Bodljikavo prase

Страна 8 БОДЉИКАВО ПРАС? Бро?.

САТИСФАКЦИЈА Један имућан вли неспретан трговац ангажовао је на балу жену неког мајора, али, несрекник, нехотице стане на ногу својој партнерки. Она врисну, пусти сво. га играча и храмајуКи оде свома мужу и потужи му се. МуЖ се наљути и приђе бакалину: — Слушајте, што се плетете у игру, кад тим вашим стопалама стајете као слон? — Извините™ ја нисам хтео.— Шта ниси хтео? — Ја сам поштен човек._ Молим, то је нехотице... — Кад си поштен човек ја тражим сатисфакцију... задовољења и то одмах. — Па добро, господине... Ена моје жене где седи у оном Кошку... Идите па јој тим вашим чизмама згњечите обе ноге. ЧИСТ РАЧУН — Младику, ви сте још сувиша млади да узмете за жену моју Керку... Ви сад имате тек 22 а она 24 године. Него причекајта још 5 година, тада Кете ви имати 27, а она 25. НАШЛА ВРЕЋА ЗАКРПУ — МладиКу, ви тражите руку моје Керке? Ја сам се обавестио о вама... — И ја о вама. — Онда је све у реду. У ЗООЛОШКОМ ВРТУ — Госпођице, забрањено јв фотографисање у овом врту. — Али не фотографишем ]а леопарда, него мога вереника. — Ништа не мари, овде се несмв снимати никаква жиаотиња.

— Па, шта си сине, научио у Европи! — Научио сам да је месо вегетериЈанаца далеко укуснијо од меса обичних људи.

— Чиме се твоја мајка тако поиосм) — Нашла |е пилулу за мршављен>е_ — III — _а газдарица се спремала да Је закоље за празнике.

Ах, професори

— Замиспи, приликом акциЈе за пошумљавање, копега Петровић засадио Је дрво иза своје катедре, а поспе отишао и сам себе закопао до пола у земљу.

ИЗ ЛУДНИЦЕ Неки државни тужилац из провинције посетио је, пошто му закон то дозвољава, неку душевну болницу. Директор болнице. по■аза му два питомца, који потпуно излечени напуштају болниЧУ- Државни тужилац их очински упита шта намеравају да раде у будуКности. Како му оба слободњака одговорише мало саркастично, он се наљути: — Ви сигурно не знате с ким говорите? Ја сам државни тужилац. Један од њих му на то хладнокрвно одговори: — Па дабоме, и ми смо обоЈица били претседници републи■е кад смо овамо дошлиј

ШКОТЛАНЧаАНИН НА СВАДБЕНОМ ПУТОВАЊУ — Јеси ли ти чуо ону причу о Шкотланђанину који је отпутовао са женом на сведбено путовање? — Нисам. НеКеш ни чути, пошто ни један Шкотланђанин није ни ишао на свадбено путовање. ЈОВА СЕ ОЖЕНИО У једном сремском селу Јова се оженио. После прве брачне ноКи устао веК око пет сати, и почео да спрема по куКи. Потпалио је ватру ,донео воду, почистио собу и почео да иамешта кревете. Жена села крај кревета, посматра га и диви му сег — Ала си ти, Јово, вредан. Како си све лепо уредио. — Јел' лепо? Ето, видиш, тако Кеш ти отсад свако јутро. ❖❖ Одавно је прошла ноК а госпа Перса седи и чека свог мужа, који је имао обичај да се чешКе негде заседи. Љута је и смишља како Ке га најбоље казнити. Најзад, кад је чула његово тетурање на степеницама, зави се у један чаршав и стаде испред њега. — Ко је то, упита уплашен муж, не видеКи добро на неосветљеним стеленицама. — Дух, одговори жена промењеним гласом. — Дух? Хвала Богу— а ја сам се уллашио да није моја жена...

'♦Т Једна млада дама купује иа пијаци рибу. Продавац јој је понудио једну кечигу, али је она намргођено махнула руком: — Ах, та ми се риба ништа ке свИ)а. Није ии мало лепа. Продавац одмери елегантну даму од главе до пете, слеже раменима, извади из воде једног шарана и рече: — Овај Ке вам се ваљда свиђати._ Не можете речи да није леп.. Личи на Клерк Гебла! ❖❖ — Да ли Је твоја жена још увек нервозна? — Не, пронашао сам веома способног лекара. — Шта јој је преписао? — Ништа, рекао Јој само да је нервоза предзнак старости. ❖❖ Млада дама излази у зору с једног бала приређеног у добротворне сврхе. Један сиромашак Јој се обратио за милостињу. Она му даде и рече: •— Ево_ никад вам није доста. Знате ли да сам ја целу ноК играла због вас! ❖❖ — Јуче рекосте да вам Је жена болесна, а Ја сам Је видела у модном салону. — Да, _то је њена апотека. РЕКОРД Прва ташта: Мој зет ми је обеКао да Ке ме испунити као птицу кад умрем. Друга ташта: А мој зет је хтео јутрос да то учини са мном још док сам жива. ИДИЛА — СеКаш ли се, Мико, под овим смо се дрветом први пут пољубили_ ах, пардон, то ниси био ти! — О, ја сам био- али ти ниси то била. —

— Ево вам враКам вашу смрдљиву пушку. Она неКе да убија дивљач. ЛОВАЧКА ПАКОСТ ВраКа се ловац из лова и на трошаринској станици показује своју ловачку набубрелу торбу, и каже трошаринцу да има два звца. Овај му наплаКује трошарину и ловац одлази. Одмах иза њега наилази други ловац и дошану трошаринцу на уво: — Он је пријавио два зеца, ме^утим има три. Вршите своју дужност. Трошаринац брзо сустиже првог ловца и нареди му да отвори торбу. У торби, место зечева, беЈаху — згужване новине. ИМА ПОТПУНО ПРАВО Први господин: — Кажем вам, гссподо, да тесне ципеле имају једно одлично преимуКство. Остали: — А које то? Први господин: — Да чове« заборави све остале бригв. ( ИЗ ЛОВАЧКОГ ЖИВОТА л Жена сумњајуКи: Каква ти јв ово шифра 18.50 написана на картону закаченом на твом зецу? Муж брзо: Записао сам сат у који сам га убио-

Са гпнкапскр изпожбе

— Јеси пи му ти служила као модел за ову слику) — Не. Он ме је радио по сеКању. *

НА ЖУРУ Г. Јовановић је позван на жур. Домаћица је укључила радиоапарат и одмах се по соби разлеже виртуозно свирање клавира. — То је Падеревски! вели домаћица госту. — Мислим да се варате, госпођо. То је Филипс, одговорио је г. Јовановнћ разгледајући апарах, .

МОДЕРНА ДЕЦА Малог Јовицу уписали у први разред основне школе. Први дан попа их учио како да се крсте, а да би деца запамтила прво их је научио да дигну десну руку, па да склопе три прста, па онда да се прекрсте. Кад се мали Јовица вратио кући, на питање очево шта је било у школи одговорио је: — Попа наи је држао час гимнастике. Опет ти ловци!

Модерна времена

Дирекција нашег хотела у-вела Је ову тачку за безмесне дане.