Bitef

imaju samojednu kost, pa i ona je šuplja. U poređenju se kazuje; "Ružan kao davo." On je demon zagrobnog ili tamnogsveta, a sveštoje u torn svetu crno je, pa je i on crn. Od atributa, đavo ima malu kapicu, u kojoj je njegova čarobna moć Ko uspe da mu je nekako oduzme, taj postaje vidovit. Đavo nudi sve što se zaželi da bi povratio svoju kapicu. On nosi uza se crni čarobni štap, Ko uspe da pribavi njegov štap, taj dobija moć opsenjivanja. Ako se šta izgubi, izgubi se i ta moć Đavo gubi magijsku moć i kad stane pred gravidnu ženu, jer je ona od Boga blagoslovena zato što pod srcem nosi čedo. Paklenaci imaju u paklu trorogi štap u obliku osta, kojima gone i nabadaju grešnike. Staništa đavola su virovi, ritovi, duboke reke s vrtlozima, ponori, jezera, jame, pećine, stare vodenice, kućišta, bunari, drveta, mostovi i raskrsnice. Đavoli ne ulaze u sudove koji imaju poklopce. Najradije se zadržavaju pod vodeničnim vitlom. Po predanju, stanište đavola je bilo u mehu na dnu mora. Kad su se namnožili, prešli su na suhu zemlju, pa ih, tobož, sada ima po starim grobljima, pod kućnom strehom, na tavanu, u zapustelim i nedovršenim kućama. Sastaju se na raskrsnicama, u potocima, starim ili napuštenim vodenicama, pod starim mostovima i pod orasima. Rado se veru po drveću, naročito na vrbu i zćvu, zavlače se u trsku i trnje. Priviđaju se noču, ali se nevidljivo javIjaju i danju, Prisustvuju ljudskim poslovima. Kad se pojavi vihor, kazuje se da u njemu igraju đavoli s vežticama. Vrag i paklenjak su narodni dualistički nazivi za đavola. Vrag je smiren, dobar đavo. Otuda je nastao naziv vragolan za šaljivčinu. O dobrom vragu kazuje se: "Ni đavo nije tako crn kao što ljudi govore." "I đavolu treba zapaliti svedi. 11 (kaže se kada se izbegne neka očigledna opasnost). "Dždi (zapali) svecu jednu sveću, a đavolu dvije." "U nevoljama se i đavo zove u pomoć." Bog je stvorio čoveka, a davo ženu, Bog ovcu, a davo kozu, Bog psa, a davo mačku, Bog zeca, davo lisicu, Bog vola, davo konja, Bog jegulju, davo zmiju, Bog pčelu, davo gusenicu, Bog pravdu, davo krivdu, Bog vinovu lozu, davo kupinu, Bog bosiljak, davo koprivu, Bog izvorsku vodu, davo rakiju, Bog sviralu, davo gajde. Davo je stvorio vuka, ali bez duše. Onda je Bog dao dušu vuku i od tada vukovi gone đavole. Kada čovek posumnja u prisustvo đavola, onda izgovori; "Vukti na put." Đavoli žive dugo godina i za to vreme steknu mnoga iskustva i znanja. Zato su kusi (star!) davoli opasniji od reponja (mladih). Stari davoli znaju mnoge majstorije, pronagli su vodenicu, kosu, osnovali kovački zanat. Zato roditelji u istočnoj Srbiji ne daju decu na kovački zanat. Davoli poznaju lekovito bilje i lečenje. Bajanjem i basmanjem đavoli se prizivaju u pomoć bolesnicima. Po predanju, kovač Vid izbio je davolu oko i uterao ga u mehove, da iz njih duva u vatru. I žena je uspela da nadmudri davola koji je pred njom osedeo. Davo je hteo sve da bude, samo ne šegrt, vojnik i vodeničar. U narodnim pripovetkama čest je motiv o pretvaranju davola u ljude i životinje, kako mu kad zatreba; u majstora, trgovca, vuka, magarca, jarca, konja, kopca, goluba, vrapca, miša, itd,; ali najradije u psa, mačku i jarca, obavezno erne boje, pa se zato od kuće gone tudi psi, a tuđe mačke se ne puštaju u kuću. Čovek-đavo ima jednu nozdrvu, Davo se može u sve pretvoriti, samo ne u ovcu i pčelu, jer su one blagoslovene od Boga. Po legendama, davoli kradu od Boga sunce i mesec. Onl nose sunce na levom ramenu, a kukavicu na desnom. Davoli gase zvezde i njima gadaju ljude na zemlji (pojava meteora). Veruje se da pomračenje sunca i meseca nastaje u trenutku kada se sv. Ilija sukobi s davolima, Sv. Ilija je uspeo da jednog davola gromom prikuje za mesec, čiji se lik i sada vidi na njemu. Davo se boji sv, llije, Panteiije i Atanasija, zatim osvećene vode, groma, krsta, petla, gloga i svetlosti, plaši se od vuka i zmije, Kada zagrmi, davo se sakrije čoveku u levu nogavicu, ženi pod suknju, zatim pod motiku, sekiru, budak, u dimnjak, pod drvo, krst na erkvi i pod levu kozju nogu, Zato sv. Ilija gada gromom sve te predmete. Čim zagrmi, davo se zavuče u stomnu (testiju) s vodom, a sv. Atanasije ga u njoj zaklopi. Ljudi se štite od davola hamajlijama, zapisima, vatrom, trnom, krstom i magičnim krugom. Zmija beži od vatre, a davo od krsta: "Beži kao davo od

se samostalno. Tako je đavo asimilovao u sebe mnogobrojna bića iz starih verovanja i mitova i postao nešto drugo od onoga što je bio u najranijem hrišćanstvu. Đavo u srpskim verovanjima i predanjima je liCnost dosta složena. Po svojoj spoljašnjosti, ponašanju, sklonostima podseća na starinske šumske i poljske demone. (poV, Čajkanoviću) ZAUZIMANJE BEOGRADA I SRBIJE 1717. godine 18. avgusta (po novom) zaključen je sa Mustafapašom kapitulacioni ugovor, a print Evgenije u Beograd 22. avgusta, 1717. godine. Zatim se nastavilo sa osvajanjem Srbije, Ratovalo se sve do u zimu kada se, zbog neprohodnosti zemlje i teškoća prilikom prehrane vojske, moralo ratovanje prekinuti. Turci su se povukli na liniju Vidin-Niš. U našem jednom zapisu iz 1717. godine zabeleženo je kako iz Beograda "izidoše Turci na veri, i ponesoše što koji može. I odoše s mirom". Ovaj po naš narod, tako značajan događaj nije našao mnogo odjeka, a u većoj i direktnijoj uspomeni ostao je u austrijskoj vojsci. MIRJANA NOVAKOVIĆ Autor romana Strah i njegovsluga Rođena je 28. april 1966. godine u Beogradu. Zbirku novela Dunavski apokrifi bjaviia je prvi put 1966, godine u Izdanju Matice srpske. Za roman Strah i njegov sluga, objavljen prvi put 2000, godine, dobila je Nagradu "Isidora Sekulić" 2001. godine. Roman je doživeo šest izdanja. FEAR AND ITS SERVANT Synopsis The play is set in the year 1736, during the Austro-Hungarian rule over Serbia, I: In front of Belgrade's gates The Devil, presenting himself as Otto Von Hausburg, comes to Belgrade to check up on news of vampire sightings, in front of the city's gates he meets a Serb peasant Novak who becomes his servant, and Dr. Radetsky, the Special Imperial Investigator who has come to Belgrade for the same reason. II: In Front of the Court Baron Schmidling, Administrations counsel, explains the reasons for Count Radetsky's arrival and describes the unpleasant events that have

krsta." On se progoni glogovinom, tisovinom, crnim petlom, duvanjem i pljuvanjem. U mnogobožačkom verovanju evropskih naroda davo nije postojao. O njemu se doznalo preko hrišćanstva. Ah star! slovenski naziv "dort 11 za đavola pokazuje da su stari Sloveni verovali u davola i pre pojave hrišćanstva, U borbi sa starom verom, srpska crkva je težila da ukloni demone i bogove. Jedan od bogova stare vere proglašen je za đavola, protivnika Boga. Tako su germanski bog Vodan i stari slovenski Crnobog postali đavoli. Shvatanja o đavolu kod evropskih naroda i kod nas razvijala su