju u smislu gde se nalazi akcenat, na onom »beznadežna« ili na onom »nada«. Dobivši odgovor da postoji i »odajanje puno nadanja« prof. Klajn je produžio da »ako je tadno da između dobrog klasidnog i modernog ne postoji bitna razlika« onda čemu BITEF. Jan Kott je mišljenja da »beznadežna nada« nije jedino što se nalazi u klasidnom delu u kome onaj koji traga može u skladu sa vremenom u kojem živi nadi ono što bi to isto vreme najbolje izrazilo. Po mišljenju prof. Klajna nije redak sludaj da se u klasidnom delu traga za onim što ono ne poseduje i da mu se implicira ono što u njemu ne postoji, tj. da se nad njim vrsi nasilje. Prof. Klajn smatra, naime, da se dešava da se u tumadenju Sekspira desto ne samo postavlja nitanje njegovom delu ved se daje i odgovor. Jan Kott je mišljenja da je sa klasidnim delom odnos isti kao i sa ženom. Postavljaju joj se pitanja, a ona odgovara. Na repliku prof. Klajna »Ali ako ona odbije vi tražite drugu« Jan Kott je odgovorio »Ponekad je i silovanje potrebno«.

(Ekspres, Beograd, 9. IX 1970) Noćas u staroj barutani

svodovi pretili glumcima i publici

Preko dva veka stara barutana u Donjem gradu, na Kalemegdanu, bila je sinoć pozorišna dvorana Öko 300 posetilaca nije ni slutilo da postoji mogudnost odronjavanja svoda Sve se lepo završilo i tumač glavne role je na kraju izveo strip-tiz. Oko tri stotine Beograđana posmatralo je sinod predstavu ameridke grupe »La mama«, koja je izvođena u staroj barutani, na Donjem Kalemegdanu, ne slutedi da postoji mogudnost rušenja svoda. To je znala samo Mira Trailovid, upravnik AteIjea 212, pa je sasvim razumljivo što je kraj predstave razdragano poz-