Bitef

Commedia Dell Arte; Crteži Dušana Ristića

». .. Ove maskę, kője mi poznajemo gotovo samo kao mumije, jer za nas nemaju ni života ni značenja, ovde su sasvim na mesto kao proizvodi ovog kraja - značajni uzrasti, karakteri i staleži oličeni su u neobičnim kostimima, a kad čovek i sam najveći deo godine hoda pod maskom, onda smatra da nićeg prirodnijeg nenia nego da se i onde gore pojavljuju crna lica.« [J. W. Goethe, »Putovanje po Italiji« Venecija, 4. X 1761] Ima bezbroj tematskili izložbi koję mogu nastati iz stvaralačkog opusa jednog od najznaćajnijih srpskih pozorišnih slikara, scenografa i kostimografa, Dušana Ristića. Medutim, izložba crteža inspirisana Commediom dell’ arte, nije stvarana uzgredno i nije izvedena iz razlićitih celina. Rezultat je dugę i sistematske posveéenosti, ljubavi u prvom redu. Ljubavi iz mladosti ka čudesnom svetu vizuelne mašte. U ranoj lektiri mladog Ristića našla se i klasična knjiga »Hofmanove price«, posebno upečatljiva bila je priča o princezi Brambili, ilustrovana likovima Commedie dell’ arte. Prvi crtež nastao je u gimnazijskim danima na razmeđu egzaktnog i irealnog. Taj rani impuls, iz spoją literature i ilustracije, produbljuje njegovo interesovanje za knjige sa tom ternom, knjige ćudesne i neiscrpne, u kojima trajno žive otelovljeni simboli ljudskih karaktéra i bezgranične mogućnosti njihovih međusobnih odnosa, od komičnih do komično - tragičnih. Groteska kojoj je renesansa utisnula pečat zdravog smeha i lekovitog podsmeha postepeno zauzima mesto idealizovanih likova iz bajki. Umetničko delo Dušana Ristića utemeljeno je u najznaćajnijim ostvarenjima srpske pozorišne umetnosti, od kraja pete decenije do danas. Preko četrdeset godina posvećenog delovanja u teatru, tiho, mudro, prosvećeno, zaljubljeno, angažovano, nadahnuto, u visokom dijapazonu artizma. Esteta u vremenu surovih spoznanja umetnosti kao odraza života kontroverznog XX veka i njenih mnogobrojnih oblika u vremenu sadašnjem, gde je sve novo, a ipák dobrim delom staro. Taj estetski sloj neće sputavati Ristića da na putevima savremenog klasičnog i avangardnog teatra ne dodirne sve forme postmodernizma, kako u domenu scenskog tako i u domenu likovnog. Ristićevi crteži su svojevrsni dnevnici. U njima teče priča о pozorištu i životu, šifrovana likovnim znacima najstarijeg pisma na svetii. Kao i tema kojoj je posvetio svoje nadahnuće, cas je šeretski nasmejan, čas diskretno neobuzdan. U njegovim ostvarenjima ima smeha u širokoj lepezi. U pozadini izloženih radeva stoji citava istorija evropskog pozorišta od prvih oblika Commedie dell’ arte u različitim centrima Italijc XVI veka, francuskih modifikacija, preko svili kasnijih mutacija, koje su prisutne i danas u modernom teatru. Tu ima i Makijavelija i