Bodljikavo prase

Сро| 9

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Сграна ?

1^«пгГГТ

итмш^е@меи рили це.

Измењене улоге

— Ала се нафеџиЈа нлгња дубоно. — То није кафеџиЈа, него нови гост. Кафеџија седи за столом.

Шта се заправо ооде продаје? Возне нарте.

Разговор угодни...

Шта мислиш ти о ОВИ.У! нвшим „шумсним". У шуми су стенли право на „хладовину".

НАШ ЛЕКСИКОН

хонг-нонг

Хонг-Конг. — Хонг-Конг )е највеКа трговачка варош на Далеком истоку. Саградили су је Енглези на своју чисту штету само да би ширили културу и просвету међу Кинезима. Судећи по огромним количинама вискија и опијума које увозе у Кину, у томе су и успели. Становништво броји масу од пет хиљада Енглеза и ситницу од пола милиона Кинеза. У племенитој тежњи да се жртвују за друге народе, Енглези у Хонг-Конгу заузимају најтежа и најзаморнија места, као: директори банака, претседници трговачких друштава, генерали, конзули и вице-конзули, а сва остала привилегисана и ненапорна места, од обалских носача до војника, уживају урођеници. Социјални живот је на завид-

ној висини: урођеници уживаЈу све повластице по гробљима и болницама за кужне, а радници често добијају плаћено годишње отсуство по концентрационим логорима. Трговина је такође на штету Енглеза, који је врше из чисте сентименталности: они увозе мисионаре, полицајце, трговачке агенте, војску спаса и остале племените тековине своје домовине а извозе само бедне ситнице као што су: злато, ше^ер, угаљ, пиринач и памук. Кад су, ту скоро, Енглези били приморани да напусте варош, становништво, које се добрим делом жртвовало за одбрану својих добротвора, пало је у дубоку жалост, која се, по чудним кинеским обича^чма, испољава музиком и весељем...

(цЈоцтФ

ШТОФ ЗА ОДЕЛО БОШКА ЈЕВТИЋА Када је Боижо Јевтић као претседник владе и министар спољних послова био у Женеви, уђе у једну радњу и затражи штоф за одело. По повратку у Београд, оде једном кројачу и затражи да му направи оедло. Кројач му узе меру, али кад виде штоф зачуди се. — Од овога штофа не може се направити одело за вас. Вама је потребно три метра, а овде има свега два и по. После неког времена г. Јевтић поново оде у Женеву и том приликом сврати у радњу у којој јо' купио штоф, па упита: — Како, ств могли, молим вас, да ми дате два и по метра штофа кад ми у Београду кажу да чи је за одело потребно три метара! — Можда у Београду, пошто сте тамо велики, али овде вам Је довољно толико, одговори му кројач. НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ Док памет дође, благо прође. Неки се ђаво боји крста, а неки тојаге. Хоће ку^а да изгори али &е бар и пацови да седну где не ваља. Сиромах сматра богатство за преступ све дотле, док се сам не обогати. Радо чуЈ - ем истину кад се креше у очи — другоме. Сребрно седло не чини коње добрима. Добра је пастира овце стриЈпи, а ке дерати. Гледање кроз кључаоницу и без кључа отвара многа врата. НАРЕДБА ЈЕ НАРЕДБА У једно место у унутрашњости стигне неки странац и приђе фијакеру који је стајао с намером да се одвезе у варош. Међутим, кочијаш му рече: — Не могу да вас возим. Имам строго наређење да увек један фијакер мора бити на станицч у случеју ако још неко дсђо.

Читајући листове Вол-Стрит. — На годушњој седници Савеза трговачких путника, за новог претседника је једногласно изабран г. Антони Идн. »Највећа сличност између нас и њега« изјавио је на банкету дотадањи претседник, је та, што и он, као и ми, разноси. по свету мустре без вредности. Сан-Диего. — На питање новинара где се сада налази америчка ратна флота, министар морнарице, г. Нокс је изјавио: Под водом 30%, у грађењу 50%, у пројекту 200"/о а где је остало, зините да вам кажем. Знајте само да је склоњена на сигурно место, далеко и од Немаца и од Јапанаца. Чувам ја своје место и не пуштам флоту у борбу Јер, како су луди ови Јапанци, може после да се укине моје министарство као непотребно. А овако — гурам до пензије. Киренаика. — Генерал Очинлек је поднео врховној комакди у Лондону следећи извештај: »Ова наша офанзива испала као дечија праћка. Ми растезали, растезали и мислили да смо нешто добили, а оно Ромел испустио онај други крај, па све оно што смо мислили да смо добили, распалило нас преко њушке. Сада ми је јасно зашто је и мој колега Вовел награисао црошле године. Адресу за одговор не могу да вам пошаљем јер не знам у ком ћу крају света ове недеље да се задржим...

Стара истина Ш

Тврд је орах воћна чудновата, Не слсми га а зубе поломи. Његош

Ј .Римла-

— Не, госпођо, не можемо вам продати диј ?мантсни колије, ано не донесете лразну нутију.

— Не, ово је мој путни куфер, а оно " је моја ручна торба.

— Шта, опет хоћете једно Јаје? Богами, би једете много !аја.

— Мсгу вам рећи, госпођо, да впм могу продати испод руке ,ош чисту ратну робу.