Bitef

pa i ociglednih promasaja. Jednom reci, bilo je svega sto je karakteristicno za zivot bilo kog pozorista. Na dan 25. novembra 1921. tbiliskom »Gruzijskom teatru « bilo je dodeljeno ime velikog poete i humaniste Sota Rustavelija. Godimi dana kasnije, sa scene ovog pozorista odjeknuli su piameni redovi revolucionarne predstave Kote Mardzanisvilija »Fuente Ovehuna«, i tako je pocela era gruzijskog sovjetskog pozorista. U prvim godinama stvaralackog zivota, pozornicu teatra )> Rustaveli « krasila su imena Veriko Andzaparidzea, Georgija Davitasvilija, Akakija Vasadzea, Tamare Cavcavadze, Usungija Ceidzeja, Akakija Harare. U tom perioda (1922 1926) pozoriste je rodio veoma dar aviti i dobro poznat na sovjetskoj sceni Kote Mardzanasvili tvorac gruzijskog sovjetskog pozorista. Na polozaju rukovodioca pozorista zamenio ga je daroviti Sandro Ahmateli (1926 — 1936), koji je и bliskoj saradnji sa slikarom Iraklijom Gamrekeli stvorio predstave koje su pozorista donele veliku slava, stvorio je pozoriste herojskog duha, odrazavajuci stvarnost и svojim predstavama. Tih godina, redovi prvaka bili su popunjenì novim imenima, medu kojìma su se najvise isticali Iv. Abasidze, Em. Ajuhaìdze, V. Godziasvili, E. Lordkipanidze, G. Sagaradze, B. Savisvili, T. Culukidze i drugih. Vec 1930. Pozoriste » Rustaveli « iznosi svoje najbolje predstave pred stragi sud moskovskog gledaoca. I vec onda, uporedo sa mnostvom visokih ocena, Anatolij Lunacarski je izjavio da je » Pozoriste ’ Rustaveli ’ osvojilo Moskvu.. . Pozoriste ’ Rustaveli ’ izbija и prve vedove pozornica sveta «. Posle ovog prvog upesnog poznanstva sa Moskvom, nastavljaju se susreti sa glavnim gradorn (1933, 1936, 1947, 1958,1960, 1966, 1976), kao i sa drugirn velikim gradovima u zemlji. Svaki takav susret povecavao je slavu pozorista. Od 1936. pozoriste casno nosi najvece priznanje и zemlji orden Lenjina. Na novoj stranici istorije Pozorista » Rustaveli « zabelezeno je gostovanje van granica Sovjetskog Saveza susret kolektìva sa rumunskompublikom (1967). Posle toga usledilo je gostovanje и Nemackoj Demokratskoj Republici i Poljskoj (1970), sudelovanje pozorista и damma gruzijske kulture и Saveznoj Republici Nemackoj, и Sarbrikenu (1974), i ponevo и Sarbrikenu i Diseldorfu (1977), kao i sudelovanje na medunarodnom festivalu Servantino, и Meksiku (1977). Pozorihe je svuda postizalo uspeh odusevljeni odjeci и stampi i burnì aplauzi publike, koji nisu, ipak, zaglusili samokrìtìcnost. Od 1966. godine pozoriste nasi pocasni naziv »Akademsko«. Ono je и stalnom usponu zalaganjem najboljih predstavnika gruzijskog teatra raznih generacija rezisera K. Mardzanisvili, S. Ahmateli, Ak. Vasadze, D. Aleksìdze, S. Aksabadze, A. Sarivìsvìli, S. Celidze, M. Tumanisvili, Ak. Dvalisvili. .., kao i slikara VI. Sidamon-Erìstavi, Ir. Gamrakeli, L. Gudiasvili, S. Kobuladze, S. Virsaladze, El. Ahvlediani, D. Kakabadze, T. Abakelia, D. Tavadze, P. Lapiasvili, prepun je slozenih procesa razvoja, obnavìjanja, promena, traganja, pronalazaka i gubitaka. Dve predstave pozorista » Imperator « i »Potopljeno kamenje« odlikovane su Drzavnom premijom SSSR. Umetnost gruzijske glume donela je slavu istaknutim

majstorima scene Ak. Horavi, Ak. Vasdzeju i S. Zakariadzeju. Zahvaljujuci saradnji sa ovim velikim majstorima, jacala je umetnost onih koji danas predstavljaju jezgro Pozorista » Rustaveli «, a to su: Ek. Vacnadze, G. Gegeckori, D. Gaganidze, B. Zakariadze, S. Kanceli, Z. Kverenciladze, Ed. Magalasvili, Er. Mandzagaldze, V. Ninidze, Gur. Sakaradze, K. Sakandelidze, T. Tarhnisvili, M. Cahava, R. Cikvadze... To su vec glumci koji su, po svom kvalitetu, stvorili novu umetnost, a njihovo stvaralastvo postalo je skola za buduce generacije. Podmladak pozorista su: I. Gigosvili, M. Dzanasia, K. Kavsadze, T. Kvelaidze, D. Kvircalia, S. Lagidze, Z. Lolasvili, A. Maharadze, D. Papuasvili, N. Pacuasvili, G. Harabadze i drugi, koji nastavljaju njihovim putem. Podmladila se i delatnost pozorisnog rezisera. Ono novo, sto je uslo и stvaralacki zivot clanova Pozorista »Rustaveli« dolaskom M. Tumanisvilija, Ak. Dvalisvilija i njihovih saradnika danas vec na svoj nacin nastavljaju njihovi sledbenici R. Sfuma, T. Ceidze i drugi. Traganja и duhu danasnjice, koja su zapoceli slikari O. Kocakidze, J. Cikvadze, Al. Slovinski, M. Maialoni, О. Citanisvili i N. Ignatova, nastavlja novo pokoljenje: G. Meshisvili, M. Cavcavadze, T. Sumbatasvili, M. Svelidze, Um. Imerlisvili i T. Murvanidze. Divne tradicije prethodne generacije gruzijskih kompozitora danas nastavljaju i obogacuju G. Kanceli, Dz. Kahidze i N. Mamisasvili. Kao zamena predstavama »Bahtrioni«, » Pirosmani«, »Optimisticka tragedija«, »Ljudi, budite oprezni«, »Mlada uciteljica«, »Takva ljubav«, »Prica о ljubavi« i kasnije » Antigona «, » Malogradani «, » Sejlemski procès «, » Gradi Bigva «, »Most«, » Cincraka «, »Pre vecere«, »Mudrost lazi«, »Vece poezije«, »Kralj Lir«, » Julije Cezar« i »Maceha Samanasvili « danas dolaze: »Hanuma«, » ducer asnji«, » Kvarkvare «, »Cove к sa strane«, » Dom Bernarde Alba«, »Neocckivani gost «, »Romeo i Dulijeta«, »Kavkaski krug kredom«, » Pocetak « i » Slobodna tema«. Pozoriste » Rustaveli « se oduvek odlikovalo duhom traganja. Tako se ono i danas bavi problemom odnosa pojedinaca i drustva. Ono sve to nudi na novi nacin, sa stvarnom smeloscu, и stalnom tragalastvu i promenama uslovljenim vremenom.

шворческий

путь театра

[ Грузинским Государственным I Академическим театром имени [ Руставели прожита сложная, I разнообразная, полная исканий

творческая жизнь. 55 сезонов театру, заслужившему высокое признание не только в Тбилиси, не только в Грузии, но и далеко за ее пределами.