Bitef

koja čini predstavu. Druge delove ove celine čini interpretacija koja, za nas, nije više formulacija, več govor, muzika, ali ne kao dodatak tekstu, več stvarana istovremeno s njim, kao i režija kojom se odreduje stvaranje celine, odnosno pozorišnog komada. Tako napisan tekst ima za čitaoca samo relatívnu vrednost, nedovoljnu da istakne našu namera: zato pribegavamo gestikulaciji koja ga dopunjuje i daje mu na takav način pun smisao. Neka za čitaoca banalna ili konfuzna rečenica dobiče na taj način puni značaj za gledaoca. Na početku proba stoji nam na raspolaganju oko četrdeset predloga rada, koje je organizovao naš dramaturg Alain Gautré, i koji su zasnovani na višemesečnim istorijskim, novinarskim i bibliografskim istraživanjima, kao i na analizama društvenih uslova u kojima živimo. Ti predloženi radovi, u kojima su imali udela naši glumci, naš kompozitor Albert Marcoeur i scenarista iskazuju se, več prema prilici, u vidu priče, dijaloga ili neke muzičke teme. Oni če biti obrađeni na probi u -prisustvu švih učesnika, svakoga u njegovoj funkciji. Alain Gautré i Albert Marcoeur prisustvovače svim probama, menjajuči ili stvárajúci nove dijaloge ili zvučne efekte, radi evolucije u radu. Mnogi predloži neče biti usvojeni,

dok če oni ko ji ostaju biti organizovaní radi uobličavanja predstave, □ Pierre Pradinas, oktobra 1981.

Nežni stanovnici predgrađa Medu učenicima vidimo malog Vincenta. On opisuje svoj život, svoje roditelje. To je seoska porodica koja se doselila u grad. U stvari, to je istorija Francuske provincije posmatrana sa smirenom ironijom. To je maštanje podeljeno u slike, neka vrsta trgovine prividno prostosrdačnih slika, čiji su likovi uproščeni sa izuzetnom preciznošču i kreču se slično skračenim animiranim filmovima, namenjenim reklamama na televiziji, a njihovi glasovi dopiru do nas preko mikrofona. Sve to stvara utisak neobično prodorne snage i udaljavanja od neprolaznosti; utisak nerealnog kome se suprostavlja verodostojnost detalja. Režija Pierrea Pradinasa, kao i muzika interpretaciji Alberta Marcoeura od početka do kraja su sjajne, inteligentne, često senzibilne. Nesumnjivo je da jedan deo gledalaca - naročilo mladih - oseča potrebu da vidi prečiščeni prikaz njihovih pro-

mašaja, njihovih konfuznih pobuna i da se tome smeje. Nesumnjivo je i to da je trupa Chateau rouge našla način komuniciranja, dostigla profesionalni nivo i dokazala originalnost svog kolektivnog talenta. □ Collette Godard, Le Monde

Alain Gautré Alain Gautré, né en 1951 vient de l’école Jacques Lecoq II a participé en tant qu’auteur et acteur à toutes les créations du Chapeau Rouge depuis 1978 sauf « Rude journé en perspective... ». Hors les réalisations de la Compagnie, il a successivement écrit en 1974 Grouchnagaland avec Daniel Hachero (Théâtre du Trou de Sauris), en 1975 Le Jardin d’à coté pièce pour un seul acteur (Théâtre de la Corde Raide) et en 1980, Le Café sous la Terre. Alain Gautré est par ailleurs, comédien, metteur en scène, pédagogue et coach. □

Pierre Pradinas Pierre Pradinas, né en 1955, a participé à toutes les créations du Chapeu Rouge depuis son origine comme metteur en scène et co-auteur ( Rude journée en perspective, Itinéraire bis) En plus d «• Itinéraire bis » qu’il dirige au sein du Chapeau Rouge pour Antenne 2, il réalise depuis juillet 81 des travaux vidéos qu’il intitule « Esquisses et Portraits » Il est également comédien et a tourné en 1981 dans: « Le Boulanger de Suresnes » de J. J. Goron ( Antenne 2) et « Les derniers mots de Dultch Schultz » vidéo d’André Ligeon Ligeonnet. □

Le Chapeau Rouge Le Théâtre du Chapeau Rouge se compose de Christian BROGGINI, Yann COLLETTE Jean-Pierre DARROUSSIN, Catherine FROT,