Bitef

veiiki kao mali prst. Tog dana Judita je odlučila da pored glume i režira. Razgovarali smo o anarhizmu, marksizmu, platonskoj i federalnoj demokratiji, snovima i Frojdu, mladalačkim pričama, i šetali šumom duž Palisada i odlazili na Džons plažu, plažu lepoticu. Nezadovoljstvo svačim. Zadovoljstvo ničim. Oboje teško da se postigne. Dobra vekna hleba, komunikacija, neukaljani trenutak. Zadovoljstvo mnogostrukim mogućnostima. Razumevanje, možda naše najdublje razumevanje da 1946. nije vrhunac ljudskih ostvarenja, a da je ipak u 1946. bila, rasuta, sva slava koju će svet ikad sadržavati. Problem pronalaženja, sortiranja, ponovnog okupljanja materije, osećanja i bića. Pozorište u tu svrhu. Ono ste što jedete i što vise neëete da jedete. Pojeo sam ëitavu maramicu komadië po komadić u svojoj šestoj godini za vreme izvodenja Tvice i Marice' u operi Metropoliten. To je opera veoma mnogo posveëena jedenju, kućama od šećerlema, gladnoj deci, mrvicama, gojenju Ivice i Marice, veštici koja jede decu, pa je moj otac mislio da sam jeo stoga što sam bio nervozan, što je bilo taëno, ali sam takode jeo naporedo sa Ivicom, da bih mogao biti s njim, neukusnu groznu maramicu, a onda vise nisam morao da jedem, sva deçà su slobodna, izvadena iz peëi, nepojedena, živa a tek im je predstojalo da odrastu. Sve što sam ikad učinio u pozorištu bio Je pokušaj oslobađanja čežnje za slobodom, i posledica te slobode. taj budući svet, izašao iz veštičinog zatvoreniëkog kaveza, iskustvo pruženo gledanjem Ivice i Marice. Dogadaj me je übedio u tri potrebe u pozorištu za totalnim iskustvom: fiziëko uëestvovanje gledalaca-uëesnika, naracija i transcedencija. Naracija je važna u pozorištu jer ako pozorište želi da bude svet onda ne može prenebregavati šta se dogada, prelazak iz jednog trenutka u sledeëi. Specijalizovano iskustvo, kao neki vizuelni efekti, baca sunderom plavo mastilo na zeleno staklo, ali je ëovek koji baca sunder uvek zanimljiviji od razlivenog mastila. Problem je stvoriti pozorište u kome je to istina. Malo nas je videlo sunder s mastilom na delu, tako da izgleda zanimljivije nego veëina aktivnosti na pozornici, veëina nas već znamo sve što se događa u rasprodatim pozorištima veëeras, znamo to i zamoreni smo od tog znanja. Tvoja ruka koja podiže prisnu šoljicu kafe ustima je više nego rujeva pruga na večernjem nebu, što znaëi da bilo što da uëinite tuëe svaku scenografiju. Kad smo posetili Roberta Edmonda Džonsa 1947 da bismo mu govorili o našem novom pozorištu vrlo se uzbudio i zatražio da ponovo dodemo. Uëinili smo to, doneo sam neke scenske naerte, pa smo razgovarali o komadima planiranim za izvodenje. Razgovarali smo vrlo mnogo, on je izgledao vrlo tužan, pa sam ga zapitao zašto. Najpre, rekao Je, mislio sam da imate odgovor, da ëete stvarno stvoriti novo pozorište, ali sad vidim da vi samo postavljate pitanja. Koliko novaca imate? 6.000 dolara, rekao sam. To Je suviše lose, rekao je. Poželeo bih da nemate novaca, da uopšte nemate novaca, možda biste onda mogli da stvorite novo pozorište, izvuëete svoje pozorište iz Jastuka i sofa, stvarate

ga u studijima i sobama za stanovanje, zaboravite velika pozorišta i plaćeni ulaz, ništa se tamo ne događa, ništa se tamo ne može dogoditi što nije zaglupljujuće, ništa nikad odande neće proisteći. Ovde, ako hoćete, uzmite ovu prostoriju, rekao nam je nudeći svoj studio, ako želite da počnete ovde mofete ga imati. Međutim, bili smo mladi, to je naše pravdanje, tek četiri godine docnije, kad nismo mogli da pronađemo pozorište u kome ćemo raditi, odlučiii smo se da prikažemo neke komade u našoj dnevnoj sobi i da ne naplatimo ni paru niti potrošimo paru. Uspelo je, bio je u pravu. Medutim, mi nismo temeljno savladali lekciju. Stoga smo koristili pozorišta koja komercijalno reklamiraju, naplaćuju ulaznice i plaëaju porez, kao da ove stvari eine da se nešto događa, la gloire možda. U klopku. Priznavši da smo u njoj, poëeli smo najzad da razmatramo strategiju kako se iz nje izvuëi. nesposobnost da se izade dok čovek nije siguran ne kako da izade veë kuda da izade sve što znam o tome kuda da izađem jeste otići tamo gde se osećanja osećaju jer tamo nisam za vreme ivice i marice nešto sam osećao što nisam osetio u pozorištu vise od trideset godina ne radi se o vraëanju u detinjska iskustva veë pre o odlasku tamo gde se osećanja mogu osetiti život je sve više i vise godina za godinom procès zatvaranja to je prirodno jer svako istinsko osećanje mora najpre da proizvede zbunjenost tad zbunjenost rađa očajanje tad očajanje grabi ernu noć delića duše postaje ritualna jama druge vrste pročišćavajući blagoslov iz koga proishodi nova akeija moje nezadovoljstvo tako oëevidno u mom svakodnevnom govoru 0 bilo čemu stav jeremijada nije proizvod samoprikupljenog bola ili hotimične slepoće vidim a ono što je pozitivno o svemu tu je sve dok je tu međutim još mnogo čega mora se obaviti hitno to je umetnost pikasoa i šenberga a sva ta lirska lepota koju proslavljaju naturalist! i šeli ostaće kad vetar i metle u rukama Ijudi budu obavili svoj posao međutim postoji nešto naopako kao slike pikasoa i muzika šenberga blistaju na grbovima elite moćnih rokfeler prikupija de kooninga u vol stritu ëitaju alena ginsberga žaklina obožava monea oni sve otimaju Što su Malro i Frost prodali svoja prava rođenja služeći državu pod izgovorom pokušavanja popularisanja nacionalne umetnosti 1 pokušavanja da ugledu umetnosti dometnu ugied državnog priznanja bila je misaona gre-

ška nesametijiva sa duhom umetnosti. Država ne želi da prinese umetnost narodu, ona ne želi da učini umetnost pristupačnijom ona traži dijamante u sopstvenoj kruni. Ono što se doista događa kad Bela kuća pozove sve te Ijude na večeru i kad Jelisejska palata nazove jastoga po Klodelu to je da je umetnost ukradena, uškopljena, uvijena u dronjke, balsamovana, prevučena i poslužena kao Sokolada. Španija sada mami turiste slikama svojih velikih umetnika, Pikasa, ali ne Gernika, ne Snovi i Laži Francuske, Lorka, ali ne telo njegovog delà niti njegovo telo. Kokto je rekao da je revolucionarni umetnik najpre previđan, zatim preziran, a kad se u tome ne uspe pokušavaju da ga potisnu opterećujući ga poöastima. što znači umetnost uvek ilustruje i zalaže se za promenu takva je sva znaöajna umetnost tvrdeći nešto o prirodi stvari i stoga o harmoniji svih stvari priznanje i proglašava prirodu promene socijal istička država odobrava samo onu promenu koju odobrava kad država prigrljuje pobedničku umetnost ne možete kolekcionirati de kooninga i graditi atomska skloništa ne možete odobravati jevtušenku i nagomilavati bombe suština de kooninga manea i jevtušenka jeste svetost života slobode pojedinca i mase i individualno izražavanje i masovni individualizam širenje dimenzije sveta što znaöi da je svet ovde ali smo mi zaključani ili smo zakljuöali sami sebe u izvesne prostorije stoga nismo dostigli potpunost kad država nagomilava poöasti to je način da kaže ti si ok i to što si rekao jeste drugostepeno u odnosu na oblik liniju boju mot juste elektički aspekti koji iskljuëuju stvarno osećanje i divlju misao čuvaj se odobravanja u vremenu kao što je ovo doroti dej radila je u catholic worker trideset godina živeći životom dobrovoljnog siromaštva a hranila je i odevala siromahe a kad je fond za republiku odeljak fordove fondacije ponudio njoj 10.000 dolara kako mi se čini a možda grešim suma je mogla biti čak i veća ali nikako ne manja catholic worker je odbio jer nisu hteli da uzmu krvav novae zbog toga nisu hteli da prihvate novae otiman od naroda i života putem sredstava interesa i investiranja i ratne proizvodnje i svireposti fabričkog rada nisu hteli da iskoriste taj novae i nahrane siromahe jer bi prihvatanjem tog novca üblažili krivicu sistema koji nas übija jer proizvodi bedu koju pokušava da olakša da li je možda trebalo reći ne odobravamo ono što činite all ćemo uzeti vaših 10.000 dolara jer su vaših 10.000 dolara ok čak i ako je način kojim ste ih stekli pogrešan ne mogu da nastavim suviše je teško kad Je grad njujork dao catholic workeru dugovani novae a nisu im plaćali nekoiiko godina za njihov dom u josifovoj kući dodali su ček za oko 5.000 dolara interesa a opet je catholic worker vratio ovaj ček usura contra natura est toma akvinski pa su iz istih razloga vratili novae