Bitef

Reč reditelja Zatočenici slobode Emila Filipčiča i ansambla Slovenskog mladinskog gledališča govore o nedoumicama sveta; i više od toga: govore o razbijenom, rasturenom svetu čiji deliči kao meteori bez preciznih pravaca i putanja lutaju svemirom. Svaki za sebe. Svaki ima pravo na sopstveni pravac, na sopstveno sazvežde. Za to je spreman da se bori do istrebljenja - štaviše, to je još jediná mogučnost koja mu preostaje. Jesu li nam potrebni novi proroci i apostoli da se ponovo udružimo i podemo u taj zabavno-rušilački pohod preko krhotina svega starog? Da li je »novo« samo ledeno prostranstvo na kraju tog putovanja zatočenika »potpune« slobode, onda kada je več kasno postaviti nekakvo osnovno (katarzično) pitanje? (Pitanja, naravno, postoje, ali samo kao dekorativno odslikavanje neke ulične, bulevarske stvarnosti). Zatočenici slobode nemajú nikakve veze sa ludizmom odnosno »poigravanjem« sa (ñmdamentalnim, kao i sasvim perifernim i dekorativnim) a-

tributima modernog sveta - iako ih je u ludizam pokušao da strpa deo slovenačke pozorišne kritike. »Ludizara«, »neodgovorno poigravanje«, »zamena uloga«, »odsustvo identiteta« - sve su to samo prigodno üblaženi, malogradanski lakirani nazivi za »huliganstvo«, »razbojništvo«, i »kopilanstvo«, »terorizam«, i »anarhizam«, za »podzemlje«, »periferiju«, odnosno WC (i niz drugih naziva iz rečnika jednog prepoznatljivog žargona). Mislim da je kvalitet te predstave njena potpuna iskrenost, davanje pravih imena ljudima, stvarima i dogadajima, svest o sopstvenoj perifernosti, o svom upackanom, tesnom a u stvari beskonačnom prostoru i ukletim dvorcima. I nijedan od tih dvoraca nije sasvim bezbedan pred tim prostodušnim izgubljenicima u svemiru, pred energijom koju oni isijavaju žureči na svoj bahanalijski pohod. Zatočenici slobode pokušavaju da budu polemika sa dominirajučim likom današnjeg slovenačkog (jugoslovenskog) pozorišta, sa ideologijom koja propagira harmoniju, sjaj i monolitnost. Zatočenici slobode su, najzad, predstava o nekoj generaciji (nekim generacijama), što je potvrdio i dovoljno specifičan odziv publike. Generacije koja se lepo porazilazila u tom (punom skrovišta) transvertiranom svetu, i koja još samo memoarizira -

i na predstavi Zatočenika slobode. Osnovna greška Zatočenika slobode verovatno je u torne što lažu i stalno falsifikuju činjenice. F. Felini, direktni Kronosov potomak, sve je zakuvao. Janez Pipan □

Sloboda zatočenika Zatoíenici slobode su komad o upitnosti svega, predstavljaju autorov podsmešljivi juriš na takozvane večne istine kóji uvek ¡znova pokazuje da je njihova trajnost vrlo ograničena; to je savremeno delo o nastajanju nezadovoljstva datim a istovremeno i izraz nezadovoljstva i neslaganje sa nezadovoljnima, ismejavanje i zapada i istoka i svega onoga što je izmedu (svakako različitih komponenti njihovog delovanja).,. Oni su to zato što je i Emil Filipčič zatočenik slobode - slobode stvaranja, koja mu dozvoljava i obavezuje ga da ismeva sve, čak i ono što je za njega trenutno najnaprednije, najotvorenije, mlado, jer ono mora, ako želi da pobedi, postati starački múdro i puno pridika. To mlado, inače, može da ustraje samo u borbi za pravo na različitost, što dovodi do nametanja te različitosti drugima. Pošten