Bitef

ma. Savremeni autori, mladi reditelji, muzičke i plesne grupe, mladi sineasti, razne izložbe, sve je to trebalo da ¡stakne izvesnu zavisnost od pozorišta Chapeau rouge i da ukaże na raznolikost kóju ona predstavlja.

Predstave pozorišta Chapeau rouge 1975 - Intervencija od Victora Hugoa, u Parizu (Alliance française) 1976 - Freaks Society Yvesa Navarrea u Avinjonu 1977 - Repriza u Parizu, u prostorijama Piarrea Cardina 1978 - Place de Breteuil Alaina Gautréa, u Avinjonu 1979 - Gostovanje u provinciji i repriza u Marseilleu - Vavilon Alaina Gautréa, u Avinjonu 1980 - Repriza u Parizu u Théâtre de la Tempête - Turneja po Belgiji i Švajcarskoj - Težak dan u perspektivi... Pierrea Pradinasa i Yanna Collette, u Avinjonu - Repriza u Parizu u Lucernaire Forum i u Ženevi 1981 - Turneja po Francuskoj i u ¡no-

stranstvu (Belgija, Island, Danska, Cehoslovačka i Rumunija) - Itinéraire bis Alaina Gautréa i Pierrea Pradinasa, film srednje dužine u realizaciji Pierrea Pradinasa i Chapeau rougea. Sve predstave trupe ostvario je Pierre Pradinas, a kreirane u Avinjonu u pozorištu Crveni šešir. □

Gevrey - Chambertin Predstava Posle Place de Breteuil, komada koji je kritikovao birokratiju, podrazumevajuči pri tom ponašanje četvorice uglednih ličnosti Francuske, Babilona, u kome se opisuju visoke sfere vlasti, u kojima vladaju potcenjivanje i megalomanija i Teškog dana u perspektivi..., posvečenog uznemirenosti malih i skromnih i nemilosrdne napadajúci koncept koji je stvorila elita Crveni šešir priprema novu predstavu. U toj predstavi jedan čovek od dvadeset osam godina oživeče uspomene na svoje poreklo, na ljude kojima je svojevremeno živeo, kao ina one koji sačinjavaju njegovu sadašnju sredinu. Posredi je neka vrsta preispitivanja, jer on zamišlja sve što mu nije bilo

poznato, i to u fragmentima, od kojih su neki realistički i autentični, dok su drugi nejasni, kao što se dogada sa uspomenama i pojedinostiraa ponekad sasvim beznačajnim, koje snagom svog evociranja zamenjuju odgovarajuče situacije i oživljavaju nesigurne granice sveta kroz maglu vremena. Ali, upravo ti fragmenti, jednom sastavljeni snagom neumitne logike, koja ne podleže hronologiji nego predenom putu jednog čoveka, poetične, te uspomene sačinjavaju u svojoj celini jedan zamišljeni, ali i očigledan svet, jedan psihički, pa čak i fizički teret čoveka današnjice, živog čoveka. Oblik lako smo zamoreni književnim i zastarelim tekstovima u pozorištu, to ne znači da ih ne cenimo, jer su bili dostojni poštovanja u svoje vreme, što bismo mogli samo da poželimo i u naše doba, a zamoreni smo i glumcem koji deklamuje neku tiradu, u osnovi nejasnú za nas, nego joj ne možemo oprostiti njenu naprilagodenost savremenoj stvarnosti, pored sveg poštovanja prema remek-delu. Zato smo odlúčili da stvorimo pozorište onakvo kakvo bismo želeli da vidimo, što nas je dovelo da radimo na pozorišnim tekstovima. Posle različitih pristupa tekstu komada, jednog koji je u celini napisao Alain Gautré pre početka proba ( Place de Breteuil, 1978), i drugog, od istog

autora, kóji je i glumač društva, гаđenog pre i tokom rada u neposrednoj i stalnoj vezi sa glumcima i rediteljem ( Babilon , 1979), došli smo, koristeći pozorišno i filmsko iskustvo, do krajnje uproščenog i funkcionalnog teksta ( Težak dan u perspektivi. .., 1980; Itinéraire bis, 1981). Taj postupak imao je za nas duboki smisao, jer se koriščenje reči sa različitim značenjima isuviše često primenjuje u naše doba; njihov smisao gubi se u svakodnevnom govoru i stvara konfuziju. Zato moramo da sagledamo našu epohu u svoj njenoj kompleksnosti i da pokušamo da govorimo jasnim jezikom, pristupačnim široj puhlici. To ograničavanje koriščenja reči sadrźi i jędan nedostatak, a on nas najviše interesuje. Uraesto viška reči treba da dode teatralnost, kao i reči samog glumca koji, pored svog glasa, može da dopunjuje smisao gestovima, kretanjem u prostoru, da se izražava pokretima tela. To nije novo, ali to je pokušaj da doprinesemo nešto ovom poduhvatu u kome je, naime, nemi film imao velikog udela, pošto u njemu reči nisu mogle da se koriste. Kad je reč o Gevrey Chambertina, na primer, nemoguče je pokrenuti pitanje teksta odvojeno od ostalih delová celine. Mi više ne koristimo reč komad kad je reč o tekstu, jer komad je celina