Bitef

Christopha Marthalera doživljavamo neukus, različitost, bolesno kao zapravo blisko onome što nazivamo humorom ili nečemu za šta veoma brzo kažemo: gegovi, gegovi, gegovi. Tu onda ne prepoznajemo vezu. Christoph Marthaler posredstvom muzičkih provokacija neprestano dokazuje da je reč o graničnom području, o nečemu nalik na opijenost, pre svega o umetnosti. Umetnost je kad se abnormalna stanja smeštaju u mede ponovljivosti. Rekoh več da smo u baru Rajhshofa pili malt whiskey. Trebalo je da u Bazelu postavimo "Tella", na iznenadenje i radost Švajcaraca. To je bilo povodom proslave 700-godišnjice. Tada smo se nalazili u nekoj vrsti brazilske euforije i znali smo da u Wilhelmu Tellu naprosto mora postajati neka prirodna veza izmedu Brazila i švajcarskog jubileja. Zatim smo Franku

Baumbaueru poslali telegram da odmah krećetno za Brazil kako bismo za Wilhelma Tella angažovali brazilske plesačice. Frank Baumbauer, čovek koji se ne odlikuje samo smislom za humor, bio je začuden. Zatim smo stigli u Švajcarsku, nažalost bez brazilskih plesačica, ali sa ugovorima u džepu. Christoph Marthaler je bio kompozitor te inscenacije i stalno meje pitao: "de li, Frank, kada čemo da počnemo, mogli bismo da izvedemo neki razgovor o muzičkoj koncepciji?" Odgovaram mu: "Da, sutra, Christophe; dañas baš nije zgodno." Zatim sam nastavio sa probama, on je usput radio mnoge druge stvari i čini mi se da se dobro zabavljao. Pitao je, pošto tako treba: "Zar ne misliš da bih mogao da svratim na neku probu?" "Ne, nema potrebe..." I tako je bilo sve do dana premijere. Na generalnej probi je Christoph Marthaler sedeo u tonskoj kabini i slušao je moju prijateljicu Silviju Rieger kako peva. Naši muzički ukusi su prilično različiti. Tada sam baš ponovo otkrio svoju veliku strast prema dimu Morrisonu. Silvia Rieger je pevala sve poznate i autentične naslove dima Morrisona i čuo sam kako Christoph Marthaler iz tonske kabine komentariše: "dezivo", ili tako nekako. Ali on je za moj projekt još jedanput upotrebio pesmu "Ulica bez kraja", koju je, čini mi se, več negde koristio, i tako smo obojica pošteno zaradili pare, čini mi se da su nas zajedno iz partera gadali švajcarskim jabukama, ali je, naravno, i to lepo, takav čin: 700 godina Švajcarske, Wilhelm Tell, vojničke pesme pored ostalog je i politička manifestacija. I baš je divno kada 700 godina Švajcarske, Wilhelm Tell, vojničke pesme zadiru u političku supstancu nekog društva. Ne znam kakvo bi značenje za nas imalo ukidanje švajcarske armije kad bi to zahtevali Nemci. Bila je to lepa inscenacija. Centralna ideja u režiji potice od Christopha Marthalera. To nikada dosad nišam javno priznao. Svakom je poznata rečenica: "Da Li vidiš onaj šešir tamo na čiviluku?" "Čiviluk" (nem. Die Stange) u švajcarskom kafanskom žargonu je pivska čaša