Bodljikavo prase

Еро} 8

ириди1;с@Н€11рис%и|^е

ПРАНТИЧНОСТ

— Ух! Да ие уведу смртну казну за епекуланте и код нас. — Таман посла! То би зиа чило истребљење свих пекара, бакала, касапа и других трговаца.

— Бога ти Радојко ала у ово »Бодљикаво прасе«, шпекупанти добијају батине. — 'Фала Богу кад се још сни сећају уредбе • батинању. Мадлежни је заборавише.«

— Шта би Нади да се вери за оног мамлаза! — Па ти знаш да је она увек била практична: он је црноберзијанац. СТРЕПЊА

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ Спорт у Амаму Топло купатило у Душановој улици било је одаена добро познато, не само Београђанима, већ се о к.ему знало и ван Беотада. Редак је био паланчанин који !е био у Београду ,а није посетио купатило. Старији људи би поранили и дошпи у рану зору, да би се први окупали у свежој води, којом момци свакога јутра пуне басене. Често су чекали док се басен не напуни, као некада у амамима, седеки на топлом камену и знојећи се у загрејано! пари. Једнога јутра скупили са редовни купачи око празног топлог базена, чије се дно ни'е могло видети од густе водене паре. Седе и ћеретају. Изненада, галамећи, упадоше у одељење два паланчанина. — Бре, побратиме, ништа се не види од ову пару! рече први и стаде одмах до врата. Други пак, не знајући да је басен празан, протрча поред њега и осталих купзча до ивице басена: — Сад да видиш, побратиме, сад ћеш да видиш шта бата зна. Погле како се скаче по туркачки (турски). Док је то изговорио стаде на ивицу басена, чије дно од паре није могао угледати, па, без икакре сумње, скочи што је више могао у вис, ноге постави пода се, као кад Турци седе, и тако тресну на бетонски под празнога басена. После потмулог ударца, разлеже се очајан крик: — Јао, бре побратиме, спасавај ,изломи грбину, уби се. Вади ме брзо из ову фобннцу, јер ако пусте воду, удави се као миш. Када су га извадили онако пребијеног из басена, масер Панта имао је три сата посла, док је овоме спортисти наместио сваку кост на њено место.

ПОЧЕТАК Европљанин Црнцу: — Како сте могли да постанете људождер? — Почео сам као мали, гризући нокте.

— Дао сам 50.000 динара за нзбеглице у логору. — Благо њима. Сада ће добити једно зрко пасуља вмше у жутој чорби коју доб*јају за ручак. А можда и 60 грама проје, место 10, колико су до сада добијзли.

ЛАЛЛИН ОДГОВОР Два путника дошла у Лалину крчму, негде у Еачкој провинци1и, и добили собу којом никако нису били задовољни. Један од путника љутито упита Лалу: — Шта кошта овеј свињац? — За једну свињу десет, за две свиње петнајест динара! одговорио је Лала брзо.

ПАСТИРСКА РЕЧ Један млади свештеник постављен је за исповедника у једном казненом заводу. Приликом свог првог виђења с паством, он одржа дирљив говор који поче овим речима: — Мило ми је, драги парохијани, што сте се сакупили у овако лепом броју у овој ку^и...

РАЗЛОГ Судија: — И ти си, велиш ухапшен због неуспеха у сликарству и хемији?

— Реци ми, Перице, кад »вој тата купи 100 кила прасетине

Оптужени: — Да, правио сам по 30 дкнара. з прода их по 1x0 Д|.нара, шта онда зара(>ује!

банкноте ,па су биле рђаве. |

Бапше, дсдице!-

— Добар дан г. Јово! Шта има ново! — Хсала Богу нема ништа!

Страна 1