Bitef

oni su zaista zapevali; pesme su im bile poznate, no ipak su pili, i bilo je veoma prijatno. Ja sam se osećao kao stranac jer su mi pesme bile nepoznáte, jer nisam razumeo jezik, a ipak mi je sve to bilo blisko. Nemačka Demokratska Republika i Švajcarska, rekao bib ovde u Zapadnom Berlinu, to je nešto zaista čudno, to je dva puta zatvorene društvo, naravno na potpuno različitim finansijskim nivoima. Verujem daje snaga, strast koja prati trpljenje postojanja, saznanje da smo tek deo mehanizma na koji samo fragmentarno možemo da utičemo, a ne iluzija da poznajemo svet i da njime možda možemo i da vladamo, več puko učešče, to je ono što je bitno u zatvorenim društvima Nemačke Demokratske Republike i Švajcarske. Bio sam prisutan kada je bazelska policija iseljavala skvotera iz zgrade koju su zauzeli, a policija je postupala savršeno nasilno.

I to mi je bilo poznato iz tog drugog dela Nemačke. Kad govorim o Marhaleru ne mogu da govorim o ličnosti, več samo o lienom. 0 onom običnom što neko tamo jeste, što radi, voli, jede, pije. Poznat nam je teatar oko teatra u ovim sadašnjim mesečima; čak se ni ne ljutim zbog situacije; ona nam pokazuje gde se dañas nalazi taj ekskluzivni, elitni fenomen pozorišta - i to možda čak s pravom; videčemo koliko če nas preživeti. Za mene je Christoph Marthaler eksponent, uzor za pozorište nemačkog govornog područja; jer njemu połazi za rukom da da nešto lično, da pruža zabavu, da sedne s ljudima, svejedno odakle dolazili, da stvori nešto novo iz spokojstva, iz detalja, iz jednostavnosti. Kad radite u Berlinu, kad berlinska finansijska politika - to se mora uvek iznova ponavljati - ugrožava živo pozorišno delanje, onda ono jednostavno, činjenica